Хајдук (књижевни лик Градимира Стојковића)

Хајдук (право име Глигорије Пецикоза Хајдук) је култни јунак популарних тинејџерских романа писца Градимира Стојковића у серијалу о Хајдуку.

Глигорије Пецикоза Хајдук
Прво прик.Хајдук у Београду (роман за децу) (1985)
ИзмислиоГрадимир Стојковић
Информације
НадимакХајдук
Полмушки
Занимањенаставник, новинар, писац
СупружникНастасја
ДецаВасилије и Асја
Сродницикум Драгиша Животић, Хималаја
ПребивалиштеБеоград

Романи објављени у серијалуУреди

Хајдук у БеоградуУреди

У овом роману се први пут појављује лик Глигорија Пецикозе Хајдука (Хајдук је, по речима самог јунака, "део презимена"), овде као дечака који се са родитељима досељава из провинције у Београд. Овај роман о одрастању и уклапању у нову средину освојио је награду „Политикиног забавника” за најбоље књижевно дело намењено младима у 1985. години. Роман је доживео бројна издања, тираж од неколико стотина хиљада примерака и био више од петнаест година најчитанија књига за младе по библиотекама широм земље.[1] (1985, "Вук Караџић", Београд).

Хајдук против ветрењачаУреди

Наставак претходног романа, који говори о проблемима и авантурама једног гимназијалца. (1989, "Вук Караџић", Београд)

Хајдук са друге странеУреди

Роман који враћа Хајдука у основну школу, али овога пута у улози наставника. Роман је добио награду „Невен” за најбоље књижевно дело за децу у 1991. години. (1991, Култура, Београд)

Хајдук на ДунавуУреди

Роман који, после 7 година паузе, враћа писца Хајдуку, а Хајдука у детињство и једно узбудљиво лето. Роман је добио награду дечјег жирија „Доситејево перо” за 1999. годину. (1998, Calamus, Београд)

Хајдук чува домовинуУреди

Роман у коме је Хајдук поново наставник, али и војник. Добио је награду „Доситеј” за 2000. годину. (2000, Народна књига-Алфа, Београд)

Хајдук остаје ХајдукУреди

Роман о великом и малом Хајдуку, о оцу Глигорију и сину Василију. Роман је добио награду „Доситеј” за 2001. годину. (2001, Народна књига-Алфа, Београд)

Хајдук у четири сликеУреди

Роман у коме читаоци упознају Хајдука и као писца. Добио је награду дечјег жирија „Доситејево перо” за 2002. годину. (2002, Народна књига-Алфа, Београд)

Хајдук из БеоградаУреди

Хајдук, поново као дечак, проводи лето у родном селу које се, као уосталом и он сам, много изменило од када је отишао. Добио је награду дечјег жирија „Доситејево перо” за 2003. годину. (2003, Народна књига-Алфа, Београд)

Хајдук по ХималајиУреди

Прича о Хајдуку, онако како ју је видео његов кум Драгиша Животић, звани Хималаја. (2005, Народна књига-Алфа, Београд) [2]

Лик ХајдукаУреди

Сви романи у серијалу, осим романа „Хајдук остаје Хајдук”, прате судбину истог лика, Глигорија Пецикозе Хајдука. У овом последњем главни лик је његов син Василије Пецикоза Хајдук, звани Васја. Према речима самог писца, Хајдук у стварности не постоји. Он је комбинација ликова и судбина све оне деце која су тих година из унутрашњости долазила у Београд, у коме је важило правило: „Пливај сине, или се удави!" Глигорије је онај који је испливао. Може се рећи да је Хајдук једним делом литерарни портрет Градимира Стојковића и да се његов лик, као и многи његови доживљаји, подударају са пишчевим.[3][1]

Хајдук - феномен српске књижевности за децуУреди

Од тренутка када се појавио и када су га деца прихватила, а критичари му доделили највећу награду у тадашњој Социјалистичкој федеративној републици Југославији, Хајдук је наговестио прекретницу у роману намењеном деци и младима.[4] Уз њега су одрастале генерације младих, а многима су оне значиле сам почетак читања књига.[2] Није ретка појава да се многи читаоци, као већ одрасли људи, поново враћају Хајдуку и његовим пустоловинама. Али га читају и њихова деца, и њихови родитељи и родитељи њихових родитеља.[3]

Писац Марко Видојковић у „Политикином забавнику” у рубрици „Десет књига које су ми промениле свет”, каже за серијал књига о Хајдуку: „Ево књиге која је говорила о животу какав је био у социјалистичкој Југославији, где је најстрашнија ствар која је могла да ти се деси у школском дворишту неко старији ко ти лупа чврге. Идилично обојена, ова књига у ствари описује једно заиста идилично време, а онда су кренули наставци, такође описујући исто то идилично време... Нама, који смо имали срећу да ту књигу читамо у правом тренутку, остаје само да се надамо како ће исто тако лепо одшљакати неку будућу децу у нека будућа времена.”[5]

Хајдук у савременој културиУреди

  • Од 2010. године, када је премијерно изведена, у Позоришту лутака у Нишу изводи се представа „Хајдук у Београду“, по тексту Градимира Стојковића, а у режији Милана Мађарева. У представи играју глумци Позоришта лутака.[6]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Стојковиђ, Градимир. „Градимир Стојковић - биографија (24. јул 2011.)”. Приступљено 27. 6. 2016. 
  2. 2,0 2,1 Живковић, Бранкица. „Прича о хајдуку из Мраморка”. www.bastabalkana.com. Башта Балкана. Приступљено 28. 6. 2016. 
  3. 3,0 3,1 Debeljački, Tatjana (12. 5. 2012). „Intervju - Tatjana Debeljački vs Gradimir Stojković”. DIOGEN pro kultura. Приступљено 1. 7. 2016. 
  4. ^ „BIBLIOTEKARI STVARAOCI - GRADIMIR Stojković”. Biblioteke Vašeg okruženja. Приступљено 2. 7. 2016. 
  5. ^ Видојковић, Марко (25. 9. 2015). „ОД КУНИЋА ДО САТАНЕ”. Политикин забавник. 3320. Приступљено 2. 7. 2016. 
  6. ^ S., Lj. „"Hajduk u Beogradu" u Pozorištu lutaka”. Južne vesti. Приступљено 3. 7. 2016. 

Види јошУреди

Књижевност за децу

ЛитератураУреди

  • Georgijevski, Hristo (1992). „Градимир Стојаковић: Хајдук са друге стране, Београд, 1991”. Detinjstvo : časopis o književnosti za decu: 11—17. 
  • Гикић-Петровић, Радмила (2001). „Градимир Стојковић: Хајдук остаје хајдук "Народна књига", "Алфа", Београд, 2001.”. Neven : list za decu: 13.