Хајнрих Бел
Хајнрих Теодор Бел (нем. Heinrich Theodor Böll; Келн, 21. децембар 1917 — Бон, 16. јул 1985) био је немачки писац. Бел је један од најистакнутијих и најчитанијих немачких писаца 20. века.[1]
Хајнрих Бел | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. децембар 1917. |
Место рођења | Келн, Немачко царство |
Датум смрти | 16. јул 1985.67 год.) ( |
Место смрти | Бон, Западна Немачка |
Образовање | Универзитет у Келну |
Награде | Нобелова награда за књижевност |
У аутобиографском есеју „О себи самом“ (1958) помиње две судбинске чињенице које су га битно определиле у књижевност. Прва је либерално порекло његове породице, отворене за уметност (отац му је био скулптор), а друга родни град Келн, са својим контрастима између католичке буржоазије и „црвеног“ пролетаријата. Имао је само петнаест година када су нацисти продрли у Келн. Бел је био један од ретких младих Немаца који се није прикључио Хитлеровој омладини. Зато је регрутован већ почетком Другог светског рата и шест година је провео на три фронта.[2] Рањен је четири пута, а крајем рата био је заробљен и депортован у амерички логор у Француској. У разорени Келн вратио се 1945. и тада се уписао на студије. У то време почео је да пише, објавивши током две године у новинама шездесетак новела. Од 1951. године када је објавио роман („Где си био, Адаме?“) писање му је постало стално занимање.[2]
На почетку свог књижевног рада Бел описује безнадежност живота војника, неподношљиву окрутност коју је доживео док је служио војску. Касније је почео да пише и о стварности модерног немачког друштва. Пажњу критике и шире читалачке публике привукао је већ својим другим романом „И не рече ни једну реч“ (1953). Године 1968. Бел је почео да ради као предавач на Франкфуртском универзитету, а од 1972. активно се укључује у политички живот Немачке.[3] Умро је у Бону 1985. године.
„За дело које је спојило широке перспективе његовог доба и истанчану вештину сликања ликова и допринело обнови немачке литературе, Хајнрих Бел је 1972. године добио Нобелову награду за књижевност.“[4][1]
Одабрана дела
уреди- Кућа без чувара (1954),
- Хлеб раних година (1955),
- Билијар у пола десет (1959),
- Мишљења једног кловна (1963),
- Пречесто идеш у Хајделберг (1970),
- Групни портрет с дамом (1971),
- Изгубљена част Катарине Блум (1974),
- Жене у пејзажу са реком (1985),
- Завештање (1985)...
Референце
уреди- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 122. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ а б Бел, Хајнрих. Где си био, Адаме?. Београд : Фондација Хајнрих Бел, 2017. стр. 175—176. ISBN 978-86-86793-22-5.
- ^ Бел, Хајнрих. Мишљења једног кловна. Београд : Новости, 2004. стр. 285. ISBN 86-7446-053-4.
- ^ „Heinrich Boll | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.