Ханс Кристијан Ерстед
Ханс Кристијан Ерстед (дан. Hans Christian Ørsted; Рудкебинг, 14. август 1777 — Копенхаген, 9. март 1851)[2] је био дански физичар и хемичар, који је био под утицајем Имануела Канта. Године 1820. је открио однос између електрицитета и магнетизма у врло једноставном експерименту. Демонстрирао је да жица кроз коју протиче струја може да одбије намагнетисану иглу компаса. Ерстед није понудио никакво задовољавајуће објашњење овог феномена, нити је представио феномен у математичким оквирима.
Ханс Кристијан Ерстед | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. август 1777. |
Место рођења | Рудкебинг, Данска-Норвешка |
Датум смрти | 9. март 1851.73 год.) ( |
Место смрти | Копенхаген, Данска |
Држављанство | Данско |
Образовање | Универзитет у Копенхагену[1] |
Научни рад | |
Познат по | Откриће електромагнетизма и алуминијума[1] |
Потпис |
Ерстед није био први које је открио да су електрицитет и магнетизам повезани. Њему је претходило откриће које је 18 година раније начинио Италијан, Ђан Доменико Ромањози. Белешка о Ромањозијевом открићу је објављена 1802. у италијанским новинама, али ју је научна јавност превидела. Године 1825, је значајно допринео хемији, по први пут произвевши алуминијум.
CGS јединица за магнетну индукцију (ерстед) је названа по њему у част његових доприноса на пољу електромагнетизма.[3]
Електромагнетизам
уредиГодине 1820, Ерстед је објавио своје откриће да је игла компаса скренута са магнетног севера оближњом електричном струјом, потврђујући директну везу између електрицитета и магнетизма.[4] Често навођена прича да је Ерстед случајно дошао до овог открића током предавања је мит. Он је, заправо, тражио везу између електрицитета и магнетизма још од 1818. године, али је био прилично збуњен резултатима које је добијао.[5][6]
Његово прво тумачење је било да магнетни ефекти зраче са свих страна жице која носи електричну струју, као и светлост и топлота. Три месеца касније, започео је интензивнија истраживања и убрзо потом објавио своја открића, показујући да електрична струја производи кружно магнетно поље док тече кроз жицу.[7][5] За његово откриће, Лондонско краљевско друштво доделило је Ерстеду Коплијеву медаљу 1820. године, а Француска академија му је доделила 3.000 франака.
Ерстедови налази покренули су многа истраживања електродинамике широм научне заједнице, утичући на развој једне математичке формуле коју је направио француски физичар Андре-Мари Ампер за представљање магнетних сила између проводника са струјом. Ерстедов рад је такође представљао велики корак ка јединственом концепту енергије.
Ерстедов ефекат је довео до комуникацијске револуције због његове примене на електрични телеграф. Могућност таквог телеграфа је скоро одмах сугерисао математичар Пјер-Симон Лаплас, а Ампер је представио рад заснован на Лапласовој идеји исте године када и Ерстедово откриће.[8] Међутим, прошло је скоро две деценије пре него што је то постало комерцијална стварност.
Касније године
уредиЕрстед је изабран за страног члана Краљевске шведске академије наука 1822, члана Америчког филозофског друштва 1829,[9] и страног почасног члана Америчке академије наука и уметности 1849.[10]
Он је основао Друштво за пропагирање природних наука (SNU), друштво за ширење знања о природним наукама, 1824. Он је такође био оснивач претходних организација које су на крају постале Дански метеоролошки институт и Дански завод за патенте и жигове. Године 1829, Ерстед је основао Den Polytekniske Læreanstalt („Колеџ напредне технологије“) који је касније преименован у Технички универзитет Данске.[11]
Године 1825, Ерстед је дао значајан допринос хемији тако што је први пут произвео алуминијум у скоро чистом облику.[12] Године 1808, Хамфри Дејви је предвидео постојање метала коме је дао име алуминијум. Међутим, његови покушаји да га изолује помоћу процеса електролизе били су неуспешни. Најближе што му је дошао била је легура алуминијума и гвожђа.[13][14] Ерстед је био први који је изоловао елемент путем редукције алуминијум хлорида. Иако је легура алуминијума коју је екстраховао још увек садржавала нечистоће, он је заслужан за откриће метала. Његов рад је даље развио Фридрих Велер који је 22. октобра 1827. добио алуминијумски прах, и очврснуле кугле од растопљеног алуминијума 1845. Велер је заслужан за прво изоловање метала у чистом облику.[14][15]
Ерстед је умро у Копенхагену 1851. године у 73. години и сахрањен је на гробљу Асистенс.
