Халојзит
Халојзит (Halloysite, Al2(Si2O5)(OH)4) минерал је који спада у подгрупу каолинита. Поред елемната који улазе у хемијски састав, Al, Si, H2O, халојзит често садржи мање количине примеса: Cr, Ni, Zn, Ca, Mg, Cu и Fe. Кристалише моноклинично. Боје је беле са жутим или црвенкастим нијансама. Сјај халојзита је сличан сјају воска. Тврдине је 2. Јавља се у микрокристаластим, само помоћу електронске микроскопије, видљивим агрегатима, ретко кристалима. Приликом раста кристала долази до повијања листова тако да се образују цевчице ваљкастог облика. Јавља се често и у бубрежастим или у земљастим масама. Настаје егзогено са каолинитом и илитом.
Хемизам уреди
Хемијски састав халојзита је прилично постојан. Могу се јавити варијатети са Cr и Ni. Варијатет са Cr назива се милошином, а са Ni-Ni халојзит.
Физичке особине уреди
У погледу боје, чисти халојзити су истоветни са каолинитом. Милошин је карактеристичне плаве боје, док је Ni-халојзит зелен до плаво зелен. Прозрачан до провидан минерал, стакластог сјаја. Агрегати показују мат сјај. Тврдине 1-2, а специфицне масе 2,20.
Дијагностичке особине уреди
Халојзитске глине се микроскопски веома тешко разликују од каолинитских. За идентификацију халојзита, потребно је применити посебне методе истраживања.
Постанак, парагенеза уреди
Халојзит је сличног постанка као и каолинит. Може постати и хидротермалним путем, нарочито у вези са околорудним хидротермалним променама као и седиментне. Парагенетски се може јавити у мешаним глинама заједно са каолинитом, хидролискунима илитског типа, градећи каолинитско-халојзитске или халојзитско-каолинитске глине.
Грађа слоја халојзита уреди
Слој халојзита је исти као и слој каолинита. Један тетраедарски и један октаедарски лист изграћују 1:1 тип слоја или Т-О структуру. Дебљина слоја је 10,1 Å. У нормалним атмосферским условима халојзит континуирано губи воду, те из потпуно хидратисаног стања и дехидратисаног стања постоје прелази. Ако је температура 50 °C, или ако је релативна влажност ваздуха нижа од 50%, халојзит губи воду из међуслојног простора. Први прелаз халојзита је полухидратисани халојзит са дебљином слоја 10 Å а затим дехидрисани халојзит са дебљином слоја 7,2 Å.
Ове особине халојзита јако се одражавају на особине земљишта. Процес губљења воде је неповратан због чега је халојзит нестабилан и временом прелази у каолинит. Од каолинита се разликује по садржају молекула H2O у међуслојном простору.
Распрострањеност, примена уреди
Каолинитско-халојзитске глине јављају се у околини Аранђеловца. Хидротермални халојзит се јављају у вези са околурним изменама вулканита неких Pb, Zn лежишта. Такав је случај са појавама у околини Новог Брда, Рудника итд. Милошин се јавља у околини Такова и на Авали.
Примењује се у производњи керамике, порцелана, цемента, у индустрији текстила, гуме, боја и пестицида.
Види још уреди
Литература уреди
- Др Зорица Томић: Основи минералогије (2010), Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Београд
- Др Данило Бабич: Минералогија (2003), Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, Београд