Хајнрих VII, цар Светог римског царства
Хајнрих VII (нем. Heinrich VII, око 1275. (или 1279?) – 24. август 1313) био је краљ Римљана од 1308. и цар Светог римског царства од 1312. до своје смрти. Био је први цар из династије Луксембурга.
Хајнрих VII | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1275. |
Место рођења | Валансјен, |
Датум смрти | 24. август 1313.37/38 год.) ( |
Место смрти | Буонконвенто, |
Породица | |
Супружник | Маргарета од Брабанта |
Потомство | Јован Слепи, Marie of Luxembourg, Queen of France, Beatrice of Luxembourg |
Родитељи | Хенрик VI, гроф од Луксембурга Beatrice d'Avesnes |
Династија | Династија Луксембурга |
цар Светог римског царства | |
Период | 1312-1313 |
Претходник | Фридрих II, цар Светог римског царства |
Наследник | Лудвиг IV, цар Светог римског царства |
Порекло
уредиБио је син луксембуршког грофа Хајнриха VI и Беатрисе из грофовске породице Авне. Након што је 1308. изабран за краља Римљана, чиме је у ствари добио положај краља Немачке, Хајнрих је 15. августа 1309. најавио да намерава да отпутује у Италију и прими царску круну из руку папе. Хајнрих VII је свог сина Јована Слепог оженио наследницом чешке круне Елишком.
Владавина
уредиХајнрих VII је 1312. на челу своје војске предузео поход на Италију, церемонијални одлазак у Рим који се очекивао од сваког титуларног краља Римљана. У Риму је крунисан 29. јуна 1312. за цара Светог римског царства. Самим тим, Хајнрих VII је постао први цар Светог римског царства још од Фридриха II, а његовим крунисањем окончан је интерегнум који је трајао још од 1250. године. Главни циљ Хајнрихове политике био је обнова царске власти у северној Италији. Најјачи отпор пружила му је Фиренца, а затим и други градови у Тоскани. Цар се споречкао и са гвелфима и са гибелинима, а његов долазак изазвао је приближавање папе Клемента V и напуљског краља Роберта Мудрог. Како је Роберт поред краљевске титуле био и гроф Провансе дуговао је вазалску лојалност цару. Хајнрих је кренуо да казни Роберта због наводне непослушности, али је преминуо 1313. у Буенконвенту у близини Сијене. Сахрањен је у катедрали Успења Богородице у Пизи.
Након Хајнрихове смрти царска власт се брзо урушила у Италији. Ипак, његов долазак оставио је снажан утисак на савременике, на првом месту на Дантеа. У својој Божанственој комедији Данте на неколико места помиње у позитивном контексту Хајнриха VII. У Петој сфери Раја, у којој се налазе храбри ратници и владари из прошлости, Данте спомиње како је почасно место резервисано и за Хајнриха. Такође, у Чистилишту, Хајнрих VII се спомиње као спасилац који ће обновити царску власт у Италији и окончати разне злоупотребе Римокатоличке цркве.
Хајнрихова смрт је довела до нове борбе око царске круне. Његов син Јован Слепи није успео да се наметне за новог цара, док су најозбиљнији претенденти на положај цара били Лудвиг Баварски из династије Вителсбаха и аустријски војвода Фридрих I Лепи из династије Хабзбурга. После победе код Милдорфа у септембру 1322. царску круну је понео Лудвиг IV Баварски.
Породица
уредиХајнрих VII је од 1292. био ожењен Маргаретом, ћерком брабантског војводе Јохана I. Са њом је имао троје деце:
- Јована Слепог (10. август 1296. – 26. август 1346), грофа од Луксембурга и краља Чешке.
- Марију (1304–26. март 1324), која је 1322. удата за француског краља Шарла IV Лепог.
- Беатрису (1305–11. новембар 1319), која је 1318. удата за угарског краља Карла I Роберта.
Породично стабло
уреди16. Хенри III, војвода Лимбурга | ||||||||||||||||
8. Waleran III, Duke of Limburg | ||||||||||||||||
17. Sophia of Saarbrücken | ||||||||||||||||
4. Хенрик V, гроф од Луксембурга | ||||||||||||||||
18. Хенрик IV, гроф од Луксембурга | ||||||||||||||||
9. Ermesinde, Countess of Luxembourg | ||||||||||||||||
19. Агнес од Гелдерса | ||||||||||||||||
2. Хенрик VI, гроф од Луксембурга | ||||||||||||||||
20. Theobald I, Count of Bar | ||||||||||||||||
10. Хенрик II, гроф Бара | ||||||||||||||||
21. Ermesinde-Isabella of Bar-sur-Seine | ||||||||||||||||
5. Маргарета од Бара | ||||||||||||||||
22. Роберт II од Дреа | ||||||||||||||||
11. Филипа од Дреа | ||||||||||||||||
23. Yolande of Coucy | ||||||||||||||||
1. Хајнрих VII, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
24. James of Avesnes | ||||||||||||||||
12. Bouchard IV of Avesnes | ||||||||||||||||
25. Adela of Guise | ||||||||||||||||
6. Baldwin of Avesnes | ||||||||||||||||
26. Baldwin I of Constantinople | ||||||||||||||||
13. Маргарита II Фландријска | ||||||||||||||||
27. Марија од Шампање | ||||||||||||||||
3. Beatrice d'Avesnes | ||||||||||||||||
28. Raoul I, Lord of Coucy | ||||||||||||||||
14. Thomas II of Coucy | ||||||||||||||||
29. Аликс II од Дреа | ||||||||||||||||
7. Felicia of Coucy | ||||||||||||||||
30. Иго II Ретел | ||||||||||||||||
15. Mahaut of Rethel | ||||||||||||||||
31. Felicia de Broyes | ||||||||||||||||