Хамам у Нишкој тврђави

Хамам у Нишкој тврђави се налази уз Стамбол капију. Настао је у 15. веку и најстарији је сачувани турски објекат у Нишу. Записан је први пут 1498. године у Нишком пописном дефтеру. Тада су убележена два хамама у Нишу: „Али бега, сина Михал беговог и Мехмед бега, сина Минет беговог“.

Хамам у Нишкој тврђави
Хамам у Нишкој тврђави
Нишка тврђава-Стамбол капија

Помињу се ови хамами и у турским пописним књигама из 1516. и од 1521. до 1523. године. Турски путописац Евлија Челебија бележи да у Нишу, 1660. године, са обе стране моста, има по један хамам. У време Челебијиног боравка у Нишу, хамам на десној обали Нишаве није био у саставу Нишке тврђаве. Ван бедема био је хамам све до завршетка изградње турске Тврђаве 1723. Отуда и закључак Челебије да су се хамами налазили крај моста на Нишави.

Хамам у Нишкој тврђави задужбина је Мехмед бега, првог санџакбега Смедеревског санџака од 1459. до 1463. Помиње се 1760. под називом Ђумушоглијин хамам. Хамам на левој обали Нишаве задужбина је Али бега, такође санџакбега Смедеревског санџака после 1464. године. Током 18. века овај хамам је био познатији као Чукур хамам. Налазио се на месту зграде у којој је данас књижара „Светлост“. Страдао је у пожару Јеврејске махале 15. августа 1879. Крајем 18. века подигнут је и трећи хамам у Нишу. Изграђен је на почетку улице Победине, где је сада зграда, из 1930. у то време, нишког трговца Нисима, са стакларском радњом „Лувр“. Радио је до 1924. под називом „Еро хамам“. Четврти и последњи хамам у Нишу изграђен је на почетку 19. века. Налазио се на Синђелићевом тргу. Активно је радио све до априла 1941., под називом „Велики хамам на Стамбол капији“. Уништен је приликом немачког бомбардовања Ниша.

Хамам у Нишкој тврђави је једноструко турско купатило, намењено или само женском, или само мушком делу становништва. Изграђен је од опека и камена, наизменично постављених. Зидови су дебљине до једног метра. Воду је добијао из Нишаве уз помоћ дрвеног витла са посудама, којим се вода захватана из реке и глиненим, укопаним цевима, доводила до хамама. Ту је у резервоару, (јами), филтрирана, да би тако пречишћена, једним делом загрејана, а другим делом хладна, пристизала у хамам за купање. Нечиста вода је посебним каналом враћана у Нишаву.

Од просторија, тврђавског хамама, није сачуван шедрван чекаоница, из које се улазило у свлачионицу (капалук), која и сада постоји. Потом се одлазило у мејдан - претпросторију за купање, са цевима за топлу и хладну воду. Мејдан је повезан са халватом -купаоницом - подељеном на две мање просторије. На крају хамама је резервоар за воду - хазна и ћулхана - ложионице. Изнад капалука и мејдана постављена је на крову по једна купола, а изнад халвата две.

Од 1973. до 1975. конзерваторско - рестаураторске радове на хамаму изводио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша, под руководством архитекте Данице Јанић. Након конзервације хамам је једно време коришћен за туристичка разгледања Нишке тврђаве, а однедавно се користи као угоститељски објекат.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди