Википедија

Храбро срце

Уколико сте тражили америчку теленовелу, погледајте чланак Corazón valiente.

Храбро срце (енгл. Braveheart) је филмска драма из 1995. године о отпору Вилијама Воласа енглеској окупацији Шкотске. Главне улоге играју: Мел Гибсон (који је и режисер и продуцент), Софи Марсо, Кетрин Макормак, Патрик Макгуан, Ангус Макфадјен и Брендан Глисон. Филм је награђен Оскаром за најбољи филм. Добио је и негативне критике због бројних историјских нетачности приказаних у филму.

Храбро срце
Braveheart imp.jpg
Филмски постер
РежијаМел Гибсон
СценариоРандал Волас
ПродуцентМел Гибсон
Алан Лад млађи
Брус Дејви
Стивен Макевити
Главне улогеМел Гибсон
Софи Марсо
Кетрин Макормак
Патрик Макгуан
Ангус Макфадјен
Брендан Глисон
МузикаЏејмс Хорнер
Продуцентска
кућа		Paramount Pictures
Година1995.
Трајање178 минута.
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет65 милиона долара
Зарада210,4 милиона долара
Следећи
IMDb веза

Филм прати наставак Роберт Брус из 2019. године.

РадњаУреди

  Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Енглески краљ Едвард I Дугоноги је 1280. напао и освојио Шкотску након смрти краља Александра III, који није оставио наследника престола. Млади Вилијам Волас је сведок Едвардове издаје, преживљава смрт свог оца и брата, па га његов стриц Аргајл одводи на ходочашће широм Европе, где добија образовање. Годинама касније, Едвард I даје свом племству земљу и повластице у Шкотској, укључујући право да спавају са супругама својих поданика прве брачне ноћи. У међувремену, одрасли Валас се враћа у Шкотску и заљубљује се у своју другарицу из детињства Марон Макланок и њих двоје се венчавају у тајности. Волас спасава Марон да је не силују енглески војници, али док се другом приликом борила против покушаја силовања, Марон је заробљена и јавно погубљена. Као освету, Волас води свој покољ енглеског гарнизона у свом родном граду и шаље преостале војнике ланарчког гарнизона назад у Енглеску.

Едвард I наређује свом сину, принцу Едварду да заустави Воласа на било који начин. Волас подиже устанак против Енглеза, и како се легенда о њему шири, на стотине Шкота из суседних кланова му се придружује. Волас предводи своју војску до победе у бици на Стирлингшком мосту а затим уништава град Јорк, усмртивши Едвардовог братанца и пославши његову одсечену главу краљу Едварду I. Волас тражи помоћ од Роберта Бруса, сина племића Роберта Старијег и претендента за шкотску круну. Робертом Брусом влада његов отац, који жели да осигура свом сину престо тако што би се потчинио Енглезима. Забринут због опасности ширења устанка, Едвард шаље супругу свог сина Изабелу да покуша да преговара са Воласом и одвуче му пажњу, док се припрема још једна војска за инвазију Шкотске.

После сусрета, Изабела се заљубљује у Воласа. Упозорен од Изабеле од предстојећој инвазији, Волас моли шкотске племиће да предузму активности да се супротставе овој опасности и поврате назад своју државу. Лично предводећи енглеску војску, Едвард I се сукобио са Шкотима код Фалкирка, где племићи Локлан и Морнеј, које је подмитио Едвард, издају Воласа, што доприноси да Шкоти изгубе битку. Док Волас јуриша на Едварда, пресреће га један од краљевих копљаника, који се открива да је Роберт Брус. Због гриже савести, Брус одводи Воласа на сигурно пре него што га Енглези могу заробити. Волас убија Локлана и Морнеја због њихове издаје и води герилски рат против Енглеза, уз Изабелину помоћ, са којом на крају има љубавну аферу. Роберт Брус заказује састанак са Воласом у Единбургу, али је његов отац склопио заверу са другим племићима да заробе и предају Воласа Енглезима. Након што је сазнао за ову издају, Роберт Брус се одриче свога оца. Изабела се свети сада смртно болесном Едварду I казавши му да ће његова крвна линије бити уништена након његове смрти јер сада она носи Воласово дете.

У Лондону, Волас је доведен пред енглески суд, суђено му је за издају и осуђен је на јавно мучење и одсецање главе. Чак и док је био вешан, дављен и рашчетворен, Волас одбија да се покори краљу. Док повици за милост долазе од окупљеног народа дирнутог Воласовим јунаштвом, судије му дају последњу прилику, понудивши му да само каже реч Милост, па ће му бити одобрена брза смрт. Волас уместо тога узвикује Слобода!, па судије наређују да се убије. Неколико тренутака пре него што ће му одсећи главу, Воласу се привиђа лик Марон, како му се смеши.

