Хрисип из Солија (грч. Χρύσιππος ὁ Σολεύς; 280.-207. п. н. е.) је био грчки стоички филозоф, рођен око 280. п. н. е.; ученик Зенонов.

Биста Хрисипа

Био је ученик Клеанта, кога је око године 230. п. н. е. наследио као трећи по реду вођа стоичке школе. Био је познат као изузетно плодан писац. У својим радовима је проширио темеље теорије Зенона из Китијума, оснивача школе. Због тога се сматра Другим оцем стоицизма, и једним од најзаслужнијих за то да је управо стоицизам неколико векова био међу најутицајнијим филозофским покретима грчко-римског света.

ЛитератураУреди

  • Émile Bréhier, Chrysippe et l'ancien stoicisme (Paris, 1951).
  • Diogenes Laertius, Lives and Opinions of Eminent Philosophers (New York, 1925).
  • Dufour, Richard - Oeuvre philosophique / Chrysippe ; textes traduits et commentés par Richard Dufour Paris : Les Belles Lettres, (2004), 2 volumes (logic and physics).
  • P. Edwards (ed), Stoicism, The Encyclopedia of Philosophy, vol. 8 (MacMillan, Inc, 1967) 19-22.
  • J. B. Gould, The philosophy of Chrysippus (Albany, NY, 1970).
  • D. E. Hahm, Chrysippus' solution to the Democritean dilemma of the cone, Isis 63 (217) (1972), 205-220.
  • T. L. Heath, A History of Greek Mathematics, Vol 1: From Thales to Euclid. (Oxford, 1921).
  • H. A. Ide, Chrysippus's response to Diodorus's master argument, Hist. Philos. Logic 13 (2) (1992), 133-148.
  • David Sedley, Chrysippus. In: E. Craig (ed.), Routledge Encyclopedia of Philosophy, vol. 2 (London-New York, 1998), 346-347.

Спољашње везеУреди