Хвар (град)
Хвар је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији на истоименом острву.
Хвар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сплитско-далматинска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 3.527 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 10′ 23″ С; 16° 26′ 28″ И / 43.17294776093948° С; 16.44111362040131° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Пјерино Бебић |
Поштански број | 21450 |
Регистарска ознака | ST |
Положај
уредиГрад се налази на јужној страни западне половине острва. Градска лука заштићена је од ветрова са пучине Пакленим острвима, којих има 17. Град Хвар је једно од најлепших насеља у архипелагу. Био је то некада град аристократског сјаја, у коме су владали племићи. Данас је то типичан туристички град, чувено летовалиште и зимовалиште. Градски трг је по површини један од највећих у Далмацији. Над арсеналом (16. век) у Хвару изграђено је позориште, прво на Балкану, које је до данас добро очувано. У граду постоји каштел Шпањоле из 1551. године, Наполеонова тврђава из 1806, катедрала са сликама млетачких мајстора, судска ложа, фрањевачки манастир (са познатом сликом Тајна вечера), затим многе палате и цркве. Средиште града налази се на унутрашњем крају луке, а савремени део града развио се уз обалу око луке.
Клима
уредиКлима острва је блага, али се разликује на његовој јужној и северној страни. Јужна страна заклоњена је од буре и сунчанија је. Најтоплији месец у граду је јул са просечном температуром 25,1 °C, а средња јануарска температура износи 8,6 °C. Средња годишња температура највиша је у земљи (16,4 °C). Апсолутни максимум температуре на Хвару не премашује 37,4 °C, а њен апсолутни минимум се не спушта испод -7,2 °C. То значи да апсолутно колебање температуре у граду не премашује 44,6 °C. Мраз се на Хвару јавља највише два до три дана годишње. Током 60 година на Хвару је било само 18 дана са мразом, и то увек само када су у средњој Европи температуре биле изузетно ниске. Хвар добија мало падавина, које су притом неповољно распоређене током године. Од просечно 720 милиметара годишње, у новембру се излучује 105 милиметара, а у јулу само 20 милиметара. Лета су веома сушна. Током године град Хвар има мање од стотину дана са падавинама и 107 ведрих дана. Стога је клима Хвара угоднија од поднебља многих познатих приморских летовалишта светског гласа, на пример, климе Нице и Напуља. Зими су температуре на Хвару више, а лети ниже од истих температура у наведеним градовима. Хвар често називају хрватска Мадера (раније југословенска Мадера) јер има благо поднебље као чувено летовалиште Мадера у Атлантику.[1]
Град Хвар је најсунчаније место у Хрватској са 2.745 часова годишње или 7,5 часова осунчања дневно. Хвар је сунчанији од Атине, иако она лежи 570 километара јужније. Стога је Хвар изврсно летовалиште и зимовалиште.
Историја
уредиО давнашњој насељености острва Хвара сведоче људски трагови у пећинама. У Грапчевој шпиљи, једној од 13 познатих пећина на острву, нађена је слика најстарије лађе у Европи, каквом се пловило пре 4.500 година. Ова шпиља, чији је отвор 270 метара изнад површине мора, а дужина 32 метра, била је станиште праисторијских људи. Њихови трагови нађени су и у пећинама Покривеник и Марковој шпиљи. Најстарији становници Хвара били су Пелазги, затим Илири, а Грци су (после Виса) и на Хвару основали колонију (грчка насеља Dimos, односно Pharos из 385. године пре нове ере). Илири су повратили Хвар за време владавине краља Аргона и његове жене Теуте. Римљани су владали острвом до доласка Словена у 8. веку, а још касније Хваром су господарили Византинци, Млечани и Угари. Једно време Хвар су држали Неретљани и Дубровчани, Аустријанци и Французи. Куга је 1484. и 1529. године десетковала становнике Хвара. Турци су разорили град 1571. године, а Руси су га бомбардовали 1807. Италијани су Хвар називали Лесина (почевши од 11. века), што се доводи у везу са словенском речи лес — шума. После Првог светског рата Хвар је припао Југославији.[1]
У својој дугој историји град Хвар је скоро четири века (1420—1797) уживао аутономију и самоуправу, коју Млеци нису могли да савладају. Тада су градом владала два већа, два жупана и кнез. Сукоб пучана и племства доводио је до буна за права народа. После чувене хварске буне 1611. године пучани су изборили равноправност са властелом. У то време на Хвару су цветали архитектура, сликарство, књижевност и позоришна уметност (позориште из 1612. године).[1]
Крајем 1927. године у Хвару, у близини старе католичке цркве Св. Нунцијате из 15. века постављен је споменик. Реч је била о споменику "Ослобођењу и уједињењу" који је израдио Хваранин, академски вајар Дујмовић, ученик Мештровићев. То обележје садржи четири барељефа, којим се осликава целокупна историја Хвара.[2]
Становништво
уредиНа острву живи око 11.330 становника. Године 1900. на острву је живело 18.000 људи, што указује на депопулацију, исељавање и емиграцију. Хварани живе у мањим, разбијеним селима, највећим делом у унутрашњости острва. Приобалска насеља су већа. Од 23 острвска насеља само три имају преко хиљаду становника. Највећа места су: Хвар, Стари Град и Јелса.[1]
На попису становништва 2021. године, град Хвар је имао 3.998 становника, од чега у самом Хвару 3.527.[3]
Град Хвар
уредиБрој становника по пописима[4][3] | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. | 2021. |
3.292 | 3.049 | 3.469 | 3.863 | 4.104 | 3.789 | 3.851 | 3.114 | 2.811 | 2.951 | 2.937 | 3.224 | 3.705 | 4.143 | 4.138 | 4.251 | 3.998 |
Напомена: Настао из старе општине Хвар. У 1869. садржан је део података у општини Јелса.
Хвар (насељено место)
уредиБрој становника по пописима[4] | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. | 2021. |
1.904 | 1.930 | 1.864 | 1.929 | 2.039 | 1.970 | 2.050 | 1.820 | 1.588 | 1.770 | 1.877 | 2.467 | 3.153 | 3.643 | 3.672 | 3.771 | 3.527 |
Напомена: У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Милна. У 1869. садржи податке за насеље Зараће.
На попису становништва 1991. године, насељено место Хвар је имало 3.643 становника, следећег националног састава:
Галерија
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
- ^ "Време", Београд 1928. године
- ^ а б „Попис први резултати”. Државни завод за статистику Хрватске.
- ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Литература
уреди- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.