Хелена Тројанска

За друге употребе, погледајте Хелена (вишезначна одредница).

Хелена (Јелена; антгрч. Ἑλένη [Helénē]) је у грчкој митологији ћерка Зевса и Леде, жена краља Спарте, Менелаја, коју је отео Парис, тројански принц, због које је почео рат између античке Грчке и Троје, познат као Тројански рат. Хелена Спартанска познатија је као Хелена Тројанска, иако је била Гркиња а не Тројанка.

Хелена Тројанска, Evelyn de Morgan

Легенде о рођењу

Хелена је имала две могуће мајке.

По једном верзији она је кћи Немесиде, богиње одмазде, казне, коју је у облику гуске обљубио Зевс прерушен у лабуда. Немесида је положила плаво и сребрно јаје, које су некако дошле у Ледин посед. Хелена се родила из једног од јајета, а Леда ју је узгајила као сопствену кћер.

Друга верзија каже да је Немесида била у свом природном облику. Афродита је помогла свом оцу да обљуби Немесиду лукавством. Претворена у орла она је прогонила Зевса претвореног у лабуда. Лажни лабуд је потражио заштиту у Немесидином наручју. Када је Немесида заспала, лабуд (Зевс) ју је обљубио. Као и у првој верзији, излегла је јаје које је нашла Леда.

Најпопуларнија верзија је да је Зевс у облику лабуда обљубио Леду, Тестијеву кћерку. Хелена је рођена из једног од неколико златних јаја која је положила Леда. Због тога је она била сестра Полидеука и полу-сестра Кастора и Клитемнестре, чији је отац био Тиндареј, краљ Спарте. Она је такође била полу-сестра Тимандре, Флионоје и Фебе.

Постоји још једна верзија, Хесиодова, који каже да је није родила ни Немесида ни Леда, већ да је била кћерка непознате Океаниде (види: Нимфа), коју је обљубио Зевс.

Без обзира ко јој је била мајка, сви је сматрају сестром Диоскура, близанаца Кастора и Полидеука, који су били њени заштитници.

Хеленин живот

Када је Хелена имала дванаест година, много старији атински херој Тезеј је намеравао да је ожени. Отео ју је уз помоћ свог друга Пејритоја, уместо да затражи њену руку од оца Тиндареја. Тезеј ју је оставио на чување код своје мајке, Етре.

Њена браћа, познати близанци, Кастор и Полидеук су окупили војску, напали Атину и вратили сестру назад у Спарту.

Неки кажу да је Ифигенија кћерка Хелене и Тезеја, али то није у складу с њеним годинама. Ифигенију је подигла Клитемнестра, жена микенског краља Агамемнона, као да јој је права мајка. Други кажу да је Ифигенија заиста била кћерка Агамемнона и Клитемнестре.

Венчање и бекство за Троју

Кад је стигла за удају, Хелена је имала многе просце, тако да се Тиндареј уплашио да ће онај кога Хелена одабере изазвати гнев осталих. Одисеј је решио тај проблем саветујући спартанског краља да сви просци морају да положе заклетву, не само да ће прихватити њен избор већ да ће пружити сваку помоћ њеном будућем мужу кад је Хелена у питању. Она је одабрала Менелаја, сина Атрејевог и брата Агамемновог. Менелај је постао краљ Спарте, а она му је родила кћер Хермиону.

Када је тројански принц Парис једном дошао на спартански двор, Менелај га је гостио недељу дана, пре него што је отишао на Крит на сахрану свога оца. За време Менелајевог одсуства, захваљујући богињи Афродити, Хелена се заљубила у Париса. Хелена и Парис су побегли у Троју и тамо се венчали. Њено бекство је изазвало рат између Грка и Тројанаца који ће трајати десет година.

Тројански рат

Краљ Агамемнон је, позивајући се на заклетву дату на Хеленином венчању, окупио највеће грчке хероје тога доба и са 1.227 бродова стигао под зидине Троје. Тројански рат описао је Хомер у епу Илијада.

