Храм Васкрсења Христовог у Токију
Храм Васкрсења Христовог у Токију (јап. (復活大聖堂 фукацу даисеидо) је резиденција и катедрални храм Јапанске православне цркве, у чијем саставу се налази и једина православна богословија у Јапану. Храм је основао Николај Јапански, који је у тешком времену прогона православних у Јапану, одиграо кључну улогу у опстанку мисије у Јапану, а 1906. године свети Николај прима чин архиепископа Јапанске православне цркве. Храм Васкрсења Христовог је уједно и саборни храм Токијске епархије, једне од три епархије Јапанске православне цркве. Храм је уједно и резиденција поглавара, Јапанске православне цркве, а тренутни поглавар је примас Данил Нуширо митрополит Токијски и цијелог Јапана. Поред саборног храма Васкресења Христовог у Токију, гдје се налази и једина богословија, 2005. године је образован први манастир Јапанске православне цркве, чији настојатељ је постао јеромонах Тројице-Сергијеве лавре Герасим (Шатов).
| Храм Васкрсења Христовог | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Епархија | Токијска епархија |
| Оснивање | 1891. |
| Место | Токио  Јапан |
Историјат уреди
,_1891.jpg)
Године 1884. положен је камен темељац за изградњу Саборне цркве од 890 m квадратних, чија висина би износила 35 m, са звоником од 40 m. Изградња је трајала седам година, по нацртима руског архитекте Шиерпова, а под надзором енглеског архитекте Кондера. Звоно је даривао тадашњи велики кнез и престолонасљедник Николај. Храм се градио на најузвишенијем мјесту у граду у билизини Царског двора. Саборна црква, посвећена светом Васкрсењу Христовом, се прво звала Николајдо, односно Николајев дом.[1] Оригинални храм је претрпио велику штету приликом земљотреса из 1923. године када се комплетан звоник срушио и направио велику штету на остатку храма.
Богословија уреди
1879. године уз саборни храм у Токију отворена је богословија. Од момента њеног оснивања до данас, предавања се воде искључиво на јапанском језику. Најбољи богословци су ишли у Санкт Петербург у Санкт-Петербуршку духовну академију, а онда се враћали у Јапан као предавачи или свештеници. Број богословаца у Токијској богословији никада није прелазио више од десет.[2]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Свети Николај Јапански - У Светлости Стогодишњице Његовог Упокојења[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 13. 08. 2020. г. Приступљено 24. 11. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ [https://web.archive.org/web/20150910115330/http://www.spc.rs/sr/40_godina_autonomije_japanske_pravoslavne_crkve Архивирано на сајту Wayback Machine (10. септембар 2015) 40 година аутономије Јапанске Православне Цркве | Српска православна црква [Званични сајт]]
