Хаумеа (патуљаста планета)

Хаумеа[14][15][16] је патуљаста планета у Којперовом појасу, масе приближно једнаке трећини масе Плутона. Дана 17. септембра 2008. Међународна астрономска унија ју је класификовала као патуљасту планету[17][18][19] и дала јој име по хавајској богињи порођаја и плодности.[20]

Хаумеа[1][2][3]
Уметничка визија Хаумее
Уметничка визија Хаумее
Откриће
Открио Мајкл Е. Бровн
Датум открића 28. децембар 2004.
Орбиталне карактеристике
Перихел 34,721[4] × 106 км
Велика полуоса 43,132 × 106 км
Максимална орбитална брзина 4,484 км/сек
Средња аномалија 202,67°
Инклинација 28,22°
Лонгитуда узлазног чвора 121,10°
Аргумент перицентра 239,18°
Сидерички период ротације 0,163146±0,000004 сати
Трајање дана 3,915,341±0,000,005 h[5]
(0,163,139,208 d) сати
Природни сателит 2
Физичке карактеристике
Средњи полупречник
  • ≈ 780 km
  • 798±6 km to 816 km[nb 1]
км
Маса (4,006±0,040)×1021 kg[7]
0,000,66 Earths × 1024 кг
Запремина 1,98×109 km3[8]
0,0018 Земље × 1010 км3
Густина
  • 2,018 g/cm3
  • 1,885±0,080 g/cm3 to 1,757 g/cm3[nb 1]
гр/цм3
Површинска гравитација (језик: грчки) m/s2 м/сек2
Друга космичка брзина ≈ 6,8×106 км/сек
Албедо 0,7±0,1[6]
Привидна магнитуда 17,3 (опозиција)[9][10]
0,2[11] · 0,428±0,011 (V)[5]
Tемпература црног тела < 50 K[12] K
Деклинација Северног пола −13,0°±1,3° or −11,8°±1,2°[13]
Атмосфера

Хаумеа се сматра изузетком међу познатим објектима класичног Којперовог појаса због своје екстремне издужености, јер је два пута дужа на екватору него на половима. Ипак, пошто је њена гравитација довољна да задржи елипсоидни облик, Хаумеа испуњава захтеве хидростатичке равнотеже која се користи за дефинисање патуљастих планета.[21][22]

Основни подациУреди

 
Модел Хаумее и њезине издужености

Хаумејина екстремна елонгација чини је јединственом међу познатим патуљастим планетима. Иако јој облик није директно посматран, прорачуни из светлосних кривих сугеришу да се ради о елипсоиду с великом оси која је двоструко дужа од мале. Успркос томе, верује се да поседује гравитацију која је довољна за хидростатичку равнотежу тиме задовољавајући дефиницију патуљсте планете. Наведена елонгација заједно с необично брзом ротацијом, високом густином и високим албедом сматра се да су последице судара из којег је Хаумеа изашла као највећи члан породице Хаумеа која укључује неколико великих транс-нептунских објеката и њена два позната месеца.

Поседује два природна сателита, већу Хи'иаку и мању Намаку.

Физичка обележјаУреди

Године 2005, телескопи Близанци и Кек забележили су Хаумеанин спектре који су показали снажне кристалне водене особине сличне површини Плутоновог месеца Харон. То је било необично, јер се кристални лед формира на температурама изнад 110 K, док је површинска температура Хаумеа испод 50 К, температура при којој настаје аморфни лед. Осим тога, структура кристалног леда је нестабилна под сталном кишом космичких зрака и енергетских честица са Сунца које ударају транс-нептунске објекте. Временски распон за кристални лед који ће се претворити у аморфни лед под овим бомбардовањем креће се од десет милијуна година, али транс-нептунски објекти налазе се на својим садашњим локацијама током неколико милијарди година. Оштећења проузрокована зрачењем такође би требала да зацрвене и потамне површину транснептунских објеката на којима су присутни уобичајени површински материјали органских молекула и толина, као што је то случај с Плутоном и Хароном (види Мордор Макула). Стога спектри и боје сугеришу да су Хаумеа и чланови њезине породице прошли недавно прекривање свежим ледом. Међутим, није предложен веродостојан механизам поновне обраде.

Хаумеа је светла попут снега, с албедом у распону од 0,6–0,8, у складу с кристалним ледом. Најприкладније моделовање површинских спектра сугерирало је да се чини да је од 66% до 80% Хаумеове површине чисти кристални водени лед, с једним доприносом високом албеду, могуће водониковом цијаниду или филосиликатним глинама. Неорганске цијанидне соли попут бакар-калијевог цијанида такође могу бити присутне.

