Хемијске једначине
Хемијске једначине приказују у стехиометријским односима реакције различитих хемијских елемената и једињења, тј. хемијски процес.[а] На левој страни једначине су хемијски елементи које улазе у процес, а на десној једињења која хемијским процесом настају. Уместо знака једнакости пише се стрелица (→) која означава смер у коме се промена догађа.[1][2]
Пример оксидације натријума:
- 4Na + O2 → 2Na2O
Стехиометријски коефицијенти (бројеви испред хемијских формула) резултат су закона о одржању масе и закона о одржању наелектрисања. Закон о одржању масе диктира да се количина сваког елемента у хемијској реакцији не мења. Дакле, свака страна хемијске једначине мора представљати исту количину било којег одређеног елемента. Исто тако, наелектрисање се чува у хемијској реакцији. Према томе, исто наелектрисање мора бити присутно на обе стране уравнотежене једначине.
НапоменеУреди
- ^ стехиометрија, хемијско мерење: учење о пропорцији
РеференцеУреди
- ^ IUPAC. Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. ISBN 0-9678550-9-8.
- ^ Crosland, M.P. (1959). „The use of diagrams as chemical 'equations' in the lectures of William Cullen and Joseph Black”. Annals of Science. 15 (2): 75—90.