Отворите главни мени

Хаос (грч. Χάος [Kháos]) је према грчким митовима, почетак и извор свега на свету, митолошко објашњење постанка света и свега што живи. Створен је у грчкој народној машти и у различитим митовима о постању света његова улога је другачија. Најчешће се излаже по Хесиодовом делу „Теогонија“ („Порекло богова“)[1] из 8. века п. н. е., који каже:

„У почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос”

— Хесиод

ЕтимологијаУреди

Грчки χάος значи "упражњен простор, велика празнина, амбис, понор", од глагола χαίνω, "отворе отвори се широм, итд." Такође може да значи простор, пространство ваздуха, нити амбис нити бесконачна тама, Парецис од Сироса( 6. век п.н.е. ) тумачи хаос као воду, као нешто безоблична што се може диференцирати.

МитологијаУреди

Стари Грци су га замишљали као бескрајни свемирски простор, или као мешавину безобличне ствари у бесконачној тами, и као таквог су га прогласили божанским бићем.

Према пелашком миту о стварању света у почетку се Еуринома, богиња свих ствари, издигла из Хаоса и оплодивши се са Офионом, снесе свеопште јаје из којег је изашло све што постоји. Послије је Еуринома створила титане и титанке и дала им да владају над седам планетарних сила.

Према олимпијском миту о стварању света, у почетку свих ствари се Мајка Земља издигла их Хаоса и у сну родила Урана. Са љубављу је гледајући са планине, Уран просу плодну кишу на њене тајне пукотине, и она породи траву, цвеће и дрвеће, заједно са зверињем и птицама. Ова киша учини да потеку реке и да се шупљине испуне водом, те тако настадоше мора и језера. Њена прва деца - полуљуди - били су сторуки џинови Бријареј, Гиг и Кот, и три киклопа, који су били градитељи џиновских зидова и мајстори ковачи.

Према једном од два неименована, „филозофска“ мита о стварању света, прво је био Мрак, па је из Мрака искочио Хаос. Из јединства Мрака и Хаоса изашли су Ноћ, Дан, Пакао и Ваздух. По другом од ова два мита Бог свих ствари - какво год да му је име, а неки га називају и Природом — појавио се изненада из Хаоса, одвојио земљу од неба, воду од земље и горњи ваздух од доњег. Пошто их је раздвојио, успоставио је међу њима поредак који влада до данас.

Према Хесиодовој Теогонији, у почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос, и он беше извор живота. Из Хаоса су прво настали:

  • Земља (Геја), која се широко распрострла, моћна, дајући живот свему што живи и расте на њој.
  • дубоко под земљом, толико дубоко колико је Небо високо изнад ње, родио се мрачни подземни свет, Тартар, ужасни бездан, пун вечне таме
  • моћна сила љубави, Ерос, која све оживљава
  • вечни мрак, Ереб
  • тамна ноћ, Њукта

Из ноћи и мрака су настали:

Светлост се тада разлила по свету и почеше да се смењују дан и ноћ.

Моћна и благодатна Земља је родила:

  • Плаво Небо, Урана, које се распростре над земљом
  • Море, Понт, које вечно шуми
  • Високе планине

Светом је завладао Уран, Небо, који се ожени благодатном Земљом и изродише шест синова и шест кћерки — шест титана и шест титанки. Један од његових синова титана, Хрон, својом лукавошћу касније је победио оца и одузео му власт а њега је, кад је одрастао, збацио његов син, Зевс, и одузео му власт над светом.

РеференцеУреди

  1. ^ Горан Буџак, „Антологија грчких митова“, И. П. „Дом и школа“. Београд: 2006. ISBN 978-86-83751-28-0.

ЛитератураУреди

  • Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб. стр. 174. 

Спољашње везеУреди