Хемијске једначине

Хемијске једначине приказују у стехиометријским односима реакције различитих хемијских елемената и једињења, тј. хемијски процес.^[а] На левој страни једначине су хемијски елементи које улазе у процес, а на десној једињења која хемијским процесом настају. Уместо знака једнакости пише се стрелица (→) која означава смер у коме се промена догађа.^[1]^[2]

Оксидација метана

Ова хемијска једначина је уравнотежена тако што се прво помножи H3PО4 са четири да би број P атома био једнак, а затим множењем Н2О са шест да би бројеви Н и О атома били једнаки.

Пример оксидације натријума:

4Na + O₂ → 2Na₂O

Стехиометријски коефицијенти (бројеви испред хемијских формула) резултат су закона о одржању масе и закона о одржању наелектрисања. Закон о одржању масе диктира да се количина сваког елемента у хемијској реакцији не мења. Дакле, свака страна хемијске једначине мора представљати исту количину било којег одређеног елемента. Исто тако, наелектрисање се чува у хемијској реакцији. Према томе, исто наелектрисање мора бити присутно на обе стране уравнотежене једначине.

НапоменеУреди

^ стехиометрија, хемијско мерење: учење о пропорцији

РеференцеУреди

^ IUPAC. Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. ISBN 0-9678550-9-8.
^ Crosland, M.P. (1959). „The use of diagrams as chemical 'equations' in the lectures of William Cullen and Joseph Black”. Annals of Science. 15 (2): 75—90.

Спољашње везеУреди

[1] стехиометрија, хемијско мерење: учење о пропорцији

[goldbook-2] IUPAC. Compendium of Chemical Terminology, 2nd ed. ISBN 0-9678550-9-8.

[3] Crosland, M.P. (1959). „The use of diagrams as chemical 'equations' in the lectures of William Cullen and Joseph Black”. Annals of Science. 15 (2): 75—90.

[а]

[1]

[2]