Христифор Обреновић

Христифор Обреновић, у појединим изворима познат и као Риста, био је син војводе Милана Обреновића и Стоје Обреновић[1] Рођен је на самом крају 18. вијека. Отац му је био војвода рудничке нахије, и старији брат по мајци Милошу, Јовану и Јеврему Обреновићу.

Христифор Обреновић
Датум смртијун 1825.
Место смртиСанкт ПетербургРуска Империја

Биографија уреди

Пошто му је отац умро 1810. године у Букурешту по неким тврђењима од туберкулозе а по некима под неразјашњеним околностима. Пошто је имао огромне посједе у Херешти, по праву насљеђивања требало је да их преузме Христифор али није. Посједе преузима будући књаз Милош Обреновић. Мало је обрађених историјских извора о Христифору. Позната је преписка између њега и његовог стрица Милоша Обреновића, гдје Милош захтјева од Христифора да не напушта Русију. Христифор се придржавао тога све док није дошла обавјест из Русије 1825. године да је Христифор умро.[1]

Осим што је Милош Обреновић захтјевао да Христифор не напушта Русију. Он је лишио свог синовца права на насљеђивање престола.[1] Рођењем сина Милана, Милош је предвидио њега за свог насљедника. Умјесто да је изабрао образованог Христифора он га је удаљио од престола и његове земље Србије. Ова грешка Милоша Обреновића касније се показала. Након што је ступио на престол кнез Милан је умро након 26 дана. Владарска судбина другог Милошевог сина кнеза Михаила завршила је атентатом 1868. годинне.

Преписке Милоша и Христифора уреди

Сачувана писма између кнеза Милоша и младог Христифора показале су праву истину. У њима видимо мољење Христифора за повратак у Србију из Санкт Петербурга након смрти Јакова, рођеног брата, кнеза Милоша. 13. септембра кнез Милош гаси сваку наду Христифору за повратак у Србију. Осим што је поштовао свог стрица Христифор је био и шпијун његов код Карађорђа у Русији јер га је извјештавао о дјеловањима Карађорђа у Русији.[1]

 
Кнез Милош Обреновић

Смрт уреди

Христифор је умро јуна 1825. године у Санкт Петербургу од "галопирајуће" тешке туберкулозе. Сахрањен је у Русији[2]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Nepravda Miloša Obrenovića prema sinovcima: Dalje od Srbije dalje od vlasti | Reportaže | Novosti.rs
  2. ^ [„Gde Su Sahranjeni Članovi Dinastije Obrenović ?[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 24. 03. 2018.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Gde Su Sahranjeni Članovi Dinastije Obrenović ?]