Дела
уредиØrsted was a published writer and poet. His poetry series Luftskibet ("The Airship") was inspired by the balloon flights of fellow physicist and stage magician Étienne-Gaspard Robert.[16] Shortly before his death, he submitted a collection of articles for publication under the title Aanden i Naturen ("The Soul in Nature"). The book presents Ørsted's life philosophy and views on a wide variety of issues.[17]
- Ansicht der chemischen Naturgesetze, durch die neueren Entdeckungen gewonnen (на језику: француски). Paris: Jean Gabriel Dentu. 1813.
- Aanden i Naturen (на језику: немачки). 1. Leipzig: Lorck. 1854.
- Aanden i Naturen (на језику: немачки). 2. Leipzig: Lorck. 1854.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б rare-earth-magnets.com
- ^ "Oersted". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
- ^ „Hans Christian Ørsted”. britannica.com. Приступљено 21. 1. 2019.
- ^ John Joseph Fahie (1884). A History of the Electric Telegraph to the Year 1837. London: E. & F.N. Spon. стр. 274. OCLC 559318239.
- ^ а б Martins, Roberto de Andrade, Resistance to the discovery of electromagnetism: Ørsted and the symmetry of the magnetic field", in: Fabio Bevilacqua & Enrico Giannetto (eds.), Volta and the History of Electricity, Pavia / Milano, Università degli Studi di Pavia / Editore Ulrico Hoepli, pp. 245-265. (Collana di Storia della Scienza). Bevilacqua, Fabio (2003). Volta and the History of Electricity. Hoepli. ISBN 88-203-3284-1.
- ^ Fahie 1884, стр. 273
- ^ See:
- Örsted, Johannis Christianis (1820). Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam [Experiments regarding the effect of electrical conflict on a magnetized needle] (на језику: латински). Copenhagen, Denmark: (Self-published).
- Reprinted in English in: Oersted, John Christian (1820). „Experiments on the effect of a current of electricity on the magnetic needle”. Annals of Philosophy. 16: 273—276.
- ^ Fahie 1884, стр. 302–303
- ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Приступљено 2021-04-07.
- ^ „Book of Members, 1780–2010: Chapter O” (PDF). American Academy of Arts and Sciences. Приступљено 8. 9. 2016.
- ^ „History of DTU”. Technical University of Denmark. Архивирано из оригинала 2009-09-02. г. Приступљено 2009-08-14.
- ^ Örsted, H.C. (1824). „[No title]”. Oversigt over Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskabs Forhanlingar og Dets Medlemmerz Arbeider, Fra 31 Mai 1824 Til 31 Mai 1825 (Overview of the Royal Danish Science Society's Proceedings and the Work of Its Members, from 31 May 1824 to 31 May 1825) (на језику: дански): 15—16.
- ^ Kvande, Halvor (25. 10. 2008). „Two hundred years of aluminum ... or is it aluminium?”. JOM. 60 (8): 23—24. Bibcode:2008JOM....60h..23K. S2CID 135517326. doi:10.1007/s11837-008-0102-3.
