Хашим Кучук Хоки
Хашим Кучук Хоки (Фојница, 31. март 1946 – ауто-пут Београд-Суботица, код Ковиља, 26. новембар 2002) био је босанскохерцеговачки певач народне музике.
| Хашим Кучук Хоки | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 31. март 1946. |
| Место рођења | Фојница, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 26. новембар 2002. (56 год.) |
| Место смрти | ауто-пут Београд-Суботица, код Ковиља, СР Југославија |
| Занимање | Певач |
| Музички рад | |
| Жанр | Народна музика |
| Инструмент | Вокал |
Биографија уреди
Рођен је 31. марта 1946. године у Фојници. У родном граду је био мујезин пуних четрнаест година. Прву своју песму, „Нема те више Алија, оче мој“, снимио је 1964. године.[1]
Његов највећи хит била је песма „Наздравите другови“ („Пијем да је заборавим“) 1971, која се својевремено продавала и до 50.000 примерака дневно.[1]
Од 1970-их је имао посебан изглед, некарактеристичан за тадашње певаче народне музике: носио је мало дужу косу, тамне наочаре и имао битлсовски имиџ. За њега је био везан и први јавни скандал у Југославији 1972. године, када се као први певач с естраде јавно разголитио, до паса, сликавши се за постер тада тиражног листа „Сања“.[2]
Почетком 1980-их се повукао са музичке естраде, а затим је отишао да живи у Сједињене Америчке Државе. Тамо је, међутим, 1991. године био осуђен на затворску казну, јер је у исто време био у законској вези са две жене; уз то је изгубио и сву своју имовину коју је стекао у САД (кућа, ресторан и новац). Иако осуђен, није служио затворску казну, јер је био депортован у Југославију. Након тога му је неко време био забрањен долазак у САД.[2]
По повратку из САД, живео је у изнајмљеном стану у Новом Саду са супругом Миљаном, сином Даријом Титом и ћерком Уном.[2]
Током своје каријере, продао је више од 40 милиона носача звука.[3]
Намеравао је да се врати на естраду, али је смрт прекинула његове планове. Погинуо је 26. новембра 2002. године у саобраћајној несрећи на ауто-путу Београд-Суботица, код Ковиља. Сахрањен је на локалном гробљу у селу Сакуле.[3]
Приватни живот уреди
Био је у браку 10 пута и добио 11 деце. Био је велики поштовалац лика и дела Јосипа Броза Тита, те је по њему назвао двоје своје деце (Алија Тито и Дарио Тито).[3][4]
Фестивали уреди
- 1970. Илиџа - Туго, моја туго, друга награда публике
- 1971. Илиџа - Опрости љубави / Како другу да заволим
- 1971. Београдски сабор - Сећај се срце, друга награда публике
- 1972. Илиџа - Емина
- 1972. Београдски сабор - Ја сам ноћас најтужнији, прва награда публике
- 1973. Илиџа - Срце те моје моли
- 1974. Илиџа - За љубав се живи
- 1975. Југословенски фестивал Париз - Ти си моја љубав
Дискографија уреди
- 1970 — Јаране, јаране
- 1970 — Туго моја туго
- 1970 — Забрањена љубав
- 1971 — Опрости љубави
- 1971 — Пијем да је заборавим
- 1971 — Пјевај пријатељу
- 1971 — Сећај се срце
- 1971 — Тужна је врба
- 1972 — Драге наше таште
- 1972 — Емина (Илиџа)
- 1973 — Фадила
- 1973 — Ја нећу тугу
- 1973 — Нема те више Алија
- 1973 — Ој дјевојко ђинђо моја
- 1973 — Срце те моје моли
- 1974 — За љубав се живи
- 1975 — Кад би знала
- 1975 — На тргу бијелих ружа
- 1975 — Писмо мајци
- 1976 — Гледај ме у очи
- 1978 — Под истим кровом не живимо нас троје (ЛП)
- 1978 — Под истим кровом не живимо нас троје (Сингл)
- 1979 — Дјевојка се клела
- 1986 — Наздравите другови
- 1988 — Немој ми прићи
- 1999 — Пијем да је заборавим
- Бонус[5]
Референце уреди
- ^ а б Zaboravljeni junaci jednog vremena (13): Decenija od smrti Hašima Kučuka Hokija – Američki san i bosanska sudbina (Doznajemo, 28. 7. 2012) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2014), приступљено 13. 1. 2014.
- ^ а б в Legende - Hašim Kučuk Hoki (Balkanmedia), приступљено 13. 1. 2014.
- ^ а б в Hašim Kučuk Hoki - Otišao je u legendu (Balkanmedia), приступљено 13. 1. 2014.
- ^ Interview: Hašim Kučuk Hoki (Fojnica.ba, preuzeto sa BH dani, 22. 10. 2001), приступљено 13. 1. 2014.
- ^ Hašim Kučuk Hoki — diskografija (Folk muzika), приступљено 13. 1. 2014.
Спољашње везе уреди
- Хашим Кучук Хоки на сајту discogs
