Хеспериде (грч. Εσπερίδες, лат. Hesperides) су кћерке титана Атланта и богиње ноћи Никте.[1]

Врт Хесперида
Фредерик Лорд Лајтон, 1892.

МитологијаУреди

Биле су три и звале су се:

Њих три, мада по неким изворима их је било и више (Егла (Aegle), Аретуза (Arethousa), Еритеја (Erytheia), Хеспера (Hespera), Хеспереја (Hespereia), Хесперуза (Hesperusa) и Хестија (Hestia)), су живеле на далеком западу у подручју данашње јужне Француске и Марока, и ту, уз змаја Ладона, чувале стабло са златним јабукама које је богиња Хера када је постала жена Зевса, добила, као венчани поклон, од богиње земље Геје.

Врт ХесперидаУреди

 
Херакло краде јабуке из Врта Хесперида
Мозаик из Лирије, валенција, Шпанија

Врт са златним јабукама био је на планини Атлас или крај Тритонског језера. У непосредној близини врта, Атлас је држао небеса на својим раменима.

Врт је био венчани дар богиње Геје својој унуци Хери, па је врт њој био и посвећен. Врт је чувао змај Ладон. Када је Персеј прошао кроз врт Хесперида, он је, помоћу Медузине главе, претворио Атласа у стену - Атлас је данас велики планински масив у Мароку и Тунису.

И Херакло, који је био потомак Персеја, је дошао у врт, да би убрао неколико златних јабука, као испуњење једног од задатака по налогу Еуристеја. Херакло је преварио Атласа и наговорио га да му донесе златне јабуке, а пре него што је отишао, Херакло је померио једну оближњу стену, и на том месту је из суве земље потекао поток.

Хеспериде су овај догађај описале Херакла као неспретног грубијана, али ово је био срећан догађај, јер су неколико дана касније Аргонаути, када су стигли на обалу пустиње, Хеспериде су им утолиле жеђ, одвевши их до извора који је створио Херакло.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди