Херцеговачки пашалук
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Херцеговачки пашалук (ејалет) је био османска провинција од 1833. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.
Херцеговачки пашалук | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1833.—1851. | |||||||||||||
Херцеговачки пашалук (1833—1851) | |||||||||||||
Главни град | Мостар | ||||||||||||
Регија | Балкан | ||||||||||||
Земља | Османско царство | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||||||
Владавина | |||||||||||||
• Облик | Пашалук | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1833. | ||||||||||||
• Укинуто | 1851. | ||||||||||||
|
Херцеговачки санџак
уредиПрвобитно је формиран Херцеговачки санџак 1462. као провинција Османског царства, са седиштем у Фочи. Први херцеговачки санџак-бег је био Хамза-бег. Престоница санџака је касније померена у Пљевља (ранији назив Брезница). Херцеговачки санџак је био део Румелијског, а касније постаје део Босанског пашалука.
Херцеговачки пашалук
уредиХерцеговачки санџак је 1833. одвојен од Босанског пашалука и добио је у статус пашалука. Тада је Али-паша Ризванбеговић, рођени Херцеговац, постао полу-независни владар (везир) новоформираног пашалука. Након његове смрти 1851, Херцеговачки пашалук је укинут и његова територија је спојена са Босанским пашалуком, тиме проширујући пашалук Босна.
Херцеговачки пашалук се састојао из следећих области: Пријепоље, Таслиџа са Колашином и Шаранци са Дробњаком, Чајниче, Невесиње, Никшић, Љубиње-Требиње, Столац, Почитељ, Благај, Мостар, Дувно и половина Коњица која је са јужне стране Неретве.
Управитељи
уреди- 1462-???? Хамза-бег
- ????-1833
- 1833—1851 Али-паша Ризванбеговић
Литература
уреди- Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа.