Харе Кришна
Међународно друштво за свесност Кришне (енгл. International Society for Krishna Consciousness, скраћено ISKCON), познато и као покрет Харе Кришна, једна је од неколико струја унутар ведске традиције познате као ваишнавизам ("обожавање Вишнуа") тачније Гаудија Ваишнавизам.[1] Друштво је основао хиндус Свами Прабхупада 1966. године у Њујорку.[2]
Њихово учење се заснива на списима Багавата-пурани и Багавад-гити, изворно старим преко 3000 година. [3]. По теологији Ваишнавизма, Кришна је свевишња божанска особа (вишњи Бог) и извор других божанских аватара, као што су Шри Рама, Шри Парашурама, Шри Нарасимха. Овај покрет спада у део ваишнавизма који верује да Кришна није аватар, него је извор свих аватара. Нема теолошке разлике у обожавању пленарних Вишнуових аватара, разлика је више у приступу и духовном искуству. Традиција најчешће наводи десет главних аватара, поменутих у Гаруда пурани.
Садржај
Историја и настанакУреди
Оснивач овог покрета је Свами Прабхупада, рођен као Абхај Чаран Де (1896—1977), који је 1966. године из Индије дошао у Америку. Студирао је енглески, философију и економију. Као 70-огодишњак стигао је у Америку где је основао Међународно друштво за свесност Кришне са циљем да прошири праксу бакти јоге на Западу.
У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда вишнавизам. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања и разврата. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. Прабхупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем маха (велике) мантре:
- Харе Кришна Харе Кришна
- Кришна Кришна Харе Харе
- Харе Рама Харе Рама
- Рама Рама Харе Харе
ВеровањеУреди
Верници ове религије су вегетаријанци, верују у бесмртност душе, карму (делање) и реинкарнацију.[4] Иницијацијом добијају духовна имена на санскриту, а они који се замонаше носе одећу боје шафрана и брију главе попут индијских светих људи и носе перчине (сикха). Храмови су им најчешће модернизоване верзије индијских.
Бракови су углавном унутар заједнице, јер је најскладније ако оба супружника имају иста веровања.
Харе Кришна у СрбијиУреди
Седиште Харе Кришна покрета у Београду је простор који се зове Центар Веда у улици Војводе Саватија. У њему не живи нико од припадника покрета, већ је место окупљања. Ту се одржавају духовни празници, предавања и певања духовних песама. Током деведесетих година прошлога века, у Београду је постојао „храм“ (преуређена кућа) на Карабурми. Данас су представници и следбеници Харе Кришна покрета у Србији углавном организовани као конгрегација, окупљају се у појединим градовима Србије да прославе верске празнике као и приликом гостовања духовних учитеља који повремено долазе и држе семинаре.
РеференцеУреди
- ^ Gibson 2002, стр. 4.
- ^ Gibson 2002, стр. 6.
- ^ Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4.
- ^ Филозофија Харе Кришне Архивирано на сајту Wayback Machine (август 14, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 14. авг. 2014.
ЛитератураУреди
- Beck, Guy L. (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1.
- Gibson, Lynne (2002). Modern World Religions: Hinduism – Pupil Book Core (Modern World Religions). Oxford (England): Heinemann Educational Publishers. ISBN 978-0-435-33619-6.
- Rochford, E. Burke (2007). Hare Krishna Transformed. стр. 249. ISBN 978-0-8147-7579-0.
- Shinn, Larry (1994). „The Maturation of the Hare Krishnas in America”. ISKCON Communications Journal. 2 (1). Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2013. Приступљено 4. 1. 2014.
- Satsvarupa, dasa Goswami (1984). Srila Prabhupada Nectar, Vol 2. Philadelphia: GN Press, Inc. ISBN 978-0-911233-23-0.
- Rosen, Steven J. (1992). Vaisnavism: Contemporary Scholars Discuss the Gaudiya Tradition. New York: Folk Books. ISBN 978-0-9619763-6-1.
- Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4.
- Sharma, Arvind (1996). Hinduism for Our Times. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563749-6.
- Klostermaier, Klaus K. (2000). Hinduism: A Short History. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-213-3.
- Bryant, Edwin F.; Ekstrand, Maria, ур. (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12256-6.
- Cole, Richard; Dwyer, Graham (2007). The Hare Krishna Movement: Forty Years of Chant and Change. London: I. B. Tauris. ISBN 978-1-84511-407-7.
- Dwyer, Graham; Cole, Richard J. Cole Hare Krishna in the Modern World: Reflections by Distinguished Academics and Scholarly Devotees. London: Arktos. 2013. ISBN 978-1-907166-47-1..
- Greene, Joshua M. (2006). Here Comes the Sun: The Spiritual and Musical Journey of George Harrison. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-12780-3.
- „ISKCON in Indonesia”. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2019. Приступљено 24. 12. 2018.
- Lavezzoli, Peter (2006). The Dawn of Indian Music in the West. New York, NY: Continuum. ISBN 978-0-8264-2819-6.