Хелен Броди Кауан Банерман ( 25. фебруар 1862 − 13. октобар 1946) била је шкотска ауторка књига за децу. Најпознатија је по својој првој књизи Мали црни Самбо (1899).

Хелен Банерман
Хелен Банерман
Лични подаци
Датум рођења(1862-02-25)25. фебруар 1862.
Место рођењаЕдинбург, Уједињено Краљевство
Датум смрти13. октобар 1946.(1946-10-13) (84 год.)
Место смртиЕдинбург, Уједињено Краљевство
Држављанствошкотско
УниверзитетУниверзитет Ст. Ендрјус
Занимањеписац
Породица
СупружникВилијам Берни Банерман
Деца4
Књижевни рад
Најважнија делаМали црни Самбо

Живот уреди

 
Гроб Банерман, гробље Грејнџ
 
Мали црни Самбо, са насловне стране 1899

Хелен Банерман је рођена у Единбургу.[1] Била је најстарија ћерка и четврто од седморо деце Роберта Буга Вотсона (1823−1910), свештеника Слободне цркве Шкотске и малаколога, и његове супруге Џенет (1831−1912), ћерке Хелен Броди и произвођача папира и филантропа Александра Кауана. [2] Између 2. и 12. године живела је на Мадеири, где је њен отац био свештеник у шкотској цркви. Када се породица вратила, провели су много времена са тетком по мајци, госпођом Кауван, на Калтон Хилу.[3]

Будући да жене нису биле примане на британске универзитете, полагала је екстерне испите које је поставио Универзитет Ст. Ендрјус, стичући квалификацију Lady Literate in Arts (диплома из области уметности) 1887. године.[1] Потом се удала за др Вилијама Бернија Банермана, лекара и службеника у Индијској медицинској служби (ИМС). Пар се потом преселио у Индију 1889. године, настанивши се у Мадрасу (данашњи Ченај),[4] главном граду државе Тамил Наду на југоисточној обали мора, насељеној углавном тамилском етничком групом. Током 30 година боравка у Индији имали су четворо деце: кћерке Џенет (рођ. 1893) и Деј (р. 1896) и синове Џејмса "Пат" Патрика (рођ. 1989) и Роберта (р. 1902).

Умрла је у Единбургу 1946. године од церебралне тромбозе.[1] Сахрањена је са супругом на гробљу Грејнџ у јужном Единбургу.[тражи се извор]

Била је бака физичара Тома Киблеа, који је открио Хигс-Киблеов механизам и Хигсов бозон .[тражи се извор]

Радови уреди

Илустрације и поставке књига Хелен Банерман говоре о Индијцима и њиховој култури. Мали црни Самбо помиње масло, тигрове, и базар, Прича о малом црном Мингу помиње џунглу, индијског крокодила, Доби касту, и мунгосе, Мала црна Куаша помиње базар и тигрове, а Прича о Малој црној Куиби помиње манго и слонове.

Критичари тог времена приметили су да Банерманова представља једног од првих црних јунака у дечјој књижевности и сматрали су да књига позитивно приказује црне ликове и у тексту и на сликама, посебно у поређењу са књигама тог доба које су обојене приказивале као једноставне и нецивилизоване.

Списак уреди

  • Прича о малом црном Самбу, 1899 [5] [6]
  • Прича о малом црном Мингу, 1901
  • Прича о малој црној Куиби, 1902 [7]
  • Мали Degchie-Head: Грозно упозорење лошем Бабасу, 1903
  • Мали котлић, 1904
  • Пат и паук, 1905
  • Прича о задиркиваном мајмуну, 1907
  • Мали црни Куаша, 1908
  • Прича о малом црном репу, 1909
  • Самбо и близанци, 1936

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в „Bannerman, Helen Brodie Cowan”. Oxford Dictionary of National Biography. Приступљено 15. 7. 2020. 
  2. ^ Rootsweb, Helen Brodie Cowan Watson
  3. ^ Edinburgh Post Office Directory 1862
  4. ^ Jeyathurai, Dashini. "The complicated racial politics of Little Black Sambo", South Asian American Digital Archive, 4 April 2012
  5. ^ Stories for Little Children, p. 376 (1920) Houghton Mifflin, New York
  6. ^ Mary Stone, ed. (1908) Children's Stories that Never Grow Old, p. 173, Reilly & Britton Company, Chicago
  7. ^ Helen Bannerman (1902) The Story of Little Black Quibba
  • Hay, Elizabeth (1981), Sambo Sahib: the story of Little Black Sambo and Helen Bannerman (1st изд.), Edinburgh: Paul Harris Publishing, ISBN 0-904505-91-X  

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Хелен Банерман на Викимедијиној остави