Отворите главни мени

Хапкикван (од кор. hap - хармонија, ki - снага, унутрашња енергија, и kwan - школа) је борилачка вештина коју је 1994. основао др Борис Кривокапић. Настао је из хапкидоа, те би се у извесном смислу могао назвати и једном школом хапкидоа, мада у основи излази из тих оквира. Ближе гледајући основа Хапкиквана су Moo Lim Won Hapkido (који је Б. Кривокапић вежбао у Кореји 1994, код првог човека те школе Choi Sang Heum-а) и Hoshinkido Hapkido (у коме је званични представник за Балкан, у звању 6. дан). Обе школе су проистекле из једне од најјачих, најчвршћих и најдиректнијих школа Хапкидоа - Bum Moo Hapkido коју је још 1968. г. развио Kim Yun Sik, 10 Дан.

Полазећи од те основе, Борис Кривокапић је 1994. г. након (тада) више од двадесет година вежбања разних борилачких система створио хапкикван, као вештину прилагођену савременом човеку. Смањио је број техника (традиционални хапкидо инсистира на десетинама начина одбране од истог напада, при чему се говори о скоро 4000 техника, што је превише за обичног вежбача), избацио нека условно речено превазиђена или бар за градског човека егзотична оружја (копље, хелебарда, лепеза и др.), а са друге стране додао је одређене комплементарне технике из других борилачких вештина које је претходно вежбао, као и разне технике, тактике и системе вежбања које је сам развио, увео 6 врста спаринга (традиционални хапкидо нема спаринг), нека нова оружја и др.

Хапкикван је модерна, свеобухватна борилачка вештина у оквиру које се, по строго утврђеном програму, вежбају све врсте удараца рукама и ногама (укључујући и двоструке и троструке ударце у скоку); напади на виталне (акупресурне) тачке;, бацања условно речено џудо и аикидо типа; полуге на рукама, ногама и врату; гушења; одбрана од свега тога; борба у партеру; одбрана од разних оружја (нож, штап, пиштољ и др.); коришћење оружја (нож, кратки, средњи и дуги штап, нунчаку, конопац, мач, плочица, и др.), коришћење свакодневних предмета за одбрану (кишобран, оловка, торба итд.). Посебна пажња ставља се на ефикасност и реалност техника и њихову примењивост у пракси.

Смисао вежбања су овладавање супериорном вештином самоодбране и складан духовни и физички развој, а не спортска борба. Спаринг служи усавршавању технике (посебно стицању навике повезивања техника), развоју тактике, осећаја за борбу, навикавању на рад под психичким оптерећењем и др. а не спортском надметању. Вештина је прилагођена свим узрастима.

Хапкикван је признат као вештина од стране међународних савеза из преко 50 земаља, са свих континената.

Од посебног значаја је чињеница да је на седници Генералне конференције Светске уније борилачких вештина (World Martial Arts Union, светска организација борилачких вештина са седиштем у Јужној Кореји, која ради у тесној сарадњи са УН) одржаној у Чунгђу у Јужној Кореји 7.12.2009, на којој је учествовао и Борис Кривокапић, Хапкикван признат и примљен у Унију као српска борилачка вештина, нашавши се тако у друштву са каратеом и јаи доом (Јапан), кунг фуом и таичи чуаном (Кина), текјоном, теквондоом и другим корејским вештинама (Кореја), самбоом (Русија), саватеом (Француска), капоером (Бразил), виетводаоом (Вијетнам), тајландским боксом (Тајланд), монголским рвањем (Монголија), бокатуром (Камбоџа), пенћак силатом (Индонезија) итд. Као резултат тога Хапкикван ће од 2010. г. бити заступљен на Светском Фестивалу борилачких вештина који се сваке године одржава у Кореји.


Види јошУреди

Спољашње везеУреди