Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Демократској Федеративној Југославији (ДФЈ) (касније Федеративна Народна Република Југославија — ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1945. године.

Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Напомена: Преглед догађаја се бави само политичким догађајима, док су војна и ратна дешавања, која су се одвијала до 15. маја, представљена у чланку — Хронологија Народноослободилачке борбе 1945.



Јануар уреди

1. јануар уреди

2. јануар уреди

  • У Новом Саду, од 2. до 5. јануара одржана Прва покрајинска конференција Антифашистичког фронта жена Војводине, којој је присуствовало 650 делегата. На крају рада Конференције изабран је Покрајински одбор АФЖ-а и постављени су задаци за будући рад.[1]

11. јануар уреди

  • Краљ Петар II Карађорђевић одржао састанак са представницима политичких странака у емиграцији на коме је испитивана могућност стварања нове Владе, након чега је издат Проглас о одбацивању Београдског споразума од 2. новембра 1944. године. Одбијање прихватања споразума, од стране комунистичких влати у земљи је било окарактерисано као „дворски пуч”, након чега су широм земље биле организоване демонстрације против краљеве одлуке.[2][3]

23. јануар уреди

28. јануар уреди

  • У Београду, од 28. до 29. јануара, одржан скуп активисткиња Антифашистичког фронта жена Србије на ком је изабран Главни одбор АФЖ Србије, од 98 чланова. Председништво Главног одбора АФЖ Србије сачињавале су — Ружа Прибићевић, председница; Спасенија Цана Бабовић, прва потпредседница; Мара Миљковић, друга потпредседница; Разуменка Петровић и Јелена Поповић, секретари.[5]

29. јануар уреди

  • У Лондону краљ Петар II Карађорђевић донео Указ којим је сву краљевску власт пренео на Регентски савет (намесништво) до решења Уставотворне скупштине о коначном уређењу Југославије, чиме је формално признат Београдски споразум, постигнут између Тита и Шубашића. Након дугог оклевања, краљ је тек 2. марта потписао Указ о формирању Намесништва, након чега је 7. марта формирана Привремена влада ДФЈ.[6][7]

Фебруар уреди

3. фебруар уреди

  • Председништво АВНОЈ-а донело одлуку о неважности свих правних прописа донетих од стране окупатора и њихових помагача за време окупације Југославије, о неважности одлука које су за то време донете, о укидању правних прописа који су били на снази за време непријатељске окупације, као и одлуку о установљењу надлежности јавног тужиоце ДФЈ и одлуку о оснивању Врховног суда ДФЈ.[6]

8. фебруар уреди

16. фебруар уреди

21. фебруар уреди



Март уреди

1. март уреди

2. март уреди

5. март уреди

7. март уреди

9. март уреди

  • Привремена влада ДФЈ донела „Декларацију“ којом се обавезала да ће настави борбу против окупатора, да ће поштовати одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, да ће по ослобођењу земље спровести изборе за Уставотворну скупштину и др. Исто вече ову Декларацију је на Радио Београду прочитао председник Владе Јосип Броз Тито.Регентски савет поверио мандат за стварање нове владе маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу.

13. март уреди

24. март уреди

  • У Београду потписан споразум између Привремене владе ДФЈ и делегације Уједињених народа за помоћ и обнову (енгл. United Nations Relief and Rehabilitation Administration - UNRRA). Споразум је предвиђао снабдевање Југославије храном, лековима, обућом, одећом, као и добрима и стручњацима за помоћ у обнови пољопривреде, индустрије и саобраћаја.[16]

25. март уреди

27. март уреди



Април уреди

5. април уреди

6. април уреди

7. април уреди

9. април уреди

11. април уреди

14. април уреди

15. април уреди

16. април уреди

19. април уреди

26. април уреди

28. април уреди



Мај уреди

1. мај уреди

5. мај уреди

8. мај уреди

9. мај уреди

15. мај уреди

21. мај уреди

24. мај уреди

  • У вези регулисања имовинских питања у Југославији, Председништво АВНОЈ-а донело неколико закона — Закон о одузимању ратне добити стечене за време окупације, Закон о поступку с имовином коју су сопственици морали напустити у току окупације и имовином која им је одузета од стране окупатора и његових помагача и Закон о заштити народних добара и њиховом управљању.[31]

Јун уреди

6. јун уреди

9. јун уреди

17. јун уреди

26. јун уреди



Јул уреди

8. јул уреди

15. јул уреди

24. јул уреди

Август уреди

5. август уреди

  • У Београду, од 5. до 7. августа, одржан Први конгрес Народног фронта Југославије (НФЈ), коме је присуствовало 1.186 делегата из читаве земље. На Конгресу је усвојен Статут организације, на основу кога је организацији промењен назив из дотадашњег Јединственог народноослободилачког фронта (ЈНОФ) у Народни фронт Југославије (НФЈ). На крају Конгреса изабран је Савезни одбор, Секретаријат, Извршни одбор, шест потпредседника и председник организације — Јосип Броз Тито.[37]

