Отворите главни мени

Хризостом Војиновић

Хризостом (световно име Љубисав Војиновић; Салаковац, 2/15. јун 191124. септембар 1989) је био архијереј Српске православне цркве.

Хризостом (Војиновић)
HrizostomVojinovic.JPG
Датум рођења(1911-06-15)15. јун 1911.
Место рођењаСалаковац (Мало Црниће)
Краљевина Југославија
Датум смрти24. септембар 1989.(1989-09-24) (78 год.)
Место смртиПожаревац
СФРЈ

БиографијаУреди

Рођен је 1911. године у селу Салаковац код Пожаревца.

Године 1947. изабран је за викарног епископа моравичког и хиротонисан у Саборној цркви у Београду.

Године 1951. изабран је за епископа будимског, али због тадашњих политичких прилика није уопште устоличен. По смрти епископа браничевског Венијамина 1952. године, изабран је за епископа браничевског.

Године 1958. изабран је за уредника „Православног мисионара“, кога уређује наредних 25 година.

Његово најпознатије дело је књига „Тихи глас“, која представља записе о његовим утисцима са путовања у Свету гору, његове беседе и проповеди по којима је био познат.

На његову иницијативу враћене су мошти Св. кнеза Лазара у његову задужбину манастир Раваницу.

Преминуо је, након дуге и тешке болести, 24. септембра 1989. године, а сахрањен је, по сопственој жељи, у порти Саборне цркве у Пожаревцу.

Спољашње везеУреди