Хранислав Јоксимовић
Хранислав Јоксимовић (Бачина, 30. јануар 1878 - Београд, 1963) српски лекар, организатор Друштва за чување народног здравља, школа за нудиље и домаћице, одбора Црвеног крста; писао је популарне чланке о здрављу, учесник је балканских и Великог рата... [1]
Хранислав Јоксимовић | |
|---|---|
 Портрет др Хранислава М. Јоксимовића - Музеј науке и технике - Збирка Музеја српске медицине Српског лекарског друштва - Београд | |
| Датум рођења | 30. јануар 1878. |
| Место рођења | Бачина, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1963. (84/85 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Биографија уреди
Хранислав Јоксимовић рођен је 30. јануара 1878. у селу Бачина срез темнићки - данас општина Варварин – Расински округ. где су се са Косова, доселили крајем 18. века. Отац Милић, земљорадник, занатлија и трговац, мајка Богдана, домаћица, изродили су дванаесторо деце. Преминуо је у Београду 1963. године. [2]
Школовање уреди
Основну школу завршио је у месту рођења. Гимназију у Параћину и Пироту, а завршио у Крушевцу. Увек је био одличан ученик и први у класи. По завршетку гимназије 1897. Моравски округ је додељивао једну стипендију за студије медицине у Бечу. Најбољи међу учесницима на конкурсу, Хранислав Јоксимовић, је добио стипендију. Септембра 1897. је уписао први семестар на Медицинском факултету у Бечу. Дипломирао је 12. маја (по новом календару) 1903. [3][2] Усавршавао је знања од јуна 1908. у Берлину, 1910. Бечу, 1911. Дрездену, 1914. поново у Бечу, 1918. у Солуну на четворомесечном бактериолошком курсу, којим је руководио доцент и велики пријатељ српског народа др Лудвиг Хиршфелд, 1926. је као делегат Краљевине Југославије у Белгији ради упознавања здравствених организација и здравствених државних установа и државног санитетског уређења, 1930. године је представљао нашу државу у Милану на Санитетско техничкој светској изложби. [2]
Кретање у служби уреди
1904. године постављен је за среског лекара среза темнићког у Варварину, 1911. среза подунавског у Смедереву. Августа 1911. упућен је у Рашку ради сузбијања колере. 1914. постављен је за физикуса болнице у Врању. 1920. године постављен је за физикуса округа Београдског. 1921. постављен је за инспектора Министарства здравља у Београду.1922. године је именован за санитетског инспектора београдске санитетске области. 1926. је по сопственој жељи пензионисан и престао да ради у приватној пракси. 1929. је, такође по сопственој молби, постављен за шефа санитетског одељења града Скопља. У Другом светском рату је обављао лекарску службу при комесаријату за избеглице, а по његовом укидању до 1955. је радио као хонорарни лекар при Заводу за статистику и евиденцију Републике Србије. [2]
Учешће у Балканским и Првом светском рату уреди
1912. године је мобилисан као лекар Дивизиона коњичке артиљерије у чину капетана II класе. 1913. прележао је колеру. У Првом светском рату поново је мобилисан у Дивизиону коњичке артиљерије. 1915. је унапређен у резервног мајора коњичког дивизиона. Од 1919. године је упућен на редовну лекарску праксу. Врло је активан и у предавањима у Српском лекарском друштву. [2]
Први светски рат уреди
Потресни извештаји Арчибалда Рајса о стравичним злочинима аустроугарских војника над цивилима у Мачви 1914. године, а потом и вести о епидемији пегавог тифуса у Србији, "пресудили" су да се почетком 1915. године доктор Лудвиг Хиршфелд професор Циришког универзитета нађе у Ваљево, у "српској долини смрти". И, заиста, све што је знао о сузбијању пегавог тифуса, овај цењени лекар - тада у свету назван "оцем номенклатуре крвних група" и први који је открио да се крвне групе наслеђују - применио је у Ваљеву. После сузбијања епидемије, Хиршфелд је добио задатак да организује бактериолошку службу за целу војску - прича др Зоран Вацић из Секције за историју медицине Српског лекарског друштва. У мају 1917. године у Солуну је отворена "Српска болница престолонаследника Александра" у којој су др Хиршфелд и пуковник др Јордан Стајић, начелник санитета, образовали српске бактериолошке кадрове. Међу њима су били, касније "цвет" српских лекара и академика: Стеван З. Иванић, Коста Тодоровић, Хранислав Јоксимовић, Милутин Ранковић и Николај Косович. Курс је трајао пет месеци.
По повратку у Србију, Хиршфелдови, па тако и Хранислав Јоксимовић, су постали чланови Српског лекарског друштва... [4]
Чување традиције српске медицине уреди
У холу ОБ „Стефан Високи“ налази се изложба под именом „Из ризнице медицинске прошлости“ – од среског физикуса до среске болнице и обухвата период од 1863. до 1923. године. На изложби, која сведочи о развоју здравства Паланке, значајно место заузимају српски лекари: Коста Динић, Никола Велимировић, Ђока Петровић, Светислав Андрејевић, Милан Р. Дамјановић, Драгутин С. Вељковић, Владимир Поповић, Драгутин Радишић, Ставра Атанасијевић, Хранислав Јоксимовић, Милутин Н. Дамјановић, Велимир Пазарац и Миливоје Васић, за које се поуздано зна, захваљујући архивској документацији, да су они, свако на свој начин, обележили један дио историје и дали свој допринос у развоју српског здравства. [5]
Референце уреди
- ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.
- ^ а б в г д Јоксимовић Х, Аутобиографија- Лекарски и јавни рад , Музеј науке и технике - Збирка Музеја српске медицине Српског лекарског друштва, Београд
- ^ [1]
- ^ Spasao vojsku i narod od tifusa | Reportaže | Novosti.rs
- ^ Edukacija-april