На почетку Илијаде, Хелена је заједно са тастом, тројанским краљем Пријамом посматрала као Грци и Тројанци постројавају своје снаге на тројанском пољу. Она је краљу одавала вође грчких снага, као што су Ајакс и Одисеј. Тражила је погледом и своју браћу, Кастора и Полидеука, не знајући да у они погинули док је она живела у Троји.

Пред крај рата, када је Парис погинуо, његова два брата су се борила за њу: Хелен и Деифоб. Дејфоб је победио и присилио је да се уда за њега. Поражен, Хелен је напустио Троју и запутио се на планину Иду, али га је Одисеј заробио. Хелен је био видовит. Када су Грци освојили Троју, Менелај је убио Деифоба. Хтео је да убије и Хелену због неверства и проливања толико крви. Иако више није била млада, Хелена је и даље била права лепотица, тако да је очарала Менелаја.

Повратак у Спарту

Да ли због нестрпљивости да се врати кући или због беса што су богови дозволили да рат толико дуго траје, Менелај није желео да боговима положи жртве. Посејдон је послао олују која је скренула бродове с курса. Од осамдесет бродова с којима је кренуо за Троју, само пет је преживело олују. Менелај и Хелена су се насукани на обале Египта и тамо остали следећих седам година, пре него што су им богови дозволили да се врате у Спарту.

Неколико година пошто су се Менелај и Хелена вратили у Спарту, појавио се један путник намерник који се распитивао за судбину свога оца. Био је то Телемах, Одисејев син. Менелај је рекао Телемаху да је, према причању морског бога Протеја, нимфа Калипсо заточила Одисеја на свом острву.

Према Аполодору, постоји друга легенда по којој Хелена никада није била у Троји. Пошто је Парис отео Хелену, Зевс је послао Хермеса да је пренесе у Египат. Хермес је створио приказу, направљену од облака, која је заменила Хелену. Тако су се и Грци и Тројанци борили око утваре. По ово легенди, Хелена није никад извршила прељубу с Парисом и касније Деифобом. То је и био разлог зашто је Менелај после Тројанског рата послат у Египат, да пронађе своју праву супругу. Аполодор као извор ове легенде наводи Еврипидову драму Хелена.

Хеленина смрт

Аполодор пише да, кад су Хелена и Менелај умрли и покопани, Хера је Менелаја учинила бесмртним јер је био Зевсов зет. Хелена и Менелај су потом живели на Острву блажених (Јелисејским пољима). Ово је у складу с Протејевим предсказањем Менелајевог живота у Египту, које и Хомер помиње у Одисеји.

Али, према Паусанији, Хелена је, после Менелајеве смрти, морала да бежи из Спарте кад су два Менелајева незаконита сина које му је родила робиња Пиерида – Мегапент и Никострат – узели власт у Троји. Хелена је отишла на Родос да би затражила помоћ од Полуксе, Тлеполемове удовице. Тлеполем се борио и погинуо у Троји, а убио га је Сарпедон, ликијски вођа. Полукса се претварала да је Хеленина пријатељица, али је, уз помоћ слушкиња, обесила о дрво и тако се осветила за смрт свога мужа.

Како год да је Хелена умрла, касније је обожавана као богиња. По Паусанији, била је позната као Богиња с дрвета. Према једном предању, када је Хелена отишла на Острва блажених, удали су је за хероја Ахила, иако је, према другим изворима, Ахил био ожењен Медејом.

