Хронологија Народноослободилачке борбе април 1943.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током априла месеца 1943. године:
| ← март | Хронологија Народноослободилачке борбе у 1943. | мај → | |||||||||||||||||||||||||||
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
12. април уреди
- У близини селу Говза, код Фоче, након састанка са командантом Прве далматинске дивизије Вицком Крстуловићем, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, услед претрпљених великих губитака донео одлуку о расформирању Прве далматинске дивизије и реорганизацији њених јединица. Тада су услед малог броја преосталих бораца расформиране Четврта и Пета далматинска бригада, а главнина њиховог људства је попунила састав Треће далматинске бригаде, која тада имала пет батаљона са око 1.200 бораца, док је остатак бораца био упућен у Прву и Другу далматинску бригаду. Командни састав реорганизоване Треће далматинске бригаде су сачињавали — командант Војин Поповић, политички комесар Милија Станишић, начелник Штаба Станко Пармач, заменик команданта Бранко Дуде и заменик политичког комесара Анте Роје. Прва далматинска дивизија је обновљена 8. септембра 1943. године под новим називом као Девета далматинска дивизија[1]
17. април уреди
- У селу Плана, код Билеће, делови Треће ударне дивизије напали три италијанска батаљона и две четничке бригаде, ојачане артиљеријом. Због велике надмоћи непријатеља и због високих губитака напад је после дводневних борби био обустављен. У борбама је погинуо командант Првог батаљона Пете пролетерске црногорске бригаде Ђорђије Премовић (1910—1943), народни херој.[2][3]
25. април уреди
- У току ноћи 25/26. априла Други јужноморавски партизански одред напао бугарску полицијску станицу у Црној Трави, али ни после трочасовне борбе није успео да савлада посаду и заузме место. Приликом повлачења, у зору, одред је успео да одбаци мање бугарске снаге са висоравни Црквена плана, код села Стрезимироваца и запоседне њихов положај.[4]
26. април уреди
- У близини села Стрезимировци, код Сурдулице, у непосредној близини југословенско-бугарске границе, бугарске јединице јачине једног пука, подржане ескадрилом авиона, извршиле су концентрисан напад на Други јужноморавски одред, али се Одред после краће борбе извукао вештим маневром. У овим борбама, погинуло је троје, а рањено је седморо партизанских бораца. Међу погинулима је био и командант Одреда Ратко Павловић Ћићко (1913—1943), бивши шпански добровољац. Након завршетка рата проглашен је за народног хероја.[5][6][7]
Референце уреди
- ^ Hronologija NOB 1963, стр. 451–452.
- ^ Hronologija NOB 1963, стр. 453–456.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 126.
- ^ Hronologija NOB 1963, стр. 461–465.
- ^ Hronologija NOB 1963, стр. 461—465.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 175.
- ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 79.
Литература уреди
- Hronologija oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije 1941—1945. Beograd: Vojnoistorijski institut. 1963. COBISS.SR 50018311
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239
