Хенри V Ланкастер
Хенри V или Хенрик V (16. септембар 1387 — 31. август 1422) је био енглески краљ из куће Ланкастер од 1413. до 1422. године.[1] Током његове власти наставио се Стогодишњи рат. Успео је ујединити круне Енглеске и Француске, тако да је његов син био заједнички краљ Енглеске и Француске.
| Хенри V Ланкастер | |
|---|---|
 Хенри V Ланкастер | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. септембар 1387. |
| Место рођења | Монмут, Велс, Енглеска |
| Датум смрти | 31. август 1422. (34 год.) |
| Место смрти | Дворац Венсен, Француска |
| Гроб | Вестминстерска опатија, Лондон |
| Породица | |
| Супружник | Катарина од Валоа |
| Потомство | Хенри VI Ланкастер |
| Родитељи | Хенри IV Мери Бохун |
| Династија | Ланкастер |
| Краљ Енглеске | |
| Период | 20. март 1413 — 31. август 1422. |
| Претходник | Хенри IV Ланкастер |
| Наследник | Хенри VI Ланкастер |
Анализе Хенријеве владавине су различите. Чак су га и савремени француски хроничари навелико хвалили због његове личне побожности, храбрости и војничке генијалности, али због његовог повремено окрутног темперамента и недостатка фокуса на унутрашње послове постао је предмет неких критика.[2] Без обзира на то, његова милитаристичка настојања током Стогодишњег рата створила су снажан осећај енглеског национализма и поставила позорницу за успон Енглеске, а затим и Британије до истакнутости као доминантне глобалне силе.[3]
Младост Уреди
Хенри је рођен у кули изнад капије замка Монмут у Велсу, и из тог разлога је понекад називан Хенријем од Монмута.[4] Он је био син Хенрија од Болингброка (касније Хенрија IV Енглеске) и Марије де Бохун. Рођак његовог оца био је владајући енглески монарх, краљ Ричард II. Хенријев деда по оцу био је утицајни Џон од Гонта, син краља Едварда III. Пошто није био близу линије наслеђивања престола, Хенријев датум рођења није био званично документован, а дуги низ година је било спорно да ли је рођен 1386. или 1387. године.[5] Међутим, записи показују да је његов млађи брат Томас рођен у јесен 1387. и да су његови родитељи били у Монмуту 1386. године, али не и 1387. године.[6] Сада је прихваћено да је рођен 16. септембра 1386.[7][8][9][13]
Владавина Уреди
Рани подухвати Уреди
Већ са 16 година командовао је енглеским снагама против разних побуњеника. У једној таквој бици био је изузетно тешко рањен. Потрошио је доста времена у сламању побуне у Велсу под водством Овена Глиндвира.
Улога у власти и конфликт са болесним Хенријем IV Уреди
Његов отац Хенрик IV био је доста болестан, тако да Хенрик V преузима од јануара 1410. контролу над влашћу заједно са својим стричевима Хенријем и Томасом Бофортом, који су били синови Џона Ганта.
Води битно различиту унутрашњу и спољашњу политику од свог оца, тако да га Хенрик IV избацује у новембру 1411. из краљевског савета. Свађа је била политичке природе, иако је могуће да су и стричеви настојали елиминисати противника. Осим тога био је противник кентерберијском надбискупу Томасу Арунделу, па су се прогоњени Лоларди охрабрили. Међутим кад је постао краљ није испунио њихова очекивања.
Крунисање за краља Уреди
Постаје краљ 21. марта 1413, а крунисан је 9. априла 1413. године. Главни проблеми током његове власти су били успостављање мира на унутрашњем плану, зацељивање црквене шизме и повратак енглеског престижа у Европи.
Унутрашња политика Уреди
Хенрик V одмах даје свима до знања да ће владати као краљ уједињене земље и зато опрашта старе грехове и спорове. Свима враћа њихове титуле или имања, која су им претходно била узета. Највећи домаћи проблем је било незадовољство Лоларда, али ту је показао чврстину на самом почетку, тако да касније није имао проблема.
Постојала је и једна велика завера, којом су побуњеници у јулу 1415. настојали поставити сина Ричарда II за краља.
Поново рат са Француском Уреди
У Француској је трајао грађански рат у доба умно болесног краља Карла VI Лудог. Обе стране у том сукобу обраћале су се Хенрију V молећи од њега помоћ и обећавајући му делове Француске. Хенрик V улази у рат у Француској под изговором да је Карло VI Луди помагао Овену Глиндвиру у Велсу.
Једна од страна у грађанском рату у Француској, породица Армањак, понудила је Хенрију V границе из 1369, дакле границе пре успешних похода Карла V Мудрог. Хенрик V није пристао, него је тражио границе из 13. века. Искрцао се 13. августа 1415. у северној Француској и ту је дуго опседао луку Харфлер. После тога у бици код Азенкура 1415. Хенрик V постиже бриљантну победу над Французима. Енглези су победили са 3 до 6 пута мање војника.
