Википедија

Хипобарија

Хипобарија, хипобаризам, дизбаризам је скуп поремећаја, без хипоксије, који настаје као последица утицаја сниженог барометарског притиска средине на тело човека, у коме се због већег притисак гаса у телесним шупљинама и телесним течностима, гасови шире у шупљинама тела (вршећи притисак на њихове унутрашње зидове) и стварају гасни мехурићи у ткивима због тежње гасова растворених у телесним течностима да изађу из раствора.[1][2]

Хипобарија, хипобаризам, дизбаризам
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностургентна медицина, подводна медицина
МКБ-10T70
МКБ-9-CM993
DiseasesDB3491
eMedicineemerg/154

Историјат уреди

Патофизиологија уреди

У хипобарији ефекти повећања притиска јављају се само на стишљивим супстанцама у телу. Како се људско тело највећим делом састоји од воде, која је нестишљива, промени атмосферског притиска могу да буду изложени:

  • гасови у шупљинама тела и вискозним органима,
  • гасови растворени у крви.

Физичке карактеристике гасова и промене у телу које се дешавају у хипобарији најбоље се могу описати уз помоћ основних гасних закона од којих је су најзначајнији:

Бојлов закон

PV = K

(P = притисак, V = запремина, K = константа)

На константној температури, запремина гаса варира и обрнуто је пропорционална притиску. Слично томе, за колико пута повећамо притисак гаса, толико пута ћемо смањити запремину и обрнуто, уз услов да је темпертура константна. Притисак варира инверзно са запремином (волуменом). Једноставно речено, то значи да ако се притисак удвостручи обим је преполовљен, и обрнуто.

 
 
• У хипобарији са висином пада притисак а расте запремина гаса у затвореној шупљини, што доводи до пуцања њених зидова.<br)>• Исто се дешава и са гасом заробљеним у телесним шупљинама, уколико из њих кроз телесне отворе не изађе вишак гаса.

Последице уреди

Након наглог излагања ниском атмосферском притиску или хипобарији, у организму човека настаје по живот више опасних последица, пре свега на: плућима, срцу и мозгу, али и не мање значајене у телесним шупљинама, мишићима и поткожном ткиву.

 
Уласком гаса у циркулацију при наглој хипобарији, услед цепања плућног паренхима и алвеола, као последица настаје гасна емболија у телу.
 
Појава гасних мехурића у телу у хипобарији, последица је тежње гасова растворених у телесним течностима да изађу из раствора
  • Оштећење плућа у хипобарији може настати у брзој или експлозивној декомпресији а јавља се првенствено због велике разлике између натпритиска који влада у плућима и ниског притисак у спољашњој средини, или диференцијалне разлике од око 80 mmHg, која је довољна да изазове цепање (руптуру) плућног паренхима и руптуру алвеола [3]; крварење у плућима (у распону од петехијалног до континуираног крварења у зависности од величине и брзине декомпресије)[4]. У плућима врло брзо настају и емфизематозне промене које су посебно изражене у горњим партијама, и ателектаза и едем у доњим партијама плућа.[5]
  • Кардиоваскуларна оштећења и промене у срчаном мишићу повезана су са појавом гасних мехурића (еболуса) који изазивају истезање миокарда пре свега због недостатка кисеоника (хипоксија).[6] Пулс расте првих 20 секунди, затим након шездесет секунди опада на 40% од основне вредности.[7] Након око два минута артеријски крвни притисак пада на нулу а пулсни талас се губи[8], али се контракције срца одржавају најмање још 5 до 7 минута.[9]
  • Централни нервни систем, у брзој или експлозивној декомпресије изнад 19.000 метара, трпи највећа оштећења. Она су пре свега последица хипоксије због недостатком кисеоника у можданом ткиву, као последица смањеног протока крви кроз мозак изазваног церебралном или глобалном исхемијом [10]
  • У кожи и мишићима након декомпресије промене су најизраженије, иако директно не угрожавају живот. Променаме су у виду гомилања гасних мехурића или емболуса (изазваних хладним кључањем течности), који се манифестују поткожним отоком и боловима у мишићима.[11] Ове промене могу врло брзо „надувати“ тело чија се запремина може увећати и до два пута од нормалне.[12]

