Хрватски музеј архитектуре ХАЗУ

Хрватски музеј архитектуре ХАЗУ (у оригиналу: хр. Hrvatski muzej arhitekture HAZU) основан је 1995. године под покровитељством Хрватске академије знаности и умјетности, са циљем да настави рад који се одвијао у Академијином Кабинету за архитектуру и урбанизам. Оснивањем музеја богата збирка архивалија овог Кабинета постала је иницијална збирка Музеја.

Хрватски музеј архитектуре ХАЗУ
Hrvatski muzej arhitekture HAZU
Оснивање1995.
ЛокацијаЗагреб
 Хрватска
Врстамузеј,
ДиректорАкадемик Андрија Мутњаковић

Једини је музеј архитектуре у Хрватској. Његова музејска збирка, слична је оној у многим музејима архитектуре насталих у новијем раздобљу, у многим земљама. Његова делатност оријентисана је примарно на националну колекцију и двадесети век.[1]

Музеј нема сталну поставку, већ са бави организацијом повремених изложби како би музејској публици представила фундус музеја и одговарајућу архитектонску продукцију појединих аутора или изабраних периода.[2]

Најбројнију публику Музеја, око 90%, чине професионалци архитекти. Остатак од 10% чини широка културна јавност. То је однос који је готово стандардан за већину музеја архитектуре овог типа у свету.

Оснивањем Музеј профилисана је је идеја да он буде не само место где ће се сачувати заоставштина архитеката, већ и место окупљања на коме се могу континуирано пратити теме из области архитектуре, урбанизма, просторне естетике и културног наслеђа.[3]

ПоложајУреди

Хрватски музеј архитектуре је смештен у заштићеном културном добру – вили Ehrlich Marić у Загребу, Улици Ивана Горана Ковачића 27, Република Хрватска.

ЗаштитаУреди

Након оснивања Хрватског музеј архитектуре 1995. године, током 1999. године Министарство културе, Управа за заштиту културне баштине у Загребу доноси решење о упису виле Ehrlich Marić у Загребу, у Улици Ивана Горана Ковачића 27, у регистар заштићених споменика културе Републике Хрватске.

ИсторијаУреди

Формирања музеја архитектуре је савремена тема, која сеже дубоко у прошлост о којој још није исписана целовита историја ове музејске типологије. Прототипове музеја архитектуре налазимо у бројним изложбеним витринама с макетама и цртежима у аристократским и буржујским резиденцијама у другој половини 17. века. У то време архитектонски цртежи, одливци и макете изашли су из архитектонских студија, војних институција и великашких палата и ушли у подручје трговине па се тада појављују и прве збирке које с временом добијају различите музеолошке оквире.

У тој шареколикој лепези, јавља се и музеолошка поставка Хрватског музеја архитектуре, о коме сликовито говори чињеница да поседује сва статистичка својства која означавају институције које у свом имену носе назив “музеј архитектуре”:

  • смештен је у заштићеном културном добру вили Ехрлицх-Марић у Загребу,
  • оријентисан је на националну збирку и двадесети век,
  • у простору музеја смештене су збирка, фотоархив, библиотека, учионица и изложбени простор.

Музеј је основан у вили Ерлих-Марић на Тушканцу изграђеној је 1891. године. Градитељ је био Мијо Гехер, а наручитељи Херман и Марија Ерлих. У делу куће, уз становање, било смештено популарно одмориште и ресторан Јосиповац, уцртан на старим загребачким разгледницама.

Др Артур Марић, индустријалац, 1928. године као нови власник, кућу је преградио по пројекту архитектонског уреда Бенедик & Баранyаи. Габарит првобитног објекта је смањен и преобликован. Парцела је проширена докупом суседних парцела и у њој је уређен врт с ружичњаком и базеном. Градња је добила сва карактеристике највишег стандарда становања који је остао сачуван у албуму фотографа Донегханyја.

Године 1942. одлуком Државног равнатељства за господарску понову Независне државе Хрватске кућа је, као јеврејска имовина, постала државно власништво, а током Другог светског рата власници куће су трагично завршили у нацистичким логориам, и више нема живих директних наследника. За време Другог светског рата кућа је била резиденција за високо позициониране личности.

Доласком народне власти по окончању Другог светског рата кућа је прешла је у општенародну имовину, и била резиденција за високо позициониране личности, све до 1952. године, кад је у њој смештена Мајсторска радионица за архитектуру Драге Иблера и Драге Галића.

Крајем 1980-тих у већ оронулој кући одвијале се настава за последипломски студије туристичке архитектуре.

На захтев Хрватске академије знаности и умјетности, која је у поседу куће, Министарство културе Републике Хрватске 21. ожујка 1995. године издаје решење о почетку рада Хрватског музеја архитектуре као музејске установе у саставу Академије.

Прве активности Музеја биле су усмерене на неопходно уређење простора куће. Уз помоћ донатора обнављају се будуће изложбене просторије, а 1998. године, средствима Министарства културе и Града Загреба, темељно је обновљено прочеље и терасе и поправља кров.

