Херашти (Ђурђу)

Херашти (рум. Herăști) насеље је у Румунији у округу Ђурђу у општини Херашти.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 47 m.

Херашти
рум. Herăști
Насеље
RO
RO
Херашти
Локација у Румунији
Координате: 44°12′42″N 26°21′32″E / 44.21167° СГШ; 26.35889° ИГД / 44.21167; 26.35889Координате: 44°12′42″N 26°21′32″E / 44.21167° СГШ; 26.35889° ИГД / 44.21167; 26.35889
Земља Румунија
ОкругЂурђу
ОпштинаХерашти
Надморска висина47 m (154 ft)
Становништво (2002)[1]
 • Укупно2.111
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (ДСТ)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод676245

ИсторијаУреди

Место се први пут помиње у документима 1380. године.

У том месту 30 километара удаљеном од Букурешта, имао је дворац, српски кнез Милош Обреновић. Од 22 спахилука који се помињу у вези Обреновића у Влашкој, главни је Херашти. Дворац Удриште Настурел познат као "камена кућа" (од самог камена) је купио кнез 1831. године од последњег потомка те породице, Константина Настурела.[4] Дворац су градила браћа Удру и Казан Наштурел у 17. веку (1641-1643).[5] Мошеја Херешт је поседовала око 500 хектара и ширила се на околна брда. Кнез Милош је изградио високу кулу (која је изгорела у пожару) и огромне штале и шупе на поседу. Довео је и населио раднике на имању, Србе и Бугаре.

Ту се налази камена православна црква из 1644. године коју је подигла Елина, сестра влашког бољара Удришта Настурела, а супруга Матеје Басарабе. Посвећена је Св. арханђелима Михаилу и Гаврилу, а градио ју је Мамут Барбулов из Нетезештија. Та богомоља је посвећена и Св. Тројици или празнику Духовима.[6] Сачувана је ктиторска плоча са текстом на словенском језику, која се налази изнад врата, на улазу у натрекс. Са спољне стране у зиду су надгробни споменици ктитора.

Храм је обновио кнез Милош, украсио је зидним живописом, поставио ново звоно и све осветио 1833. године. Зидови ентеријера и иконостас су исликани темпером 1866. године.

У храмовној порти се налази празна гробница српског војводе Милана Обреновића (умро 1810), Милошевог брата у виду каменог саркофага (1857). Милошев брат Милан је умро у Букурешту на пропутовању крајем 1810. године. Почивао је до 1857. године у Букурешту, у лапидаријуму тамошње православне цркве Ставрополис. Милош је пренео његове кости у Херешти, и подигао му достојно спомен-обележје.[7] Остао је Миланов споменик у Букурешту где је и био раније. Миланови посмрни остаци су пренети 1995. године из Херештија у Србију, и похрањене у порти (са старим Обреновићима) цркве Св. Николе у Брусници.

Дворац је купио 1881. године бољарски син из места, Анастасе Столојан. То је након Другог светског рата музеј, у чијем дворишту је остала статуа Марије Обреновић, супруге Милоша Обреновића - млађег.

Данас постоји важна улица у насељу са именом "Улица Милоша Обреновића". У месту и сада живе Срби и Бугари,[8] али који се изјашњавају као Румуни. Постоји ту особен српско-бугарски дијалекат којим они говоре.

СтановништвоУреди

Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2111 становника.[1]

Попис 2002.Уреди

Расподела становништва по националности 2002.[1]
Румуни
  
1.844 87,4 %
Роми
  
267 12,6 %

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ https:srbijakrozvekove.org/heresti-herasti/
  5. ^ https://jurnaldehoinar.com/.../conacul-lui-udriste-nasturel-din-...
  6. ^ https://audiotravelguide.ro/en/church-st-archangels-heresti/
  7. ^ srbijakrozvekove.org/category/rumunija/
  8. ^ https://ziarullumina.ro/herasti-satul-care-imprastie-toata-grija-i...

Спољашње везеУреди