- ^ а б „Aluminum Discovery and Extraction – A Brief History”. The Aluminum Smelting Process. Приступљено 18. 5. 2020.
- ^ „ALUMINIUM HISTORY”. All about aluminium. UC RUSAL. Приступљено 18. 5. 2020.
- ^ National Museum of Denmark. "The Soul in Nature: 1802 Архивирано 2007-09-27 на сајту Wayback Machine". Accessed 30 July 2007.
- ^ Hans Christian, Ørsted (1852). The soul in nature: with supplementary contributions. H. G. Bohn. „The soul in nature.”
Литература
уреди- Fahie, John Joseph (1884). A History of the Electric Telegraph to the Year 1837. London: E. & F.N. Spon. стр. 274. OCLC 559318239.
- Brain, R. M.; et al. (2007). Hans Christian Ørsted and the Romantic Legacy in Science. Ideas, Disciplines, Practices. Boston Studies in the Philosophy of Science, 241. Dordrecht. стр. 273—338.
- Christensen, D. C. (2013). Hans Christian Ørsted. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-966926-4.
- Bern Dibner (1962) Oersted and the discovery of electromagnetism, New York, Blaisdell.
- Ole Immanuel Franksen (1981) H. C. Ørsted – a man of the two cultures, Strandbergs Forlag, Birkerød, Denmark. (Note: Both the original Latin version and the English translation of his 1820 paper "Experiments on the effect of a current of electricity on the magnetic needle" can be found in this book.)
- Hans Christian Ørsted (1997). Karen Jelved, Andrew D. Jackson, and Ole Knudsen, translators from Danish to English. Ørsted, Hans Christian (1998). Selected Scientific Works of Hans Christian Ørsted. Princeton University Press. ISBN 0-691-04334-5.
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Aluminium”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 01 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 767—773.
- Drozdov, Andrey (2007). Aluminium: The Thirteenth Element (PDF). RUSAL Library. ISBN 978-5-91523-002-5. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-04-16. г. Приступљено 2019-06-09.
- McNeil, Ian (2002). An Encyclopedia of the History of Technology. Routledge. ISBN 978-1-134-98165-6.
- Nappi, Carmine (2013). The global aluminium industry 40 years from 1972 (PDF) (Извештај). International Aluminium Institute.
- Richards, Joseph William (1896). Aluminium: Its history, occurrence, properties, metallurgy and applications, including its alloys (3 изд.). Henry Carey Baird & Co.
- Skrabec, Quentin R. (2017). Aluminum in America: A History. McFarland. ISBN 978-1-4766-2564-5.
- Weeks, Mary Elvira (1968). Discovery of the elements. 1 (7 изд.). Journal of Chemical Education. стр. 187. ISBN 9780608300177.
- Wiegleb, Johann Christian (1790). Geschichte des wachsthums und der erfindungen in der chemie, in der neuern zeit [History of growth and inventions in chemistry in the modern time]. Nicolai, Christoph Friedrich. стр. 357.
- Pott, Johann Heinrich (1746). Chymische Untersuchungen, welche fürnehmlich von der Lithogeognosia oder Erkäntniß und Bearbeitung der gemeinen einfacheren Steine und Erden ingleichen von Feuer und Licht handeln [Chemical investigations which primarily concern lithogeognosia or knowledge and processing of common simple rocks and earths as well as fire and light]] (на језику: немачки). 1. Voss, Christian Friedrich. стр. 32. Архивирано из оригинала 2016-12-22. г. Приступљено 2017-11-10.
Спољашње везе
уреди- Physics Tree: Hans Christian Ørsted Details
- Interactive Java Tutorial on Oersted's Compass Experiment National High Magnetic Field Laboratory
- sThe soul in nature : with supplementary contributions. London: H. G. Bohn. 1852.
- Ханс Кристијан Ерстед на сајту Find a Grave (језик: енглески)
- „Oersted, Hans Christian”. Encyclopedia Americana. 1920.