Мере превенције уреди

Редовна процена здравља треба да се спроведе код сваког радника, пре запошљавања, на радним местима на којима је радник:

  • изложен великим висинама у току рада дуже од шест месеци,
  • борави у условима хипобарије најмање 30% радног времена, испрекидано, са системом заштите.
  • борави наизменично на великим и малим висинама без претходног искуства у боравку на великим висинама

Ванредним прегледима подлежу радници након што су имали здравствене проблеме у току боравака у условима хипобарије. Здравствене процене за боравак у условима хипобарије плаћа послодавац, односно компанија која има потребу да запослене излаже условима хипобарије.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Hypobaria, Encyclopedia on line, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ Hypobaria-->hypobarism Hypobaria definition in medical dictionary Архивирано на сајту Wayback Machine (7. новембар 2011), Приступљено 29. 4. 2013.
  3. ^ Hall, WM and EL Cory. Anoxia in Explosive Decompression Injury, American Journal of Physiology, 1950, 160:361-365.
  4. ^ Edelmann A, WV Whitehorn, A Lein, FA Hitchcock, Pathological Lesions Produced by Explosive Decompression, WADC-TR-51-191.
  5. ^ Dunn JE, RW Bancroft, W Haymaker, DW Foft, Experimental Animal Decompressions to Less Than 2 mmHg Abs. (Pathological Effects), Aerospace Medicine, 1965, 36:725-732.
  6. ^ Burch BH, JP Kemp, EG Vail, SA Frye, FA Hitchcock, Some Effects of Explosive Decompression and Subsequent Exposure to 30 mmHg Upon the Hearts of Dogs, Journal of Aviation Medicine, 1952,23:159-167.
  7. ^ Cooke JP, RW Bancroft, Some Cardiovascular Responses in Anesthetized Dogs During Repeated Decompressions to a Near-Vacuum, Aerospace Medicine, Nov. 1966, 37:1148-1152.
  8. ^ Casey HW, RW Bancroft, JP Cooke, Residual Pathological Changes in the Central Nervous System of Dogs Following Rapid Decompression to 1 mmHg, Aerospace Medicine, 1966, 37:713-718.
  9. ^ Kolesari GL, EP Kindwall, Survival Following Accidental Decompression to an Altitude Greater Than 74,000 Feet (22,555 m), Aviation, Space and Environmental Medicine, Dec. 1982, 53(12):1211-1214.
  10. ^ Boyce J, (Moderator), Ad Hoc Space Station Hyperbaric Treatment Facility Design Safety Committee, Nov 30, 1987, NASA Johnson Space Center, Houston TX.
  11. ^ Ivanov PN, AG Kuznetsov, VB Malkin, YO Popova, Decompression Phenomena in the Human Body in Conditions of Extremely Low Atmospheric Pressure, Biophysics (USSR), 1960, 5:797-803.
  12. ^ Parker JF and VR West (editors), Bioastronautics Data Book, 2nd edition, NASA SP-3006, 1973, pp. 5.

Литература уреди

  • Barcroft J. (1925) Respiratory Function of the Blood. Part I. Lessons from High Altitude. (Cambridge Univ. Press, New York). Search Google Scholar
  • Bert P. (1978) Barometric Pressure. (Undersea Med. Soc. Bethesda, MD). Search Google Scholar
  • Chryssanthou C., Palaia T., Goldstein G., Stegner R. (1987) Increase in blood-brain barrier permeability by altitude decompression. Aviat. Space Environ. Med. 58:1082–1086.
  • Hackett P. H., Roach R. C. (1995) High-altitude medicine. in Wilderness Medicine, ed Auerbach P. A. (Mosby, St. Louis, MO), pp 1–37.
  • Haldane J. S. (1927) Acclimatization to high altitudes. Physiol. Rev. 7:363–383.



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипобарија&oldid=27441372”