7. август уреди

19. август уреди

31. август уреди



Септембар уреди

1. септембар уреди

  • Народна скупштина Србије донела је Закон о установљењу и устројству Аутономне Покрајине Војводине и установљењу и устројству Аутономне Косовско-метохијске области. Истим законом извршена је и административна подела уже Србије на 13 округа и подручје града Београда.[38]

12. септембар уреди

Октобар уреди

8. октобар уреди

21. октобар уреди

25. октобар уреди

26. октобар уреди

  • Привремена народна скупштина ДФЈ усвојила неколико закона, међу којима су — Закон о допуни Закона о избору народних посланика за Уставотворну скупштину, Закон о изменама и допунама Закона о радничким повереницима, Закон о седмогодишњем основном школовању и др.[41]



Новембар уреди

11. новембар уреди

  • На територији читаве Југославије одржани избори за Уставотворну скупштину ДФЈ. Пошто су се политичке партије груписане у тзв. „Удружење опозиционих странака“ одлучиле на бојкот избора, на изборима је учествовала само листа Народног фронта Југославије, чији носилац је био Јосип Броз Тито. Према резултатима Савезне изборне комисије, објављеним 23. новембра, од 8.383.455 гласача на изборе је изашло 7.432.469 (88,66%). Листа Народног фронта добила је 6.725.047 (90,48%), а „кутија без листе“ 707.422 (9,52%) гласова.[41]
  • На територији Босне и Херцеговине, упоредо са одржавањем избори за Уставотворну скупштину ДФЈ, одржани су избори за Уставотворну скупштину Босне и Херцеговине. На овим изборима листа Народног фронта БиХ добила је 1.059.839 (93,84%), а кутија без листе 69.031 (6,16%) гласова.[41]

29. новембар уреди

Децембар уреди

1. децембар уреди

  • Одржана је седница Уставотворне скупштине на којој је изабрано Председништво Уставотворне скупштине на челу са др Иваном Рибаром, дотадашњим председником АВНОЈ-а, односно Привремене скупштине ДФЈ. На истој седници Јосип Броз Тито је образложио поднео оставку Привремене владе ДФЈ, која је прихваљена након чега је изгласано поверење прелазној Влади ФНРЈ.[41]



Референце уреди

  1. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 325.
  2. ^ Hronologija 2 1980, стр. 328.
  3. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1051.
  4. ^ Hronologija 2 1980, стр. 331.
  5. ^ Portal NOB 1964, стр. 1063.
  6. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 332.
  7. ^ Portal NOB 1964, стр. 1053.
  8. ^ Hronologija 2 1980, стр. 333.
  9. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1065.
  10. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 335.
  11. ^ Hronologija 2 1980, стр. 336.
  12. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1079.
  13. ^ а б в г Hronologija 2 1980, стр. 337.
  14. ^ Hronologija 2 1980, стр. 339.
  15. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1089.
  16. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 341.
  17. ^ Hronologija 2 1980, стр. 3417.
  18. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 343.
  19. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 91.
  20. ^ а б в Hronologija 2 1980, стр. 344.
  21. ^ а б в г Hronologija 2 1980, стр. 345.
  22. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 347.
  23. ^ Hronologija 2 1980, стр. 350.
  24. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1108.
  25. ^ а б Hronologija NOB 1964, стр. 1106.
  26. ^ Hronologija 2 1980, стр. 351.
  27. ^ Hronologija NOB 1964, стр. 1111.
  28. ^ Hronologija 2 1980, стр. 352.
  29. ^ Hronologija 3 1980, стр. 9.
  30. ^ Hronologija Tito 1978, стр. 94.
  31. ^ Hronologija 3 1980, стр. 10.
  32. ^ Hronologija 3 1980, стр. 11.
  33. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 12.
  34. ^ Hronologija 3 1980, стр. 13.
  35. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 14.
  36. ^ Hronologija 3 1980, стр. 15.
  37. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 16.
  38. ^ а б в Hronologija 3 1980, стр. 17.
  39. ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 18.
  40. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 100.
  41. ^ а б в г д ђ Hronologija 3 1980, стр. 19.

Литература уреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963.  COBISS.SR 50018311
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084
  • Милорадовић, Горан (2010). „Руски/Совјетски културни утицај у Србији/Југославији у XX и XXI веку” (PDF). Односи Србије и Русије на почетку XXI века (зборник радова).