Википедија

Хилер УХ-12Е

Хилер УХ-12Е је лаки амерички хеликоптер, пројектован на основу хеликоптера Хилер Модел 360. Модел 360 је компанија United Helicopters производила као УХ-12, који је први пут полетео давне 1947. године[2].

Хилер УХ-12

Хеликоптер Хилер УХ-12E[1]
Хеликоптер Хилер УХ-12E[1]

Општи подаци
Намена лаки пољоприврени
Посада 1
Број путника 2
Порекло  САД
Произвођач United Helicopters
Пробни лет 11.11.1947.
Уведен у употребу 1948.
Статус активан
Број примерака 2300
Димензије
Пречник носећег ротора 10,80 m
Пречник репног ротора 1,68 m
Дужина 8,69 m
Ширина 3,05 m
Висина 3,08 m
Маса
Маса празног 798 kg
Максимална маса 1.497 kg
Количина горива 174 lit
Перформансе
Максимална брзина 154 km/h
Крстарећа брзина 145 km/h
Брзина успона 343 m/min
Врхунац лебдења 3.290 m
Врхунац лета 4.940 m
Долет 346 m
Погон
Мотори Lycoming VO-435-23B
Врста мотора клипни
Број мотора 1
Снага полетања 187 kW
 Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој уреди

 
Хеликоптер ЈАТ-а Hiller H-360 YU-HAA (1951)

Хеликоптер Хилер Ух-12 је пројектован на основу модела 360 двосед из 1948. године са Франклин мотором 180KS. Овај хеликоптер заузима значајно место у историји америчке индустрије хеликоптера педесетих година. Станли Хилер Јр. (чудо од детета), је почео да се бави пројектовањем хеликоптера 1942. године паралелно са чувеним Сикорским. Свој први хеликоптер, КСХ-44 који је конструисао и направио 1944. године, био је први ефикасни амерички хеликоптер са коаксијалним системом, ротирајућег ротора. Каснији се С. Хилер прославио моделом 360 кад је у лето 1949. године извео први трансконтинентални комерцијални лет. Са напредним мотором и новим крацима ротора, модел УХ-12А је купила војска САД-а са ознаком Х-23 Равен, за евакуацију и извиђање на бојном пољу. Морнарица је наручила исти основни модел као ХТЕ-1 за обуку.

Технички опис уреди

Носећа конструкција трупа хеликоптера је била решеткаста направљена од танкозидих челичних цеви а облога је била од алуминијумског лима. Имао је кабину направљену од плексиглас стакла у облику калоте у којој је било 2 до 4 седишта. Кабина је имала двоја врата и велике стаклене површине које су обезбеђивале лепу прегледност у свим правцима.

Погон хеликоптера је био један 6-о цилиндричан ваздухом хлађени боксер мотор смештен иза леђа кабине а директно испод носећег ротора, који је имао два крака. Репни ротор је имао такође два крака и налазио се са десне стране. Стајни трап се састојао или од челичних скија или фиксних точкова (трицикл типа).

Варијанте уреди

Хилер хеликоптери се производе од 1948. године и до сада је произведено преко 2300 примерака Хилер хеликоптера свих модела. За све то време да би се опстало на тржишту а посебно у ваздухопловној индустрији која је у том периоду правила џиновске технолошке кораке, морало се перманентно побољшавати производ. Као последица тога Хилер је на тржиште избацио велики број варијанти хеликоптера а њихово навођење овде би било стварно нецелисходно.

Оперативно коришћење уреди

Када је Хилер пројектовао хеликоптер модел 360 мислио је да ће се овај хеликоптер продавати као путнички аутомобили и служити за задовољење личних потреба појединаца или породица. Тако да је први модел био потпуно затворен као и аутомобил. Пошто се то није десило, олакшао је конструкцију и оријентисао се на производњу хеликоптера који ће служити у пољопривреди за прихрањивање и заштиту усева (са резервоарима и прскалицама), за превоз пословних људи а кад се војска појавила са захтевом да хеликоптер служи за извлачење и превоз рањеника, посао са хеликоптерима је нагло експлодирао.

Коришћење у Југославији и Србији уреди

Први хеликоптер који је увезен у Југославију био је Хилер Х-360. То је било 1951. године, увезен је за ЈАТ као хеликоптер за запрашивање. Други хеликоптер истог типа увезен је 1952. године такође за ЈАТ. Један од ових хеликоптера је оштећен 1952. године а други 1959.

Предузеће за запрашивање Циклонизација из Новог Сада је 2009. године купила два хеликоптера Хилер УХ-12Е[3].

Корисници уреди

Корисници су наведени према извору[4] уз допуну.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Hiller Aircraft UH-12E” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2016. г. Приступљено 20. 04. 2020. 
  2. ^ UH-12 Raven
  3. ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  4. ^ List of Operators of Hiller UH-12E Raven

Литература уреди

  • Gunston, Bill (1987). Military helicopters. London: Salamander books Ltd. ISBN 0-86191-110-4. 
  • Пејчић, Предраг (1993). Војни хеликоптери. Београд: Војноиздавачки и новински центар. 
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 

Спољашње везе уреди

 
Хилер УХ-12Е на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хилер_УХ-12Е&oldid=27042320”