Вешта дипломатија и поново освајање Нормандије после 200 година Уреди
Успешном дипломатијом осигурао је да ђеновљанска флота више не помаже Француску, а успео је да отклони опасност и од Сигисмунда, цара Светог римског царства.
Током 1416. енглеске снаге побеђују у једној копненој и једној поморској бици. Добро се војно и дипломатски припремио за велики поход 1417. на Нормандију, давни сан свих енглеских краљева. Нормандију су Енглези изгубили 200 година пре тога. Најпре је заузео доњу Нормандију и тиме одсекао Руан од Париза. Руан је ставио под опсаду. Мајсторски је потпиривао Французе једне против других. Француска је била парализована сталним сукобом између породице Армањак и Јована II Бургундијског.
У јануару 1419. пао је Руан и тиме је пала цела Нормандија у енглеске руке. Јован II од Бургундије није био отворени енглески савезник, али ништа није учинио да спречи пад Руана у Нормандији. Већ августа 1419. Енглези су се налазили крај зидина Париза. Јован II од Бургундије је владао Паризом, а присталице престолонаследника Карла VII Победника убијају га на превару 10. септембра 1419. године.
Французи су се налазили у тешком положају. И даље су губили битке. Није било друге него да се предају Енглезима.
Хенрик V постаје регент Француске и наслеђује француску круну Уреди
Уговором у Троју 1420. Хенрик V прихваћен је од Француза као регент и наследник француске круне. То је потврђено његовим браком са Катарином Валоа, ћерком краља Карла VI Лудог. У исто време законитог наследника Карла VII Победника лишавају права на круну. Француска скупштина је потврдила тај уговор.
Хенрик V умире 1422, само два месеца пре Карла VI Лудог. После смрти Карла VI Лудог, Хенрик VI постаје краљ Енглеске и Француске.
Консолидација моћи Уреди
Успео је уговором у Кентерберију утрти пут према окончању велике западне шизме, током које су једне државе Европе признавале једног папу, а друге другог. Изабран је папа Мартин V и тиме престаје раздобље антипапа.
Вештом дипломатијом отклонио је Сигисмунда од Француске. Као дипломатски вешт световно је предводио земље западног хришћанства, па је почео планирати нови крсташки поход. Рана смрт га је спречила у том науму.
Његов идеал је био краљ Артур, а његове последње речи су наводно биле да жели изградити зидине Јерусалима. Његова политика је предвиђала чврсту централистичку власт потпомогнуту парламентом, црквену реформу на конзервативним линијама, привредни развој и одржање националног престижа.
Био је први краљ који је спознао прави значај енглеске морнарице.
Шекспир је написао драму Хенри V.
Породично стабло Уреди
| 16. Едвард II Плантагенет | ||||||||||||||||
| 8. Едвард III Плантагенет | ||||||||||||||||
| 17. Изабела Француска | ||||||||||||||||
| 4. Џон од Гента | ||||||||||||||||
| 18. Вилијам I, гроф од Еноа | ||||||||||||||||
| 9. Филипа од Еноа | ||||||||||||||||
| 19. Жана од Валоа | ||||||||||||||||
| 2. Хенри IV Ланкастер | ||||||||||||||||
| 20. Хенри, 3. гроф од Ланкастера (=30) | ||||||||||||||||
| 10. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера | ||||||||||||||||
| 21. Maud Chaworth (=31) | ||||||||||||||||
| 5. Бланш од Ланкастера | ||||||||||||||||
| 22. Henry de Beaumont | ||||||||||||||||
| 11. Изабела Бомон | ||||||||||||||||
| 23. Alice Comyn | ||||||||||||||||
| 1. Хенри V Ланкастер | ||||||||||||||||
| 24. Humphrey de Bohun, 4th Earl of Hereford | ||||||||||||||||
| 12. William de Bohun, 1st Earl of Northampton | ||||||||||||||||
| 25. Elizabeth of Rhuddlan | ||||||||||||||||
| 6. Humphrey de Bohun, 7th Earl of Hereford | ||||||||||||||||
| 26. Bartholomew de Badlesmere, 1st Baron Badlesmere | ||||||||||||||||
| 13. Elizabeth de Badlesmere | ||||||||||||||||
| 27. Margaret de Clare | ||||||||||||||||
| 3. Мери Бохун | ||||||||||||||||
| 28. Edmund FitzAlan, 9th Earl of Arundel | ||||||||||||||||
| 14. Richard FitzAlan, 10th Earl of Arundel | ||||||||||||||||
| 29. Alice de Warenne | ||||||||||||||||
| 7. Joan FitzAlan | ||||||||||||||||
| 30. Хенри, 3. гроф од Ланкастера (=20) | ||||||||||||||||
| 15. Eleanor of Lancaster | ||||||||||||||||
| 31. Maud Chaworth (=21) | ||||||||||||||||
Види још Уреди
Референце Уреди
- ^ Ross, C. (28. 7. 1999). „Henry V, king of England”. Encyclopædia Britannica.