Види још

• Тројански рат
• Одисеј
• Ахил
• Хомер
• Илијада

Литература

• Aristophanes, Lysistrata. For an English translation see the Perseus Project.
• Cicero, De inventione II.1.1–2
• Cypria, fragments 1, 9, and 10. For an English translation see the Medieval and Classical Literature Library.
• Dio Chrysostom, Discourses. For an English translation, see Lacus Curtius.
• Euripides, Helen. For an English translation, see the Perseus Project.
• Euripides, Iphigenia in Aulis. For an English translation, see the Perseus project.
• Euripides, Orestes. For an English translation, see the Perseus Project.
• Herodotus, Histories, Book II. For an English translation, see the Perseus Project.
• Hesiod, Catalogs of Women and Eoiae. For an English translation see the Medieval and Classical Literature Library.
• Homer, Iliad, Book III; Odyssey, Books IV, and XXIII.
• Hyginus, Fables. Translated in English by Mary Grant.
• Isocrates, Helen. For an English translation, see the Perseus Project.
• Servius, In Aeneida I.526, XI.262
• Lactantius Placidus, Commentarii in Statii Thebaida I.21.
• Little Iliad, fragment 13. For an English translation, see the Medieval and Classical Literature Library.
• Ovid, Heroides, XVI.Paris Helenae. For an English translation, see the Perseus Project.
• Pausanias, Description of Greece, Book III. For an English translation, see the Perseus Project.
• Pseudo-Apollodorus, Bibliotheca, Book III; Epitome.
• Sappho, fragment 16.
• Sextus Propertius, Elegies, 3.14. Translated in English by A.S. Kline.
• Theocritus, Idylls, XVIII (The Epithalamium of Helen). Translated in English by J. M. Edmonds.
• Virgil, Aeneid. Book VI. For an English translation see the Perseus Project.
• Allan, William (2008). „Introduction”. Euripides: Helen. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83690-6. 
• Anderson, Michael John (1997). „Further Directions”. The Fall of Troy in early Greek Poetry and Art. Oxford University Press. ISBN 0-19-815064-4. 
• Blondell, Ruby (2013). Helen of Troy: Beauty, Myth, Devastation. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-973160-2. 
• Cairns, Francis (2006). „A Lighter Shade of Praise”. Sextus Propertius. Cambridge University Press. ISBN 0-521-86457-7. 
• Calame, Claude (2001). „Chorus and Ritual”. Choruses of Young Women in Ancient Greece (translated by Derek Collins and Janice Orion). Rowman & Littlefield. ISBN 0-7425-1525-7. 
• Caprino, Alexandra (1996). „Greek Mythology in Etruria”. Ур.: Franklin Hall, John. Etruscan Italy. Indiana University Press. ISBN 0-8425-2334-0. 
• Chantraine, Pierre (2000). „Ἐλένη”. Dictionnaire Étymologique de la Langue Gercque (на језику: француски). Klincksieck. ISBN 2-252-03277-4. 
• Cingano, Ettore (2005). „A Catalog within a Catalog: Helen's Suitors in the Hesiodic Catalog of Women”. Ур.: Hunter, Richard L. The Hesiodic Catalog of Women. Cambridge University Press. ISBN 0-521-83684-0. 
• Clader, Linda Lee (1976). Helen. Brill Archive. ISBN 90-04-04721-2. 
• Cyrino, Monica S. (2006). „Helen of Troy”. Ур.: Winkler, Martin M. Troy: from Homer's Iliad to Hollywood. Cambridge University Press. ISBN 1-4051-3182-9. 
• David, Benjamin (2005). „Narrative in Context”. Ур.: Jenkens, Lawrence A. Renaissance Siena. Truman State University. ISBN 1-931112-43-6. 
• Eaverly, Mary Ann (1995). „Geographical and Chronological Distribution”. Archaic Greek Equestrian Sculpture. University of Michigan Press. ISBN 0-472-10351-2. 
• Edmunds, Lowell (мај 2007). „Helen's Divine Origins”. Electronic Antiquity: Communicating the Classics. X (2): 1—44. Приступљено 2009-07-07. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Frisk, Hjalmar (1960). „Ἐλένη”. Griechisches Etymologisches Wörterbuch (на језику: немачки). I. French & European Pubns. 
