Википедија

Радован Бећировић Требјешки

(преусмерено са Хаџи Радован Бећировић Требјешки)

Радован Бећировић - Требјешки (Љевишта, 7. април 1897[1] — Никшић, 8. август 1986) је био црногорски народни песник и гуслар. Сматра се последњим епским бардом српског народа и једним од највећих песника новије епске поезије. У својим песмама описује све значајније догађаје и личности из српске историје. Песме надахнуте патриотизмом описују јунаштво, судбину и страдање српског народа кроз векове. Песме Радована Бећировића су биле 80-тих година прошлог века врло популарне код гуслара. Његова најпознатија гусларска песма Мојковачка битка је продата у виду плоча у великом броју примерака. [2]

Радован Бећировић-Требјешки
Лични подаци
Датум рођења(1897-04-07)7. април 1897.
Место рођењаЉевишта, Књажевина Црна Гора
Датум смрти8. август 1986.(1986-08-08) (89 год.)
Место смртиНикшић, СФРЈ, данас Црна Гора
Породица
СупружникЈелена Бећировић
ДецаКрсто-Бећо Бећировић
РодитељиНовица Бећировић
Солумија Бећировић

Биографија уреди

Радован Бећировић - Требјешки је рођен 7. априла 1897. године у горњоморачком селу Љевиштима. Бећировићи потичу од Никшићког племена Требјешани, те одатле наставак у имену песника. [3] Поред Радована, отац Новица и мајка Солумија су имали још петоро деце. Са женом Јеленом (удатом Шћепановић) има сина Крста-Бећа. Шесторо Јеленине и Радованове деце је умрло јако рано. [4] Још док је био јако мали, његова породица се сели у Дробњак, у Горњу Бијелу, где Радован проводи и највећи део свог живота. У Шавнику завршава три разреда основне школе. Док је као дете чувао овце, надарени песник је своје стихове и мисли записивао оштрим каменом на плочастим стенама. [5] Као регрут учествује у Мојковачкој бици, након које бива заробљен и одведен у Мађарску. У заточеништву настају и његове прве песме „Глад у Црној Гори“. Период између два светска рата Радован проводи у Горњој Бијелој, где поред уобичајених домаћинских послова, пише и песме. Након песме „Мојковачка битка“ постаје познатији у народу, а након песме „Погибија краља Александра“ од краљице Марије добија орден Краљевски орден Светог Саве. Рођени Радованов брат Милован гине 1941 год. у Пљеваљској бици. Радован се опредељује за четнички покрет, те након рата бива једно време затворен од стране социјалистичких власти. Доста путује по свету, и то у задњој деценији свог живота. Између осталог обилази Јерусалим и Хиландар. „Под овом сам плочом лега, као сужањ жељан свега“, гласи епитаф на пишчевој надгробној плочи, чије је стихове још за време живота Хаџи Радован Бећировић Требјешки записао. [6]

Стваралаштво уреди

Радован Бећировић је опевао све српске владаре и тешко да постоји знаменити српски јунак, а да није поменут у некој од његових песама. Његово богато стваралаштво се може поделити у три периода: пре, за време и песме које су настале после Другог светског рата. Прво су штампане појединачне песме: „Косовски бој“, „Мојковачка битка“, „Горски престо“, „Крновске легенде“, „Смаил-ага Ченгић“, „Омер-пашина година“, „Женидба бега Љубовића“, „Кривошијска буна“[7]... Сабрана дела су исписана у три књиге: „Царев лаз“, „ Поломљене сабље“ и „Горски престо“, на укупно 777 страна, као и посебно издање аутобиографије „Од млинара до барда“.

Други о Радовану Бећировићу уреди

  • Амфилохије Радовић: „...нема колибе црногорске, ни босанске, ни херцеговачке, гдје се не чују звуци гусала и гдје се не пјевају пјесме Радована Бећировића“. [8]
  • Матија Бећковић: „...од твоје славе има и штете: тамо данас готово нико не зна неку другу пјесму осим твоју“.[9]
  • професор др Драго Перовић: „...Дух његове поезије обликовао је мене лично и људе које ја познајем. Јер смо његову поезију слушали пре него што смо почели да читамо.“[10]
  • У Никшићу, у организацији Савеза српских гуслара и Института за српску културу из Никшића, традиционално се сваке године одржава такмичарски Фестивал у част Хаџи Радована Бећировића Требјешког. [2]

Референце уреди

  1. ^ „Hadži Radovan Bećirović – Trebješki Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2. 12. 2016. Приступљено 30. 5. 2020. 
  2. ^ а б https://www.biografija.org/knjizevnost/hadzi-radovan-besirovic-trebjeski
  3. ^ https://www.poreklo.rs/2012/03/05/poreklo-prezimena-becirovic/
  4. ^ Хаџи Радован Бећировић (1897-1986), Вучко-Миле Томчић, Стручна књига, Бгд 2003 ,ст.36
  5. ^ "http://www.tvoracgrada.com/ucesnici/komnen/srpski/glasizdubinevremena.html[мртва веза]"
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2022. г. Приступљено 03. 05. 2020. 
  7. ^ Хаџи Радован Бећировић (1897-1986), Вучко-Миле Томчић, Стручна књига, Бгд 2003 ,ст.16
  8. ^ http://www.mojenovosti.com/lat/index.php?option=novosti&idnovost=2349
  9. ^ Хаџи Радован Бећировић (1897-1986), Вучко-Миле Томчић, Стручна књига, Бгд 2003 ,ст.1
  10. ^ „ПОЕЗИЈОМ ОБЛИКОВАО ЉУДЕ: Три и по деценије откако се упокојио епски бард хаџи Радован Бећировић Требјешки”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2021-08-17. 

Литература уреди

  • Хаџи Радован Бећировић Вучко-Миле Томчић. Стручна књига, Бгд 2003
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радован_Бећировић_Требјешки&oldid=26986049”