Хамдија Омановић

Хамдија Омановић (Цазин, 23. мај 1915новембар 1990) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-потпуковник ЈНА.

хамдија омановић
Датум рођења(1915-05-23)23. мај 1915.
Место рођењаЦазин
 Аустроугарска
Датум смртиновембар 1990.(1990-11-00) (75 год.)
Место смрти СФР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
1942 — 1973.
Чингенерал-потпуковник
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден народне армије

БиографијаУреди

Рођен је 23. маја 1915. у Цазину. Пре Другог светског рата је радио као железнички службеник.[1]

Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У Народноослободилачку војску (НОВЈ) ступио је 1942. године.[1][2]

У току Народноослободилачког рата (НОР) налазио се на дужности команданта батаљона и члана Окружног комитета КПЈ за Бихаћ. Када је децембра 1942. формирана Осма крајишка ударна бригада постављен је за команданта бригаде, а Авдо Ћук за политичког комесара. Потом је био Шеф Саобраћајног одсека Петог босанског корпуса НОВЈ. За време рата биран је за већника Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ).[2]

Након рата наставио је професионалну каријеру у Југословенској армији (ЈА). Био је помоћник директора Дирекције државних железница Сарајево, помоћник команданта армијске области и др. Завршио је Вишу војну академију ЈНА и Курс оператике ЈНА. Активна служба у ЈНА престала му је 1973. године.[1][3]

Биран је за посланика Народне скупштине НР Босне и Херцеговине у више сазива, као и за члана Републичке конференције Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине.[1]

Одликован је Орденом заслуга за народ првог реда, Орденом братства и јединства првог реда и Орденом народне армије првог реда.[1][2]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Ko je ko 1970, стр. 740.
  2. ^ а б в Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 380.
  3. ^ Leksikon 1981, стр. 993.

ЛитератураУреди