Хајнрих Вилхелм Валдејер
Хајнрих Вилхелм Готфрид фон Валдејер-Харц (6. октобар 1836 — 23. јануар 1921) је био немачки анатом, познат по резимирању теорије неурона[1] и именовању хромозома. Упамћен је и по анатомским структурама људског тела које су добиле име по њему: Валдејеров тонзиларни прстен[2] и Валдејерове жлезде (очних капака).
Хајнрих Вилхелм Валдејер | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Хајнрих Вилхелм Готфрид фон Валдејер-Харц |
| Датум рођења | 6. октобар 1836. |
| Место рођења | Хелен, Немачка |
| Датум смрти | 23. јануар 1921. (84 год.) |
| Место смрти | Берлин, Немачка |
| Занимање | Анатом |
Прилог теорији неурона уреди
Валдејерово име се у неуронауци повезује са „теоријом неурона“, и за сковање термина „неурон“ за описивање основне структурне јединице нервног система.[3] Валдејер је синтетизовао открића неуроанатома[4] (и каснијих добитника Нобелове награде) Камила Голџија (1843–1926) и Сантијага Рамона и Кахала (1852–1934), који су користили методу сребрног нитрата за бојење нервног ткива (Голџијев метод), да се формулишу широко цитирани прегледи теорије.[1] Валдејер је научио шпански како би апсорбовао Кахалове детаљне студије користећи Голџијев метод и постао његов пријатељ, ментор и промотер у области микроскопске анатомије у којој доминирају немачки.
Цитологија и ембриологија уреди
Валдејер је такође проучавао базофилно обојене филаменте за које је утврдио да су главни састојци хроматина, материјала унутар ћелијског језгра, од стране његовог колеге из Кила, Валтера Флеминга (1843–1905). Иако је његов значај за генетику и ћелијску биологију тек требало да буде откривен, знало се да су ови филаменти укључени у феномен ћелијске деобе који је открио Флеминг, названу митоза. Он је 1888. сковао термин „хромозом“ да их опише.[1][2]
Међу многим другим анатомским и ембриолошким студијама, Валдејер је постао познат по свом пионирском истраживању развоја зуба и косе, многи термини које је измислио и данас су у употреби. Објавио је и прве ембриолошке, анатомске и функционалне студије о назо-оро-фарингеалном лимфном ткиву, које је добило његово име.
Године 1904. изабран је за члана Америчког филозофског друштва.
Референце уреди
- ^ а б в Scheuerlein, Hubert; Henschke, Frank; Köckerling, Ferdinand (2017). „Wilhelm von Waldeyer-Hartz—A Great Forefather: His Contributions to Anatomy with Particular Attention to “His” Fascia”. Frontiers in Surgery. 4: 74. ISSN 2296-875X. doi:10.3389/fsurg.2017.00074.
- ^ а б Tucker, J. D.; Christensen, M. L.; Carrano, Av; Wang, H. P.; Rogler, C. E.; Johansson, B.; Mertens, F.; Gabriel-Robez, O.; Ratomponirina, C. (1988). „Centennial of Wilhelm Waldeyer’s introduction of the term “chromosome””. Cytogenetic and Genome Research (на језику: енглески). 48 (2): 65—65. ISSN 1424-8581. PMID 3058399. doi:10.1159/000132590.
- ^ Mehta, Arpan R; Mehta, Puja R; Anderson, Stephen P; MacKinnon, Barbara L H; Compston, Alastair (2020). „Etymology and the neuron(e)”. Brain. 143 (1): 374—379. ISSN 0006-8950. PMC 6935745
. PMID 31844876. doi:10.1093/brain/awz367.
- ^ Scheuerlein, Hubert; Henschke, Frank; Köckerling, Ferdinand (2017). „Wilhelm von Waldeyer-Hartz—A Great Forefather: His Contributions to Anatomy with Particular Attention to “His” Fascia”. Frontiers in Surgery. 4: 74. ISSN 2296-875X. doi:10.3389/fsurg.2017.00074.