Хрватски музеј архитектуре: од идеје до реализацијеУреди

Идеја о оснивању Музеја потекла је 1991. године у Академијином Разреду за ликовне умјетности, када је закључено да се дотадашња делатност Кабинета за архитектуру и урбанизам прошири на музејску делатност. Главни покретач Академијиног пројекта оснивања Музеја и први његов руководилац био је покојни академик Мирослав Беговић. Још пре почетка непосредне акције оснивања Музеја, он је 1994. године у Билтену разреда за ликовне уметности објавио чланак под насловом Хрватски Музеј архитектуре у којем је образлажио хитност и важност потребе покретања музејске установе посвећене архитектури у Хрватској и до скицу његовог профила која ће се касније великим делом претопити у програм основне делатности Музеја. Ево делова из тог текста:

Смисао је Хрватског музеја архитектуре суставно прикупљање, чување, стручна заштита, стручна и знанствена обрада и презентирање архитектонских цртежа, планова и нацрта. Знанствени поступак у истраживању и презентирању грађе те оријентација к информирању јавности темељни су увјети музејске дјелатности. Музеј ће организирати издавачку дјелатност ради публицирања резултата знанствених истраживања и изложбене дјелатности.

Године 1992. Председништво Академије потврдило је ову одлуку Разреда, а чланови Разреда и њихови сарадници организовали су и први програм – научни скуп и пригодну изложбу, нимало случајно посвећену архитекти Виктору Ковачићу.

У ожујку 1995. године Музеј је регистрован, а у току 1996. године у рад Музеја су се укључили и први стално запослени у Музеја (два стална радна места уз ангажовање за рад научника чији је број варирао је од један до три, колико их је и данас укључено у рад Музеја)

У праћење рада Музеја укључени су и архитекти академици чланови Седмог разреда, а посебно водитељи: покојни академик Мирослав Беговић, академик Борис Магаш и данас академик Андрија Мутњаковић, а уз њих и остали архитекти чланови Ликовног разреда: академици Велимир Неидхардт и Анте Вулин и покојни академик Андрија Мохоровичић.

Чланови Седмог разреда академици Велимир Неидхардт и Борис Магаш уз актуалног водитеља Музеја академика Андрију Мутњаковића и управитељицу мр. сц. Дубравку Кисић, дипл. инг. арх., чине Музејско веће ове Академијине јединице.

Мисија музејаУреди

Оно што ову установу одређује примарно је национална мисија, коју су му наменили оснивачи Хрватска академија знаности и умјетности и Министарство културе Републике Хрватске, како је и наведено у његовом имену. Такође мисија Музеја је да буд жаришна тачка јавне комуникације и референтна тачка за истраживање архитектуре у најширем смислу.[4]

Што се тиче Мисије Музеја, у његови документима наведено је:
Сврха је музејске делатности да прикупљена архитектонска документација, као део националне и опште културне баштине служи културним и научним потребама народа. На овим темељима програмску активност Музеја развили смо до данас у два основна смјера:
1. систематско скупљање, стручна обрада, научна интерпретација и репрезентација архивског градива које настаје стручним, уметничким, педагошким и друштвеним радом архитеката;
2. медијализација архитектуре која се реализује у најразличитијим форматима које нама стоје на располагању: изложбама, предавањима, расправама, симпозијима, радионицама, публикацијама.

ЧланствоУреди

С обзиром на свој профил Музеј је део мреже Међународне конфедерације музеја архитектуре (ИЦАМ) и Међународног сабора архива (ИЦА).

ДелатностУреди

Делатности везане за медијализацију архитектуре у овом Музеју одвијају се у различитим форматима:[1]

  • изложбама,
  • предавањима,
  • расправама,
  • симпозијумима,
  • радионицама,
  • публикацијама.

Кроз активности везане за прикупљање, обраду и научну интерпретацију збирке и изложбену и издавачку делатност музеја, он се:

  • обраћа професионалној, али и најширој културној јавности,
  • труди да остварује циљеве савременог музеја архитектуре који све више постаје референтно место за све оне који желе разумети и изграђивати сопствену околину, и који је преобликују и граде или једноставно у њој живе.[1]

Квантификацијски резултати рада Музеја током 16 година његовог рад, прикатани су у овим показатељима:

  • За збирку је прикупљено 40 особних архивских фондова архитеката.
  • У библиотеци је сакупљено око 8.700 наслова.
  • Одржана је 71 изложби и 34 програма других формата
  • Штампано је 34 деплијана, 22 каталога, 1 монографија (10 изложаби имало је каталог у издању другог издавача – носиоца пројекта изложбе).
  • Објављено је више научних чланака,
  • У току су израде четири докторске дисертације на темељу градива музејске Збирке.

Музеј поседује велики број дела Ковачића и Ehrlicha, градитељске подухвате познатих зграда у Хрватској које потписују Витић и Шегвић, мало познатим Колацијевим сликама, прелепим перспективама Бранке Камински, грађевинским пројектима и урбанистичким пројектима - изведеним и онима који су остали само на папиру у пројектним радовима.[3]

Радно времеУреди

Хрватски музеј архитектуре отворен је за посетиоце током целе године:[2]

  • Понедељком, уторком, четвртком и петком од 10:00 до 14:00 часова
  • Средом од 10:00 до 18:00 часова

Суботом, недељом и у празничне дана Музеј је затворен.

ИзвориУреди

  1. ^ а б в Dubravka Kisić, Hrvatski muzej arhitekture Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti: prvih šesnaest godina 1995. – 2011. Zbornik radova 2. kongresa hrvatskih muzealaca, 28. 10. 2013.
  2. ^ а б „HAZU • Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti - Jedinice u sastavu - Hrvatski muzej arhitekture”. info.hazu.hr. Приступљено 31. 3. 2021. 
  3. ^ а б „Monografija “Hrvatski muzej arhitekture” – Pogledaj.to” (на језику: хрватски). Приступљено 2021-05-26. 
  4. ^ Bobovec, Borka. "HRVATSKI MUZEJ ARHITEKTURE/CROATIAN MUSEUM OF ARCHITECTURE." Prostor, vol. 27, no. 1, 2019, p. 182. Accessed 1 Apr. 2021.

Спољашње везеУреди