Хришћанство у Албанији

Хришћанство је једна од најбројнијих верских заједница у Албанији. Према Светској бази података, хришћани чине више од трећину становништва, при чему су 22% становништва православци, а 13% римокатолици. Међутим, многи Албанци су или атеисти или агностици. Према подацима организације International Religious Freedom из 2007. године, не постоје поуздани подаци о њиховом уделу, али се сматра да се број креће од 25 до 45%.[1] Због непрактиковања вере, процене верског састава варирају. На пример, ЦИА у процени за 2011. наводи 10% римокатолика и православних 6,8%, а осталих хришћана протестаната и других мање.[2]

Византијска православна црква у Берату
Црква Светог Адрија у Драчу

Историја уреди

Хришћанство се на простору данашње Албаније брзо проширило. Још у апостолским временима у лучком граду Драчу сматрало се да је живело седамдесетак хришћанских породица.[3]

Од великог раскола хришћанства, католичкој цркви је био наклоњен север данашње Албаније, нарочито предели под млетачком влашћу, а остатак православној цркви као последица византијске власти.

Долазак албанских краљева под османску власт за последицу узроковао је исламизацију становништва. Танзиматске реформе из 1839. године, које су наметнуле војну службу немуслиманима, а пре свега хришћанима, убрзале су исламизацију јер су становници масовно прелазили с хришћанства на ислам ради избегавања војне обавезе. Ипак, могли су тајно бити хришћани показујући припадност исламу само у јавности (криптохришћани). Комунистичка власт Енвера Хоџе пропагирала је и наметала атеизам од 1944. до 1991. године. Прогоњени су, мучени и убијани свештеници у монтираним процесима. Група од 38 албанских мученика су после шездесетак година проглашени блаженим у Скадру, 5. новембра 2016. године.[4] Године 1967. затворене су све цркве и џамије. Новембра 1990. Албанија је допустила приватно практиковање вере.[2] Након пада комунизма 1991. године, у држави је повећан број хришћана.

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ "Instantanés d’Albaníe, un autre regard sur les Balkans", 2005 – Etudiants en Tourisme et Actions Patrimoniales.
  2. ^ а б (језик: енглески) CIA Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2018) The World Factbook — Central Intelligence Agency – Field listing: Religions. Приступљено 29. октобра 2016.
  3. ^ https://biblicalstudies.org.uk/pdf/rcl/10-3_242.pdf
  4. ^ Narod.hr: Još dva hrvatska blaženika – fra Serafin Glasnović – Kodić iz Janjeva i don Anton Muzić iz Vrnavokola, narod.hr, 6. novembra 2016, Preuzeto 6. novembra 2016.

Литература уреди

Спољашње везе уреди