Отворите главни мени

Хипогликемија је пад шећера у крви услед слабог функционисања јетре, дужег неуношења хране, као и превеликог физичког и психичког замора или снажне анксиозности. Хипогликемија се манифестује у виду отежаног дисања, бледила, знојења, осећања глади и помућења свести.[1][2]

Хипогликемија
Glucose test.JPG
Мерач глукозе
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностендокринологија
ургентна медицина
Patient UKХипогликемија

ЕтиопатогенезаУреди

Хипогликемија је један од чешћих узрок губитка свести и по правилу се јавља код инсулин зависног облика шећернe болести, као једна од компликација примене инсулина.[3]

Спектар клиничких знакова и сисптома у хипогликемији зависи од облика хипогликемије. Болесник, на почетку развоја (до губитка свести) може сам да препозна почетак хипогликемије и на тај начин правовремено спречи њен даљи развој. Такав облик хипогликемије не захтева помоћ другог лица.

Хипогликемије која доводи до пуног губитка свести захтева помоћ другог лица. Овај облик хипогликемије може довести до „мирне“ коме и хипогликемије са провоцираним епилептичким нападом.[4]

Клиничка сликаУреди

Класичну клиничку слику хипогликемије карактеришу следећи симптоми:

  • Профузно презнојавање и осећајем хладноће
  • Замагљење вида и несвестица,
  • Неуобичајено понашање (конфузија, поремећајем говора, тремор)
  • Периоралне парестезије,
  • Општа слабост,
  • Палпитације, страх и осећај глади.

У случају наставка хипогликемије долази до узнемирености, конфузије, а потом губитка свести и повремених провоцираних (акутних симптоматских) епилептичних напада.

ТерапијаУреди

Примена глукозе доводи до брзог опоравка свести и повлачења симптома.[3]

ИсходУреди

Губитак свести изазван хипогликемијом најчешће је транзиторан, због брзог активирања глуконеогенетског система рефлексима симпатикуса, којих доводе до пораста гликемије и опоравка свести.

Међутим код болесника са учесталим хипогликемијама, рефлекс симпатикуса временом слаби, тако да се може настати стање продужене коме са смањеном тенденцијом ка активацији глуконеогенетског пута, која доводи у опасност живот болесника, због трајног оштећења мозга, изазваног продуженим трајањем хипогликемијских кома.[5]

У поређењу са синкопом и епилепсијом, хипогликемија представља ређи узрок пролазног губитка свести.[3]

ИзвориУреди

  1. ^ Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  2. ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Leckie AM, Graham MK, Grant JB, Ritchie PJ. Frier BM. Frequency, severity, and morbidity of hypoglycemia occurring in the workplace in people with insulin-treated diabetes. Diabetes Care 2005;28:1333-1338.
  4. ^ Donnelly LA, Morris AD, Frier BM, Ellis JD, Donnan PT, Durrant R, Band MM, Reekie G, Leese GP;DARTS/MEMO Collaboration. Frequency and predictors of hypoglycaemia in Type 1 and insulin-treated Type 2 diabetes: a population-based study. Diabet Med. 2005;22:749-755.
  5. ^ Imanaka S, Matsuda S, Ito K, et al. Medical treatment for inoperable insulinoma: clinical usefulness of diphenylhydantoin and diltiazem. Jpn JClin Oncol 1986;16:65-71.

Спољашње везеУреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).