Хенри V Ланкастер
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Хенри V или Хенрик V (16. септембар 1387 — 31. август 1422) је био енглески краљ из куће Ланкастер од 1413. до 1422. године. Током његове власти наставио се Стогодишњи рат.
| Хенри V Ланкастер | |
|---|---|
 Хенри V Ланкастер | |
| Датум рођења | 16. септембар 1387. |
| Место рођења | Монмут, Велс Енглеска |
| Датум смрти | 31. август 1422. (34 год.) |
| Место смрти | Дворац Венсен Француска |
| Гроб | Вестминстерска опатија, Лондон |
| Династија | Ланкастер |
| Отац | Хенри IV |
| Мајка | Мери Бохун |
| Супружник | Катарина од Валоа |
| Потомство | Хенри VI Ланкастер |
| Краљ Енглеске | |
| Период | 20. март 1413 — 31. август 1422. |
| Претходник | Хенри IV Ланкастер |
| Наследник | Хенри VI Ланкастер |
Успео је ујединити круне Енглеске и Француске, тако да је његов син био заједнички краљ Енглеске и Француске.
Рани подухватиУреди
Већ са 16 година командовао је енглеским снагама против разних побуњеника. У једној таквој бици био је изузетно тешко рањен. Потрошио је доста времена у сламању побуне у Велсу под водством Овена Глиндвира.
Улога у власти и конфликт са болесним Хенријем IVУреди
Његов отац Хенрик IV био је доста болестан, тако да Хенрик V преузима од јануара 1410. контролу над влашћу заједно са својим стричевима Хенријем и Томасом Бофортом, који су били синови Џона Ганта.
Води битно различиту унутрашњу и спољашњу политику од свог оца, тако да га Хенрик IV избацује у новембру 1411. из краљевског савета. Свађа је била политичке природе, иако је могуће да су и стричеви настојали елиминисати противника. Осим тога био је противник кентерберијском надбискупу Томасу Арунделу, па су се прогоњени Лоларди охрабрили. Међутим кад је постао краљ није испунио њихова очекивања.
Крунисање за краљаУреди
Постаје краљ 21. марта 1413, а крунисан је 9. априла 1413. године. Главни проблеми током његове власти су били успостављање мира на унутрашњем плану, зацељивање црквене шизме и повратак енглеског престижа у Европи.
Унутрашња политикаУреди
Хенрик V одмах даје свима до знања да ће владати као краљ уједињене земље и зато опрашта старе грехове и спорове. Свима враћа њихове титуле или имања, која су им претходно била узета. Највећи домаћи проблем је било незадовољство Лоларда, али ту је показао чврстину на самом почетку, тако да касније није имао проблема.
Постојала је и једна велика завера, којом су побуњеници у јулу 1415. настојали поставити сина Ричарда II за краља.
Поново рат са ФранцускомУреди
У Француској је трајао грађански рат у доба умно болесног краља Карла VI Лудог. Обе стране у том сукобу обраћале су се Хенрију V молећи од њега помоћ и обећавајући му делове Француске. Хенрик V улази у рат у Француској под изговором да је Карло VI Луди помагао Овену Глиндвиру у Велсу.
Једна од страна у грађанском рату у Француској, породица Армањак, понудила је Хенрију V границе из 1369, дакле границе пре успешних похода Карла V Мудрог. Хенрик V није пристао, него је тражио границе из 13. века. Искрцао се 13. августа 1415. у северној Француској и ту је дуго опседао луку Харфлер. После тога у бици код Азенкура 1415. Хенрик V постиже бриљантну победу над Французима. Енглези су победили са 3 до 6 пута мање војника.
Вешта дипломатија и поново освајање Нормандије после 200 годинаУреди
Успешном дипломатијом осигурао је да ђеновљанска флота више не помаже Француску, а успео је да отклони опасност и од Сигисмунда, цара Светог римског царства.
Током 1416. енглеске снаге побеђују у једној копненој и једној поморској бици. Добро се војно и дипломатски припремио за велики поход 1417. на Нормандију, давни сан свих енглеских краљева. Нормандију су Енглези изгубили 200 година пре тога. Најпре је заузео доњу Нормандију и тиме одсекао Руан од Париза. Руан је ставио под опсаду. Мајсторски је потпиривао Французе једне против других. Француска је била парализована сталним сукобом између породице Армањак и Јована II Бургундијског.
