Хромозом 17 (човек)
Хромозом 17 је аутозомни хромозом седамнаести по величини у хуманом кариотипу. Према положају центромере припада субметацентричним хромозомима. Према Денверској конференцији из 1960. године сврстан је у Е групу. Изграђен је од 92 милиона парова база ДНК што представља од 2,5-3% укупне количине ДНК у ћелији.
Мапирани гени и болести/поремећаји уреди
Гени мапирани на овом хромозому узрокују следеће болести и поремећаје:
- Canavanova
- Милер-Дикеров
- ретинитис пигментоза
- Li-Fraumeni синдром
- Smith-Magenis синдром
- карцином јајника
- Вотсонов синдром
- Вилмсов тумор
- Ehlers-Dunlos синдром
- шећерна болест, тип 2
- склоност Алцхајмеровој болести
- акутна промијелоцитна леукемија
- епидермолитична кератодерма дланова и табана
- урођена пахионихија
- склеростеоза
- примарна адхалинопатија
- карцином дојке
- карцином јајника
- хемолитичка анемија
- катаракте
- акутна мијелоидна леукемија
- Неурофиброматоза тип 1
Литература уреди
- Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
- Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
- Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
- Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
- Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
- Prentis S: Биотехнологија, Школска књига, Загреб, 1991.
- Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
- Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
- Лазаревић, М: Огледи из медицинске генетике, београд, 1986.
- Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.