Године 1314, Роберт, сада шкотски краљ, води шкотску војску на традиционално постројавање енглеских трупа на пољу код Бенокберна, где би требало да званично прихвати енглеску владавину. Док креће да јаше према Енглезима, стаје и присећа се Воласа, замоливши своје људе да се боре уз њега као што су се борили уз Воласа. Роберт затим води своју војску у битку против запрепашћених Енглеза, доневши Шкотима своју слободу.

УлогеУреди

 
Детаљ са снимања филма
Глумац Улога
Мел Гибсон Вилијам Волас
Патрик Макгуан Краљ Едвард I Дугоноги
Питер Ханли Едвард, принц од Велса
Ијан Банен Роберт Брус старији
Ангус Макфадјен Роберт Брус
Софи Марсо принцеза Изабела
Брендан Глисон Хамиш Кембел
Џејмс Козмо Кебел старији
Кетрин Макормак Марон Макланок
Дејвид О`Хара Луди Стивен
Брајан Кокс стриц Аргајл
Џејмс Робинсон II млади Вилијам
Алун Армстронг Морнеј

Историјска тачностУреди

Почетак филма је смештен у 1280. годину када енглески крај Едвард I осваја Шкотску после смрти краља Александра III. Међутим, у стварности краљ Александар III је умро 1286. без мушког наследника, па је шкотски престо припао његовој трогодишњој унуци Маргарети. Сама Маргарета је умрла четири године касније, па се појавио проблем наслеђивања шкотског трона. Главни претенденти били су Џон Бејлиол и Роберт де Брус, 5. лорд од Анандејла, деда Роберта Бруса. Шкотски племићи су позвали енглеског краља Едварда I да пресуди у спору. Едвард I је пресудио у корист Џона Бејлиола, али уз услов да Шкотска постане енглески вазал. Бејлиол је 1295. прекинуо вазалан однос према Едварду I и заузео град Карлајл, што је Едвард I искористио као повод да окупира Шкотску и збаци Бејлиола.

Вилијам Волас је приказан као шкотски сељак који је рано остао без родитеља. Прави Вилијам Волас је био шкотски племић, коме је отац умро када му је било око 18 година, док му је мајка умрла када је имао око 24 године.

Принцеза Изабела је приказана да има љубавну аферу са Воласом после битке код Фалкирка. Она касније говори Едварду I да је трудна, имплицирајући да је њен син, будући краљ Едвард III, последица те афере. У стварности, права Изабела од Француске је имала три године и живела је у Француској у време битке код Фалкирка, није била удата за Едварда II све док он није постао краљ, а Едвард III је рођен седам година после Воласове смрти.

Роберт Брус јесте мењао страну између шкотских лојалиста и Енглеза више од једном у ранијим фазама Ратова за шкотску независност, али није никада директно издао Воласа, и вероватно се није борио на енглеској страни у бици код Фалкирка (мада се ова тврдња појављује у неколико средњовековних извора). Даље, битка код Бенокберна није била спонтана битка, пошто је Роберт Брус већ осам година раније водио герилски рат против Енглеза. Његова титула пре његовог крунисања за краља била је гроф од Карика, а на гроф од Бруса.

Битка на Стирлингшком мосту је приказана као битка на отвореној пољани, где шкотска војска састављена од слабо наоружаних сељака поразила бројнију енглеску војску са коњицом и енглеским луковима. Заправо, битка је вођена на мосту преко реке Форт, чија је мала ширина поништила енглеску предност. У филму је игнорисана улога Ендруа Мореја који је заједно са Воласом заповедао шкотском војском и био смртно рањен у њој. Касније, Волас јесте врши велики нападе на северу Енглеске, али никада није стигао толико далеко као до Јорка, нити је убио било ког нећака Едварда I. Ипак, досег Воласовог напада у филму није тако далек као што је забележио Слепи Хари, у чијој песми је Волас стигао све до Сент Олбанса и одустао од напада на Лондон тек пошто је енглеска краљица дошла да разговара са њим. Едвардов нећак Џон од Бретање јесте учествовао у ратовима за шкотску независност, али није убијен у Јорку.

"Ирски регрути" у бици код Фалкирка такође су неисторијски; код Фалкирка није било ирских војника (мада су многи енглески војници заправо били Велшани) и анахронистично је спомињати регруте у средњем веку (иако су постојали феудални обвезници).

Оскар награде и номинацијеУреди

Освојени:

Номинације:

ЗарадаУреди

  • Зарада у САД - 75.609.945 $
  • Зарада у иностранству – 134.800.000 $
  • Зарада у свету - 210.409.945 $

Спољашње везеУреди

 
Храбро срце на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Храбро_срце&oldid=25429044”