Хесперидијум

Хесперидијум (лат. hesperidium, плурал hesperidia) – је сегментирана бобица, карактеристична за врсте подфамилије Aurantioideae, породице Rutaceae. Карл Лине изабрао је овај назив за ову врсту плода алудирајући на златне јабуке (поморанџе) у Врту Хесперида. Од биљака са плодовима ове врсте познатије су поморанџа, мандарина, лимун, лимета, грејпфрут, кумкват, понцирус...

Хесперидијум понцируса са вишесеменим сегментима.
Сегмент помела са модификованим ћелијама.

Грађа плодаУреди

Танки, сјајни спољни слој плода је егзокарп. Спољни део мезокарпа - флаведо (лат. flavus = жут) - садржи тачкасте жлездице са есенцијалним уљима и каротеноидима. Егзокарп и спољни део мезокарпа формирају кору. Унутрашњи део мезокарпа – албедо (лат. albus = бео) - је сунђераст, релативно сув, наставља се у танком слоју између карпела. Ендокарп је танки слој који покрива карпеле, из њега се ослобађа слузава маса, која испуњава било директно гнезда (окца) плода (као код мураје), или сочне врећице - једноћелијске длаке - модификоване крупне ћелије. У гнездима се формира више семена најчешће мат, беле семењаче. Културне форме могу да буду стерилне – бесемене.

Употреба у исхраниУреди

У подфамилији Aurantioideae већина врста је јестива. Гнезда плода, кришке, су део који се најчешће једе, док се код цитрона (Citrus medica L.) једе албедо, пресан или кандиран, а код кумквата цео плод са љуском. Флаведо лимуна и поморанџе се струже и додаје посластицама због ароме.

ЛитератураУреди

  • Tootill, E. (1984): The Penguin Dictionary of Botany. Market House Books Ltd.
  • Bailey, L. H.; Bailey, E. Z.. Hortus (Third ed.). New York: Macmillan. 1976. ISBN 978-0-02-505470-7. стр. 275.
  • Артюшенко, З. Т., Фёдоров, Ал. А. Атлас по описательной морфологии высших растений. Плод. — Л.: Наука, 1986. — С. 81. — 392 с.
  • Гесперидий // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.