У јануару 1419. пао је Руан и тиме је пала цела Нормандија у енглеске руке. Јован II од Бургундије није био отворени енглески савезник, али ништа није учинио да спречи пад Руана у Нормандији. Већ августа 1419. Енглези су се налазили крај зидина Париза. Јован II од Бургундије је владао Паризом, а присталице престолонаследника Карла VII Победника убијају га на превару 10. септембра 1419. године.
Французи су се налазили у тешком положају. И даље су губили битке. Није било друге него да се предају Енглезима.
Хенрик V постаје регент Француске и наслеђује француску крунуУреди
Уговором у Троју 1420. Хенрик V прихваћен је од Француза као регент и наследник француске круне. То је потврђено његовим браком са Катарином Валоа, ћерком краља Карла VI Лудог. У исто време законитог наследника Карла VII Победника лишавају права на круну. Француска скупштина је потврдила тај уговор.
Хенрик V умире 1422, само два месеца пре Карла VI Лудог. После смрти Карла VI Лудог, Хенрик VI постаје краљ Енглеске и Француске.
Консолидација моћиУреди
Успео је уговором у Кентерберију утрти пут према окончању велике западне шизме, током које су једне државе Европе признавале једног папу, а друге другог. Изабран је папа Мартин V и тиме престаје раздобље антипапа.
Вештом дипломатијом отклонио је Сигисмунда од Француске. Као дипломатски вешт световно је предводио земље западног хришћанства, па је почео планирати нови крсташки поход. Рана смрт га је спречила у том науму.
Његов идеал је био краљ Артур, а његове последње речи су наводно биле да жели изградити зидине Јерусалима. Његова политика је предвиђала чврсту централистичку власт потпомогнуту парламентом, црквену реформу на конзервативним линијама, привредни развој и одржање националног престижа.
Био је први краљ који је спознао прави значај енглеске морнарице.
Шекспир је написао драму Хенри V.
Породично стаблоУреди
| 16. Едвард II Плантагенет | ||||||||||||||||
| 8. Едвард III Плантагенет | ||||||||||||||||
| 17. Изабела Француска | ||||||||||||||||
| 4. Џон од Гента | ||||||||||||||||
| 18. Вилијам I, гроф од Еноа | ||||||||||||||||
| 9. Филипа од Еноа | ||||||||||||||||
| 19. Жана од Валоа | ||||||||||||||||
| 2. Хенри IV Ланкастер | ||||||||||||||||
| 20. Хенри, 3. гроф од Ланкастера (=30) | ||||||||||||||||
| 10. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера | ||||||||||||||||
| 21. Maud Chaworth (=31) | ||||||||||||||||
| 5. Бланш од Ланкастера | ||||||||||||||||
| 22. Henry de Beaumont | ||||||||||||||||
| 11. Изабела Бомон | ||||||||||||||||
| 23. Alice Comyn | ||||||||||||||||
| 1. Хенри V Ланкастер | ||||||||||||||||
| 24. Humphrey de Bohun, 4th Earl of Hereford | ||||||||||||||||
| 12. William de Bohun, 1st Earl of Northampton | ||||||||||||||||
| 25. Elizabeth of Rhuddlan | ||||||||||||||||
| 6. Humphrey de Bohun, 7th Earl of Hereford | ||||||||||||||||
| 26. Bartholomew de Badlesmere, 1st Baron Badlesmere | ||||||||||||||||
| 13. Elizabeth de Badlesmere | ||||||||||||||||
| 27. Margaret de Clare | ||||||||||||||||
| 3. Мери Бохун | ||||||||||||||||
| 28. Edmund FitzAlan, 9th Earl of Arundel | ||||||||||||||||
| 14. Richard FitzAlan, 10th Earl of Arundel | ||||||||||||||||
| 29. Alice de Warenne | ||||||||||||||||
| 7. Joan FitzAlan | ||||||||||||||||
| 30. Хенри, 3. гроф од Ланкастера (=20) | ||||||||||||||||
| 15. Eleanor of Lancaster | ||||||||||||||||
| 31. Maud Chaworth (=21) | ||||||||||||||||
ЛитератураУреди
- Encyclopedia Britannica.
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века I. Београд.
