Хајнрих VI, цар Светог римског царства
Хенрик VI, цар Светог римског царства (нем. Heinrich VI.; Најмеген, новембар 1165—Месина 28. септембар 1197) је био краљ Немачке (1190—1197), цар Светог римског царства (1191—1197) и краљ Сицилије (1194—1197). Био је члан династије Хоенштауфен.
Хенрик VI | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | новембар 1165 |
Место рођења | Најмеген, |
Датум смрти | 28. септембар 1197.31/32 год.) ( |
Место смрти | Месина, |
Породица | |
Супружник | Констанца, краљица Сицилије |
Потомство | Фридрих II, цар Светог римског царства |
Родитељи | Фридрих Барбароса Беатриче I од Бургундије |
Династија | Хоенштауфен |
краљ Немачке | |
Период | 1190 — 1197. |
Претходник | Фридрих I Барбароса |
Наследник | Филип Швапски |
цар Светог римског царства | |
Период | 1191 — 1197. |
Претходник | Фридрих Барбароса |
Наследник | Отон IV |
Влада док је Барбароса у крсташком рату
уредиСин је Фридриха Барбаросе, а крунисан је са четири године у Бамбергу још док му је отац био жив јуна 1169. године. Преузео је управљање краљевством 1189, када је Фридрих Барбароса отишао у трећи крсташки рат. Хајнрих Лав је искористио одсуство Фридриха Барбаросе па напада Саксонију, са намером да је поново преузме. Хенрик VI је успешно сломио ту побуну у Саксонији. Када се Барбароса удавио 1190. у Салефу током трећег крсташког рата, Хенрик VI постаје једини краљ Немачке.
Постаје цар Светог римског царства и ратује за Сицилију
уредиОженио се 1186. са Констанцом Сицилијанском, која је била једини наследник Вилијама II Сицилијанског. Када је Вилијам II Сицилијански умро новембра 1189. очекивало се да Хенрик VI постане одмах краљ Сицилије. Ипак барони јужне Италије бирају за краља Сицилије локалног рођака норманске владајуће фамилије Танкреда I Сицилијанског.
Хенрик је постао цар Светог римског царства априла 1191. у Риму. Сицилијанску круну је морао освајати силом. Хенрик је опседао Напуљ, али епидемија је погодила његову војску, а још тежи удар је била отмица његове жене, која постаје заробљеник код Танкреда.
Добија огроман новац од откупнине Ричарда Лављег Срца
уредиХајнрих Лав се поново побунио, тако да се поново вратио у Немачку да се с њим обрачуна. Све невоље Хенрика VI нестале су кад је Леополд V Аустријски заробио 1192. енглеског краља Ричарда Лављег Срца. Леополд је Ричарда предао Хенрику VI. Ричард Лављег Срца је ослобођен 1194. након плаћања огромног откупа од 150.000 тадашњих марака, што је представљало двогодишњи приход енглеске круне.
Постаје краљ Сицилије
уредиС тим огромним новцем врло лако је створио велику војску, која је могла освојити јужну Италију. Сви су били уплашени нове оснажене царске војске. Са градовима северне Италије склапа 1194. споразум о слободном проласку кроз Северну Италију. И са Хенриком Лавом 1194. склапа споразум, тако да је имао одрешене руке за коначно освајање Сицилије.
Танкред I Сицилијански је умро 1195, остављајући иза себе као наследника седмогодишњег дечака Вилијама III. Хенрик је умарширао у главни град Сицилије Палермо готово без отпора 20. новембра 1195. године. Крунисан је 25. децембра 1195. године. Младог краља Вилијама III је ослепио и кастрирао, а многе сицилијанске племиће је живе спалио.
Постаје најмоћнији краљ Европе
уредиПостао је најмоћнији краљ Европе, јер је поред поседа, којима је већ располагао добио и веома богату Сицилију. И дотад је главни део финансија долазио са севера Италије, а не из Немачке. Сицилија је представљала велики нови извор прихода. Хенрик VI се осећао толико јак, да је бродове из Ђенове и Пизе послао назад не дајући им обећане концесије у јужној Италији. Чак је почео добијати данак од Византије.
Намеравао је да царска круна постане наследна. На сабору у Вирцбургу априла 1196. успео је наговорити већину да изгласају његов предлог. Али на сабору у Ерфурту октобра 1196. одбијен је његов предлог.
Задње године
уредиЊегов син Фридрих II постаће будући цар и краљ Сицилије и Јерусалима.
Тиранска власт страног краља изазива побуне 1197. у Италији, нарочито на јужној Сицилији, где су Арапи представљали већину становништва. Ту побуну су добро плаћени немачки војници немилосрдно угушили. Те године се припремао за крсташки рат, али 28. септембра 1197. умире од маларије.
Породично стабло
уреди16. Frederick von Büren | ||||||||||||||||
8. Фридрих I Швапски | ||||||||||||||||
17. Hildegard von Bar-Mousson | ||||||||||||||||
4. Фридрих II Швапски | ||||||||||||||||
18. Хајнрих IV, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
9. Агнеса од Немачке | ||||||||||||||||
19. Берта Савојска | ||||||||||||||||
2. Фридрих I Барбароса | ||||||||||||||||
20. Велф I, војвода Баварске | ||||||||||||||||
10. Хајнрих IX, војвода Баварске | ||||||||||||||||
21. Јудита Фландријска, грофица Нортумбрије | ||||||||||||||||
5. Јудита од Баварске | ||||||||||||||||
22. Магнус, војвода Саксоније | ||||||||||||||||
11. Вулфхилда од Саксоније | ||||||||||||||||
23. Софија од Угарске | ||||||||||||||||
1. Хенрик VI, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
24. Вилијам I од Бургундије | ||||||||||||||||
12. Стефан I од Бургундије | ||||||||||||||||
25. Stephanie | ||||||||||||||||
6. Рено III од Бургундије | ||||||||||||||||
26. Gerard, Duke of Lorraine | ||||||||||||||||
13. Beatrix of Lorraine | ||||||||||||||||
27. Hedwige of Namur | ||||||||||||||||
3. Беатриче I од Бургундије | ||||||||||||||||
28. Theodoric II, Duke of Lorraine | ||||||||||||||||
14. Симон I, војвода Лорене | ||||||||||||||||
29. Hedwige of Formbach | ||||||||||||||||
7. Агата од Лорене | ||||||||||||||||
30. Henry III of Leuven | ||||||||||||||||
15. Аделаида од Левена | ||||||||||||||||
31. Gertrude of Flanders | ||||||||||||||||
Види још
уредиСпољашње везе
уреди