Хамам у Нишкој тврђави
Хамам у Нишкој тврђави се налази уз Стамбол капију. Настао је у 15. веку и најстарији је сачувани турски објекат у Нишу. Записан је први пут 1498. године у Нишком пописном дефтеру. Тада су убележена два хамама у Нишу: „Али бега, сина Михал беговог и Мехмед бега, сина Минет беговог“.[1]
Историја уреди
Након Античке терме у Нишкој тврђави са свим особинама које одликује касноантичку – тетрахијску архитектуру,[1] која су биле пандам савременим велнес и спа центрима, попут оних у Јустинијани Прими, Виминацијуму, након доласка Османлија у Нишу је завладао један нови вид рекреације, опуштања и социјалног живот, у турским купатилима или хамамима.[2]
У периоду Османске власти у Нишу се хамами први пут помињу у турским пописним књигама из 1516. и од 1521. до 1523. године.
Нешто касније Турски путописац Евлија Челебија бележи да у Нишу, 1660. године, са обе стране моста на Нишави, постоји по један хамам. У време Челебијиног боравка у Нишу, хамам на десној обали Нишаве није био у саставу Нишке тврђаве.[3]
Хамам је првобитно био ван бедема данашње Нишке тврђаве, све све до завршетка њене изградње 1723. Отуда и закључак Челебије да су се хамами налазили крај моста на Нишави.
Хамам у Нишкој тврђави задужбина је Мехмед бега, првог санџакбега Смедеревског санџака од 1459. до 1463.
Хамам се помиње 1760. под називом Ђумушоглијин хамам.
Изглед уреди
Хамам у Нишкој тврђави је једноструко турско купатило, намењено или само женском, или само мушком делу становништва. Изграђен је од опека и притесаног камена, наизменично постављених. Зидови су дебљине до једног метра.
Хамам се водом снабдевао из Нишаве уз помоћ дрвеног витла са посудама, којим се вода захватана из реке и глиненим, укопаним цевима, доводила до резерваоара хамама. У резервоару, (јами), вода је потом филтрирана, како би се уклониле механичке нечистоће, а потом пречишћена, једним делом загрејана, а другим делом хладна, цевима доводила у хамам за купање. Нечиста вода је посебним каналом враћана у Нишаву.[4]
Од просторија, тврђавског хамама, није сачуван шедрван чекаоница, из које се улазило у свлачионицу (капалук), која и сада постоји. Потом се одлазило у мејдан - претпросторију за купање, са цевима за топлу и хладну воду. Мејдан је повезан са халватом -купаоницом - подељеном на две мање просторије. На крају хамама је резервоар за воду - хазна и ћулхана - ложионице. Изнад капалука и мејдана постављена је на крову по једна купола, а изнад халвата две.[4]
Заштита уреди
Хамам у Нишкој тврђави који потиче из периода од пада Србије под турску власт до Велике сеобе, (1465. година), проглашен је за Културно добро од великог значаја. Добро је уписано у централни регистра под бројем СК 289. 23. децембар 1982. године који води Завод за заштиту споменика културе Ниш. Основ за упис у регистар било је Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 671/48 од 06.05.1948. године[4]
Од 1973. до 1975. године на хамаму су извршени конзерваторско - рестаураторски радови под надзором Завода за заштиту споменика културе из Ниша, и под руководством архитекте Данице Јанић.[4]
Након конзервације хамам је једно време коришћен за туристичка разгледања Нишке тврђаве, потом као угоститељски објекат, а данас се у њему налази Нишвил џез музеј прва невладина институција културе, те врсте у Србији, која је свечано отворена 3. августа 2018. године, у време одржавања традиционалног 35. по реду Нишвил џез фестивала („Нишвил 2018.”).[5][6]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б Андрејевић Б. (1996). Споменици Ниша: заштићена културна добра од изузетног и великог значаја. Ниш: Просвета
- ^ Милић Д. и сар. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета
- ^ „Нишка тврђава: Хамам У: Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2022-01-09.
- ^ а б в г „Споменици културе у Србији”. spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs. Приступљено 2022-01-09.
- ^ „Niš dobija Nisville jazz muzej”. Made-in-Germany.rs. Приступљено 3. 6. 2018.
- ^ J, M. „Otvaranje džez muzeja i pozorišnog dela Nišlvila u slikama”. Južne vesti. 3. 8. 2018. Приступљено 4. 8. 2018.
Литература уреди
- Симоновић Д. et al. (1995). Енциклопедија Ниша: историја. Ниш, Градина: Просвета;
- Милић Д. et al. (1983). Историја Ниша 1: Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1978 године. Ниш, Градина: Просвета;
- Група аутора (2011). Лексикон града Ниша. Београд;
- Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић;
- Ђуровић Љ., & Вучковић Н. (2013). Водич Историјског архива Ниш. Ниш: Пунта.