НапоменеУреди

  1. ^ а б Occultation-derived model based on the upper-limit assumption that Haumea's ring contributes 5% to its total brightness.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ New dwarf planet named for Hawaiian goddess Архивирано 2015-12-08 на сајту Wayback Machine (HeraldNet, September 19, 2008)
  2. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-01-06. Приступљено 2009-02-14. 
  3. ^ „365 Days of Astronomy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-20. Приступљено 2009-04-11. 
  4. ^ „(136108) Haumea = 2003 EL61”. Minor Planet Center. International Astronomical Union. Приступљено 14. 3. 2021. 
  5. ^ а б Santos-Sanz, P.; Lellouch, E.; Groussin, O.; Lacerda, P.; Muller, T. G.; Ortiz, J. L.; Kiss, C.; Vilenius, E.; Stansberry, J.; Duffard, R.; Fornasier, S.; Jorda, L.; Thirouin, A. (август 2017). „"TNOs are Cool": A survey of the trans-Neptunian region XII. Thermal light curves of Haumea, 2003 VS2 and 2003 AZ84 with Herschel/PACS”. Astronomy & Astrophysics. 604 (A95): 19. Bibcode:2017A&A...604A..95S. arXiv:1705.09117 . doi:10.1051/0004-6361/201630354. 
  6. ^ а б Ortiz, J. L.; Santos-Sanz, P.; Sicardy, B.; Benedetti-Rossi, G.; Bérard, D.; Morales, N.; et al. (2017). „The size, shape, density and ring of the dwarf planet Haumea from a stellar occultation” (PDF). Nature. 550 (7675): 219—223. Bibcode:2017Natur.550..219O. PMID 29022593. S2CID 205260767. arXiv:2006.03113 . doi:10.1038/nature24051. hdl:10045/70230 . 
  7. ^ Ragozzine, D.; Brown, M. E. (2009). „Orbits and Masses of the Satellites of the Dwarf Planet Haumea = 2003 EL61”. The Astronomical Journal. 137 (6): 4766—4776. Bibcode:2009AJ....137.4766R. S2CID 15310444. arXiv:0903.4213 . doi:10.1088/0004-6256/137/6/4766. 
  8. ^ „Ellipsoid volume: 1.98395×10^9 km3. wolframalpha.com. 20. 12. 2019. 
  9. ^ „AstDys (136108) Haumea Ephemerides”. Department of Mathematics, University of Pisa, Italy. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-29. Приступљено 2009-03-19. 
  10. ^ „HORIZONS Web-Interface”. NASA Jet Propulsion Laboratory Solar System Dynamics. Приступљено 2008-07-02. 
  11. ^ „Jet Propulsion Laboratory Small-Body Database Browser: 136108 Haumea (2003 EL61)” (2019-08-26 last obs). NASA's Jet Propulsion Laboratory. Приступљено 2020-02-20. 
  12. ^ Chadwick A. Trujillo; Michael E. Brown; Kristina Barkume; Emily Shaller; David L. Rabinowitz (2007). „The Surface of 2003 EL61 in the Near Infrared”. Astrophysical Journal. 655 (2): 1172—1178. Bibcode:2007ApJ...655.1172T. S2CID 118938812. arXiv:astro-ph/0601618 . doi:10.1086/509861. 
  13. ^ Kondratyev, B. P.; Kornoukhov, V. S. (август 2018). „Determination of the body of the dwarf planet Haumea from observations of a stellar occultation and photometry data”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 478 (3): 3159—3176. Bibcode:2018MNRAS.478.3159K. doi:10.1093/mnras/sty1321. 
  14. ^ New dwarf planet named for Hawaiian goddess Архивирано 2015-12-08 на сајту Wayback Machine (HeraldNet, September 19, 2008)
  15. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2009-01-06. Приступљено 2009-02-14. 
  16. ^ „365 Days of Astronomy”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-20. Приступљено 2009-04-11. 
  17. ^ „MPEC 2010-H75 : DISTANT MINOR PLANETS (2010 MAY 14.0 TT)” (2006 provisional Cubewano listing). Minor Planet Center. 2010-04-10. Приступљено 2010-07-02. 
  18. ^ Marc W. Buie (2008-06-25). „Orbit Fit and Astrometric record for 136108”. Southwest Research Institute (Space Science Department). Архивирано из оригинала на датум 2011-05-18. Приступљено 2008-10-02. 
  19. ^ Ragozzine, D.; Brown, M. E. (2007). „Candidate Members and Age Estimate of the Family of Kuiper Belt Object 2003 EL61”. Astronomical Journal. 134 (6): 2160—2167. Bibcode:2007AJ....134.2160R. S2CID 8387493. arXiv:0709.0328 . doi:10.1086/522334. 
  20. ^ E.g. Giovanni Vulpetti (2013) Fast Solar Sailing, p. 333.
  21. ^ Dunham, E. T.; Desch, S. J.; Probst, L. (април 2019). „Haumea's Shape, Composition, and Internal Structure”. The Astrophysical Journal. 877 (1): 11. Bibcode:2019ApJ...877...41D. S2CID 90262114. arXiv:1904.00522 . doi:10.3847/1538-4357/ab13b3. 
  22. ^ Ortiz, J. L.; Sicardy, B.; Braga-Ribas, F.; Alvarez-Candal, A.; Lellouch, E.; Duffard, R.; Pinilla-Alonso, N.; Ivanov, V. D.; Littlefair, S. P.; Camargo, J. I. B.; Assafin, M.; Unda-Sanzana, E.; Jehin, E.; Morales, N.; Tancredi, G.; Gil-Hutton, R.; De La Cueva, I.; Colque, J. P.; Da Silva Neto, D. N.; Manfroid, J.; Thirouin, A.; Gutiérrez, P. J.; Lecacheux, J.; Gillon, M.; Maury, A.; Colas, F.; Licandro, J.; Mueller, T.; Jacques, C.; Weaver, D. (2012). „Albedo and atmospheric constraints of dwarf planet Makemake from a stellar occultation”. Nature. 491 (7425): 566—569. Bibcode:2012Natur.491..566O. PMID 23172214. S2CID 4350486. doi:10.1038/nature11597.  (ESO 21 November 2012 press release: Dwarf Planet Makemake Lacks Atmosphere)

Спољашње везеУреди