Википедија

Хришћанство у Азербејџану

Хришћанство у Азербејџану је мањинска верска заједница која броји између 280 хиљада и 450 хиљада верника (од 3,1% до 4,8% укупног броја).[1] Највише припадника је Руске православне, Грузијске православне и Јерменске апостолске цркве (скоро сви Јермени који живе у региону Нагорно-Карабах). Такође, постоји и мала протестантска организација која има непротестантску и муслиманску позадину.[2][3]

Историја уреди

Азербејџан је у ранохришћанско доба долазио с првим хришћанским мисионарима. У Азербејџану су надлежни још од 1. века.[4] Ширењем ислама на Блиском истоку и Кавказу постао је, доминантно, муслиманска земља. Хришћанске мисије су држали од 14. века доминиканци, капуцинери, августинци и исусовци. Деловањем Бартула, доминиканског мисионара из Болоње у 14. и 15. веку, дало је резултат. 28 насеља у Нахчивану прешло је на римокатоличанство. Упркос тешких односа и притисака Јерменске апостолске цркве, римокатоличанство је преживело преко три века, након чега је уследио пад и од 1800-их више није било верника.[5]

Долазак руске власти створио је повољно окружење по хришћане. Постао је омиљени одредиште разним хришћанским деноминацијама. Римокатолике су заступали Пољаци који се досељавају у Баку и Санахин средином 19. века, затим Украјинци, грузијски католици, јерменски католици затим западни Европљани који су се трајно настанили у Бакуу. Село Сијакет у Нахчивану основали су 1850-их ајсорски (Асирци) досељеници из Салмаса, Персија и остали, једино калдејско хришћанско село у Јужном Кавказу. Од 1880-их свештеника који служи Сијакету заређује римокатолички бискуп.[6]

Хришћани данас чине мали удео становништва. Хришћанске цркве којима припадају су Јерменска апостолска црква (у Нагорно-Карабаху), Руска православна црква, и разне друге хришћанске деноминације.

Данас је хришћана у Азербејџану између 280.000–450.000 (3,1%–4,8%)[7] који су већином православни верници Руске православне цркве, Грузијске православне цркве, али и верници Јерменске апостолске цркве. Готово сви Јермени живе у покрајини Нагорно-Карабах који се одвојио од Азербејџана. Мала заједница је и протестантских Азера, око 5.000, већином са муслиманским коренима.[8][9] Римокатолика је мало. Мање их је од хиљаду и живе у Бакуу и околини. У Бакуу је некад постојала католичка црква која је срушена за време Стаљиновог режима. Нова грађена од рујна 2005. године а отворена је две године касније 2007. године.

 
Црква Кавкаске Албаније у Ниџу

Азербејџанско је историјско наслеђе Црква Кавкаске Албаније, чији су верници из редова народа Удина. Верника је од шест до десет хиљада у Азербејџану. 4.400 их живи у селу Ниџу у Габалском региону.[10] Удини који су живели на обалама Каспијског језера су касније прихватили хришћанство и проширили веру по Кавкаској Албанији. Црква у селу Кишу у околини града Шаки је један од највећих примера њихове културне баштине.[10]

Рат за Нагорно-Карабах узео је данак јерменској заједници. Многи су се одселили, а цркве су остале затворене због страха од напада.[11] Широм Азербејџану је избило насиље против Јерменаца и Јерменске апостолске цркве[12], врхунац за време погрома Јермена у Бакуу 1990. године. Јерменска црква Светог Гргура Просветитеља је запаљена.[13] Обновљена је 2004. године али се више у њој не врши служба.

Галерија уреди

  •  
    Ширење хришћанства у Европи и на Средоземљу
  •  
    Европа у доба великог раскола 1054. године
  •  
    Религија у Европи, на Средоземљу и на Блиском истоку 1100. године
  •  
    Религије у Европи 1560. године

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Global Christianity An Interactive Feature”. Архивирано из оригинала 19. 07. 2014. г. Приступљено 03. 05. 2017. 
  2. ^ „5,000 Azerbaijanis adopted Christianity” (на језику: руски). Day.az. 7. јул 2007. Приступљено 30. јануар 2012. 
  3. ^ „Christian Missionaries Becoming Active in Azerbaijan” (на језику: азерски). Tehran Radio. 19. јун 2011. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 12. август 2012. 
  4. ^ „Groundbreaking for first Catholic church in post-Soviet Azerbaijan”. Catholic World News. 12. септембар 2005. Приступљено 18. јун 2006. 
  5. ^ Chardin, John. "The travels of Sir John Chardin, by the way of the Black Sea, through the countries of Circassia, Mingrelia, the country of the Abcas, Georgia, Armenia, and Media, into Persia proper: 1643-1713." Voyages and Travels in All Parts of the World. Ed. John Pinkerton. Vol. 9. London: Strahan and Preston, 1811.
  6. ^ Brief History of Assyrian Settlement in Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2017).
  7. ^ „Global Christianity”. Pew Research Center's Religion & Public Life Project. 1. децембар 2014. Архивирано из оригинала 19. 07. 2014. г. Приступљено 23. август 2015. 
  8. ^ „5,000 Azerbaijanis adopted Christianity” (на језику: руски). Day.az. 7. јул 2007. Приступљено 30. јануар 2012. 
  9. ^ „Christian Missionaries Becoming Active in Azerbaijan” (на језику: азерски). Tehran Radio. 19. јун 2011. Архивирано из оригинала 19. 02. 2014. г. Приступљено 12. август 2012. 
  10. ^ а б „RELIGIONS IN PRESENT AZERBAIJAN”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 23. август 2015. 
  11. ^ United States Department of State, Country Reports on Human Rights Practices for 1992 (Washington: U.S. Government Printing Office, February 1993), стр. 708
  12. ^ Memorandum from the Lawyers Committee for Human Rights to John D. Evans, Resource Information Center, 13. јун 1993, стр. 4.
  13. ^ Implementation of the Helsinki Accords: Human Rights and Democratization in the Newly Independent States of the former Soviet Union" (Washington, DC: U.S. Congress, Commission on Security and Cooperation in Europe, January 1993), стр. 116

Спољашње везе уреди

 
Хришћанство у Азербејџану на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хришћанство_у_Азербејџану&oldid=27044817”