• Gantz, Timothy (2004). Early Greek Myth. Baltimore, MD and London: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5362-1. 
• Gumpert, Matthew (2001). „Helen in Greece”. Grafting Helen. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-17124-8. 
• Hard, Robin; Rose, Herbert Jennings (2004). „the Trojan War”. The Routledge Handbook of Greek Mythology. Routledge. ISBN 0-415-18636-6. 
• Hornblower, Simon (2015). Lycophron: Alexandra: Greek Text, Translation, Commentary, & Introduction. Oxford University Press. ISBN 978-0199576708. 
• Hughes, Bettany (2005). Helen of Troy: Goddess, Princess, Whore. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-224-07177-7. 
• Executive ed.: Joseph P. Pickert... (2000). „Indo-European roots: wel^₂”. The American Heritage Dictionary of the English Language. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 0-395-82517-2. 
• Jackson, Peter (2006). „Shapeshifting Rape and Xoros”. The Transformations of Helen. J.H.Röll Verlag. 
• Kim, Lawrence (2010). „Homer, poet and historian”. Homer Between History and Fiction in Imperial Greek Literature. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19449-5. 
• Lindsay, Jack (1974). „Helen in the Fifth Century”. Helen of Troy: Woman and Goddess. Rowman and Littlefield. ISBN 0-87471-581-4. 
• Lynn Badin, Stephanie (2006). „Religion and Ideology”. The Ancient Greeks. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-814-0. 
• Maguire, Laurie (2009). „Beauty”. Helen of Troy. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-2635-9. 
• Mansfield, Elizabeth (2007). „Helen's Uncanny Beauty”. Too Beautiful to Picture. University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-4749-1. 
• Matheson, Susan B. (1996). „Heroes”. Polygnotos and Vase Painting in Classical Athens. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-13870-4. 
• Meagher, Robert E. (2002). The Meaning of Helen. Bolchazy–Carducci Publishers. ISBN 0-86516-510-6. 
• Mills, Sophie (1997). „Theseus and Helen”. Theseus, Tragedy, and the Athenian Empire. Oxford University Press. ISBN 0-19-815063-6. 
• Moser, Thomas C. (2004). A Cosmos of Desire. University of Michigan Press. ISBN 0-472-11379-8. 
• Nilsson, Martin Persson (1932). „Mycenaean Centers and Mythological Centers”. The Mycenaean Origin of Greek Mythology. Forgotten Books. ISBN 1-60506-393-2. 
• Pomeroy, Sarah B. (2002). „Education”. Spartan Women. Oxford University Press. ISBN 0-19-513067-7. 
• Redfield, James (1994). „The Hero”. The Tragedy of Hector. Duke University Press. ISBN 0-8223-1422-3. 
• Rozokoki, Alexandra. "The Significance of the Ancestry and Eastern Origins of Helen of Sparta". Quaderni Urbinati Di Cultura Classica, New Series, 98, no. 2 (2011): 35–69. http://www.jstor.org/stable/23048961.
• Skutsch, Otto (1987). „Helen, her Name and Nature”. The Journal of Hellenic Studies. 107: 188—193. JSTOR 630087. S2CID 161933465. doi:10.2307/630087. 
• Suzuki, Mihoko (1992). „The Iliad”. Metamorphoses of Helen. Cornell University Press. ISBN 0-8014-8080-9. 
• Thompson, Diane P. (2004). „The Fall of Troy – The Beginning of Greek History”. The Trojan War. McFarland. ISBN 0-7864-1737-4. 
• Whitby, Michael (2002). „Introduction”. Sparta. Taylor & Francis. ISBN 0-415-93957-7. 

Спољашње везе

• Timeless Myths
• Анализа легенде укључујући историјске доказе о обожавању као богиње
• See reviews of Helen of Troy: Goddess, Princess, Whore by Bettany Hughes (2005) New York: Alfred A. Knopf. ISBN 0-224-07177-7, which has been translated into ten languages, on http://www.bettanyhughes.co.uk/
•  „Helen”. New International Encyclopedia. 1905. 
•  „Helen”. The American Cyclopædia. 1879.