- ^ Ross 1999.
- ^ Hastings, Adrian (1997). The Construction of Nationhood: Ethnicity, Religion and Nationalism. Cambridge University Press. стр. 47. ISBN 9780521625449.
- ^ Allmand, C. (23. 9. 2010). „Henry V (1386–1422)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/12952. (Subscription or UK public library membership required.)
- ^ Allmand, C. (1992). Henry V. English Monarchs series (new изд.). Yale University Press (објављено 1997). стр. 7—8. ISBN 978-0-300-07369-0.
- ^ Mortimer, I. (2007). The Fears of Henry IV: The Life of England's Self-Made King. London: Jonathan Cape. стр. 371—372. ISBN 978-0-224-07300-4..
- ^ Curry, A. (2013). „The Making of a Prince: The Finances of 'the young lord Henry', 1386–1400”. Ур.: Gwilym Dodd. Henry V: New Interpretations. York Medieval Press. стр. 11. ISBN 978-1-903153-46-8.
- ^ Mortimer 2007, стр. 371.
- ^ Allmand 2010.
- ^ Richardson, R. (2011). Kimball G. Everingham, ур. Plantagenet Ancestry. 2 (2nd изд.). Salt Lake City. стр. 364 n. 231.
- ^ Allmand 1992, стр. 7–8.
- ^ Mortimer 2007, стр. 371.
- ^ Several combinations of 9 August 16 September, and the years 1386 and 1387 frequently feature as birth dates. 16 September appears in Henry V's birth record found in Prologus in Cronica Regina (printed by Hearne), which states that he was born in the feast of St. Edith. Another document, located at John Rylands Library (French MS 54), gives the specific date of 16 September 1386. The only early authority which places his birth in August is Memorials of Henry V (ed. Cole, p. 64: "natus in Augusto fueras"); the date 9 August is first given by Paolo Giovio, but seems to be a misprint for his coronation date (9 April). The only other evidence for a birth in August would be a statement that he was in his 36th year (aged 35) when he died.[10] This would place Henry V's birth in September 1386 or August 1387.[11] Since Henry's household was at Monmouth in 1386 but not in 1387, and a specific date is given for 1386, the date of 16 September 1386 is now regarded as the correct one.[12]
Литература Уреди
- Encyclopedia Britannica.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.
- Allmand, C. (2013) [1968]. Henry V. Association Pamphlets, General Series. 68 (revised изд.). London: Historical Association.
- Cowper, Marcus (10. 9. 2010). Henry V. Command. 8. Illustrated by Graham Turner. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84908-370-6.
- Curry, A. Henry V: From Playboy Prince to Warrior King.
- Dockray, Keith (2001). Warrior King: The Life of Henry V. Tempus Publishing. ISBN 978-0-7524-3046-1.
- Earle, Peter (1972). The Life and Times of Henry V. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-99428-2.
- Hutchinson, Harold Frederick (1967). Henry V: A Biography. London: Eyre & Spottiswoode.
Kingsford, C. (1891). „Henry V”. Ур.: Lee, Sidney. Речник националне биографије. 26. London: Smith, Elder & Co.- Kingsford, C., ур. (1911) [1513]. The First English Life of King Henry the Fifth. Oxford: Clarendon Press. hdl:2027/yale.39002004659539.
- Mortimer, I. (2009). 1415: Henry V's Year of Glory. London: The Bodley Head. ISBN 978-0-224-07992-1.
- Muir Wilson, I. M. U. (1922). „Henry V of England in France, 1415–1422”. The Scottish Historical Review. 20 (77): 34—48. JSTOR 25519493.
- Pollard, A.J. (3. 2. 2014). Henry V. Stroud: The History Press. ISBN 978-0-7524-9763-1.
- Ripley, G.; Dana, C., ур. (1879). „Henry V”. American Cyclopædia. 8 (2nd изд.). New York: D. Appleton & Company. стр. 644–646.
- Seward, D. (1987). Henry V as Warlord. Harmondsworth.
- Wylie, J.H.; Waugh, W.T. (1914—1929). The Reign of Henry V. Cambridge University Press.
- Henry V (biography), Archontology, Приступљено 28. 11. 2009
- „Henry V”, BBC
- Henry V (official website), UK: British Monarchy.
- „Henry V Biography”, Who2
- Fernandez-Armesto, Felipe (17. 2. 2011), „The Myth of Henry V”, BBC
- Tyler, J Endell, Henry of Monmouth: Memoirs of Henry the Fifth, Project Gutenberg.
Спољашње везе Уреди
- Хенри V Ланкастер на сајту WorldCat (језик: енглески)
- BBC Radio 4 Great Lives on Henry V – listen online: „Henry V”, BBC Radio 4, Great Lives
