Хвар (град)

град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији

Хвар је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији на истоименом острву.

Хвар
Поглед на Хвар из ваздуха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаСплитско-далматинска
Становништво
Становништво
 — 2021.3.527
Географске карактеристике
Координате43° 10′ 23″ С; 16° 26′ 28″ И / 43.17294776093948° С; 16.44111362040131° И / 43.17294776093948; 16.44111362040131
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Хвар на карти Хрватске
Хвар
Хвар
Хвар на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникПјерино Бебић
Поштански број21450
Регистарска ознакаST

Положај

уреди

Град се налази на јужној страни западне половине острва. Градска лука заштићена је од ветрова са пучине Пакленим острвима, којих има 17. Град Хвар је једно од најлепших насеља у архипелагу. Био је то некада град аристократског сјаја, у коме су владали племићи. Данас је то типичан туристички град, чувено летовалиште и зимовалиште. Градски трг је по површини један од највећих у Далмацији. Над арсеналом (16. век) у Хвару изграђено је позориште, прво на Балкану, које је до данас добро очувано. У граду постоји каштел Шпањоле из 1551. године, Наполеонова тврђава из 1806, катедрала са сликама млетачких мајстора, судска ложа, фрањевачки манастир (са познатом сликом Тајна вечера), затим многе палате и цркве. Средиште града налази се на унутрашњем крају луке, а савремени део града развио се уз обалу око луке.

Клима

уреди

Клима острва је блага, али се разликује на његовој јужној и северној страни. Јужна страна заклоњена је од буре и сунчанија је. Најтоплији месец у граду је јул са просечном температуром 25,1 °C, а средња јануарска температура износи 8,6 °C. Средња годишња температура највиша је у земљи (16,4 °C). Апсолутни максимум температуре на Хвару не премашује 37,4 °C, а њен апсолутни минимум се не спушта испод -7,2 °C. То значи да апсолутно колебање температуре у граду не премашује 44,6 °C. Мраз се на Хвару јавља највише два до три дана годишње. Током 60 година на Хвару је било само 18 дана са мразом, и то увек само када су у средњој Европи температуре биле изузетно ниске. Хвар добија мало падавина, које су притом неповољно распоређене током године. Од просечно 720 милиметара годишње, у новембру се излучује 105 милиметара, а у јулу само 20 милиметара. Лета су веома сушна. Током године град Хвар има мање од стотину дана са падавинама и 107 ведрих дана. Стога је клима Хвара угоднија од поднебља многих познатих приморских летовалишта светског гласа, на пример, климе Нице и Напуља. Зими су температуре на Хвару више, а лети ниже од истих температура у наведеним градовима. Хвар често називају хрватска Мадера (раније југословенска Мадера) јер има благо поднебље као чувено летовалиште Мадера у Атлантику.[1]

Град Хвар је најсунчаније место у Хрватској са 2.745 часова годишње или 7,5 часова осунчања дневно. Хвар је сунчанији од Атине, иако она лежи 570 километара јужније. Стога је Хвар изврсно летовалиште и зимовалиште.

Историја

уреди

О давнашњој насељености острва Хвара сведоче људски трагови у пећинама. У Грапчевој шпиљи, једној од 13 познатих пећина на острву, нађена је слика најстарије лађе у Европи, каквом се пловило пре 4.500 година. Ова шпиља, чији је отвор 270 метара изнад површине мора, а дужина 32 метра, била је станиште праисторијских људи. Њихови трагови нађени су и у пећинама Покривеник и Марковој шпиљи. Најстарији становници Хвара били су Пелазги, затим Илири, а Грци су (после Виса) и на Хвару основали колонију (грчка насеља Dimos, односно Pharos из 385. године пре нове ере). Илири су повратили Хвар за време владавине краља Аргона и његове жене Теуте. Римљани су владали острвом до доласка Словена у 8. веку, а још касније Хваром су господарили Византинци, Млечани и Угари. Једно време Хвар су држали Неретљани и Дубровчани, Аустријанци и Французи. Куга је 1484. и 1529. године десетковала становнике Хвара. Турци су разорили град 1571. године, а Руси су га бомбардовали 1807. Италијани су Хвар називали Лесина (почевши од 11. века), што се доводи у везу са словенском речи лес — шума. После Првог светског рата Хвар је припао Југославији.[1]

У својој дугој историји град Хвар је скоро четири века (1420—1797) уживао аутономију и самоуправу, коју Млеци нису могли да савладају. Тада су градом владала два већа, два жупана и кнез. Сукоб пучана и племства доводио је до буна за права народа. После чувене хварске буне 1611. године пучани су изборили равноправност са властелом. У то време на Хвару су цветали архитектура, сликарство, књижевност и позоришна уметност (позориште из 1612. године).[1]

Крајем 1927. године у Хвару, у близини старе католичке цркве Св. Нунцијате из 15. века постављен је споменик. Реч је била о споменику "Ослобођењу и уједињењу" који је израдио Хваранин, академски вајар Дујмовић, ученик Мештровићев. То обележје садржи четири барељефа, којим се осликава целокупна историја Хвара.[2]

Становништво

уреди

На острву живи око 11.330 становника. Године 1900. на острву је живело 18.000 људи, што указује на депопулацију, исељавање и емиграцију. Хварани живе у мањим, разбијеним селима, највећим делом у унутрашњости острва. Приобалска насеља су већа. Од 23 острвска насеља само три имају преко хиљаду становника. Највећа места су: Хвар, Стари Град и Јелса.[1]

На попису становништва 2021. године, град Хвар је имао 3.998 становника, од чега у самом Хвару 3.527.[3]

Град Хвар

уреди
Број становника по пописима[4][3]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 2021.
3.292 3.049 3.469 3.863 4.104 3.789 3.851 3.114 2.811 2.951 2.937 3.224 3.705 4.143 4.138 4.251 3.998

Напомена: Настао из старе општине Хвар. У 1869. садржан је део података у општини Јелса.

Хвар (насељено место)

уреди
Број становника по пописима[4]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011. 2021.
1.904 1.930 1.864 1.929 2.039 1.970 2.050 1.820 1.588 1.770 1.877 2.467 3.153 3.643 3.672 3.771 3.527

Напомена: У 1991. смањено издвајањем дела насеља у самостално насеље Милна. У 1869. садржи податке за насеље Зараће.

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Хвар је имало 3.643 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
3.157 86,65%
Срби
  
131 3,59%
Југословени
  
105 2,88%
Муслимани
  
54 1,48%
Албанци
  
22 0,60%
Мађари
  
14 0,38%
Словенци
  
11 0,30%
Немци
  
10 0,27%
Македонци
  
9 0,24%
Италијани
  
7 0,19%
Чеси
  
6 0,16%
Словаци
  
4 0,10%
Црногорци
  
3 0,08%
Аустријанци
  
1 0,02%
Руси
  
1 0,02%
остали
  
6 0,16%
неопредељени
  
54 1,48%
регион. опр.
  
17 0,46%
непознато
  
31 0,85%
укупно: 3.643

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г Др Јован Ђ. Марковић, Градови Југославије. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1971.
  2. ^ "Време", Београд 1928. године
  3. ^ а б „Попис први резултати”. Државни завод за статистику Хрватске. 
  4. ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.

Литература

уреди
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

уреди