Холандски Антили
Холандски Антили (хол. Nederlandse Antillen) су били део Краљевине Холандије до распуштања крајем 2010. године. Од 2010. су Курасао и Свети Мартин постали равноправне чланице Краљевине Холандије са Арубом и Холандијом, док су Бонер, Саба и Свети Еустахије добили статус специјалних општина (Bijzondere gemeente).
Холандски Антили | |
---|---|
Крилатица: Libertate unanimus | |
Химна: Химна без назива | |
Главни град | Вилемстад |
Службени језик | Холандски, енглески, папиаменто |
Владавина | |
Облик државе | Уставна монархија |
— Монарх | Беатрикс од Холандије |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 800 km2 (184) |
Становништво | |
— 2009. | 197.041 (185) |
— густина | 246,3 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Гулден Холандских Антила |
Остале информације | |
Временска зона | UTC -4 |
Интернет домен | .an |
Позивни број | ++599 |
Припадају архипелагу Мали Антили и деле се на Приветрена и Заветрена острва. Холандски Антили се пружају уз северну обалу Јужне Америке. Приветрена острва су Бонер и Курасао, а заветрена су Саба, Свети Еустахије и Свети Мартин (само јужни део, јер северни припада Француској).
Географија
уредиПовршина територије је била 800 км², где је приликом распуштања живело око 183.000 становника. Главни град је био Вилемстад. Највиша тачка територије је била на 862 метра на острву Саба, што је била и највиша тачка Краљевине Холандије.
Језици које користи становништво су папјаменто, енглески и холандски. Већина становништва је афричког порекла.
Територија је расформирана у складу са резултатима референдума из 2005. Курасао и Свети Мартин су постали нови аутономни делови Краљевине, док су преостала 3 острва постали специјалне општине.