Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1942.

Партизанска споменица 1941.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током маја месеца 1942. године:

Russian Air Force roundel (low visibility).svg ← април  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. години  · јун → Russian Air Force roundel (low visibility).svg
Five-pointed star.svg 1  · 3  · 4  · 5  · 6  · 7  · 9  · 10  · 12  · 15  · 16  · 21  · 22  · 25  · 29 Five-pointed star.svg

1. мајУреди

3. мајУреди

  • У близини села Орехово, код Битоља, у борби против јединица бугарске војске и полиције разбијен Битољски партизански одред „Пелистер”. У овој борби на Левчанској корији је тешко рањена, а потом заробљена Елпида Караманди (1920—1942), парртијска радница која је била један од организатора омладине у Битољу. Она је након заробљавања била везана за запрежна кола и вучена кроз битољска села све док није умрла. После рата је проглашена за народног хероја.[3][4]

4. мајУреди

5. мајУреди

6. мајУреди

7. мајУреди

9. мајУреди

Стрељање Чедомира Чупића у Никшићу.
  • На Петровој главици, код Никшића, Италијани стрељали истакнуте руководиоце Народноослободилачког покрета у никшићком крају — Јованку Јоку Балетић (1924—1942) и Чедомира Љубу Чупића (1913—1942). Чупић је био политички комесар чете у Никшићком партизанском одреду, а био је заробљен од четника априла 1942. у борбама на Кабленој глави. Приликом вођења на место стрељања, окупљене грађане је позивао на борбу и извикивао антифашистичке пароле. После рата је проглашен за народног хероја.[12]
  • У Београду у специјалном камиону-гасној комори званом „душегупка“ убијено 220 затвореника Бањичког логора. Међу убијенима се налазило — 25 Јеврејки са децом, породица апотекара Светолика Трајковића (жена Милена, син Мирослав и ћерке Вера и Слобода), као и више затовореница логора — из Вршца и Ужица. Логорашице из Вршца су биле — Амалија Малчи Подгоршек-Јакшић (1917—1942), службеница и члан МК КПЈ за Вршац; Драгица Петров (1916—1942), члан ОК КПЈ за јужни Банат; Олга Радишић-Петров (1916—1942), учитељица, члан МК и СК КПЈ за Панчево и народни херој; Ковиљка Ивановић (1913—1942), учитељица; Јелена Варјашки (1922—1942), матуранткиња и сестре Иванка и Смиља Стојадинов. Логорашице из Ужице су биле — Марија Бобић Леви, Петра Јањушевић, Олга Савић, Јелена Тадић; Бранка Данић (1901—1942), домаћица из Сокобање и др.[13]

10. мајУреди

12. мајУреди

15. мајУреди

Средина мајаУреди


16. мајУреди

17. мајУреди

  • Код села Пребиловци, два италијанска батаљона из Чапљине, подржана тенковима и артиљеријом, извршила напад на две чете Јужнохерцеговачког партизанског одреда. Како би спречили даљи продор непријатеља, партизани су након десеточасовне борбе, противнападом одсекле непријатељу одступницу и уништили чету која је прешла реку Брегаву, а остале једнице приморали да се повуку у Чапљину. У овој борби погинуо је командир чете Столачког партизанског батаљона Данило Солдатић (1911—1942), народни херој.[1][20]
Споменик првим партизанским пилотима Фрањи Клузи и Рудију Чајавецу

21. мајУреди

22. мајУреди

Вешање Стеве Филиповића у Ваљеву 22. маја 1942. године.

25. мајУреди

29. мајУреди

  • У селу Звијерини, код Билеће, четници Саве Ковача извршили изненадни напад на партизанску болницу, која се налазили у згради основне школе. Они су у кратком окршају заузели болницу и заробили све рањенике и борце. Међу заробљенима рањеницима и борцима, налазили су се између осталог — руководилац болнице др Сафет Мујић, политички комесар Севернохерцеговачког одреда Милија Станишић, Раде Правица, Јово Љубибратић, Ристо Милићевић, Душан Грк, Хусреф Чишић, Фјодор Махин, Бора Продановић и др. Након заузимања Звијерине, четници су ослободили заробљене Италијанске војнике. У току ноћи 29/30. маја четници су стрељали седморицу заробљеника, међу којима су били Ристо Милићевић (1922—1942) и Хусреф Чишић (1909—1942), док су Рада Правицу и Јову Љубибратића одвели у Требиње и предали Италијанима. Такође, у току ноћи из четничког затвора је успео да побегне Душан Грк и да о овом догађају обавести Оперативни штаб НОП одреда за Херцеговину. У току наредне ноћи 30/31. маја Штаб Прве пролетерске бригаде је ка Звијерини упутио Четврти краљевачки и Шести београдски батаљон, који су ојачани Првим херцеговачким ударним батаљоном, заузели Звијерину и ослободили заробљене борце и рањенике. Након евакуације рањеника, партизани су 2. јуна напустили Звијерину, коју су поново заузели четници.[1][31]

31. мајУреди

  • У близини села Ваче, код Литије, тешко рањени секретар Окружног комитета КПС за Литију Алојз Хохкраут (1901—1942) извршио самоубиство, како не би био жив заробљен. Хохкраут је исте вечери био рањен у сукобу са немачким војницима, а након рањавања је усео да побегне и склони се у оближњу шуму. После рата је проглашен за народног хероја.[32]


РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 261—265.
  2. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 244.
  3. ^ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 273—274.
  4. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 366.
  5. ^ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 265—268.
  6. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 82.
  7. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 97.
  8. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 279.
  9. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 446.
  10. ^ Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 268—273.
  11. ^ Лексикон НОР 2 1980, стр. 918.
  12. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 158.
  13. ^ Жене Србије у НОБ 1975, стр. 167.
  14. ^ Петовар & Трикић 1982, стр. 113.
  15. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 154.
  16. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 276.
  17. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 445.
  18. ^ Лексикон НОР 2 1980, стр. 889.
  19. ^ а б Хронологија СКЈ 1980, стр. 114.
  20. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 202.
  21. ^ а б в Хронологија ослободилачке борбе 1964, стр. 259—261.
  22. ^ Гончин & Рауш 1981, стр. 8.
  23. ^ Лексикон НОР 2 1980, стр. 908.
  24. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 417.
  25. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 287.
  26. ^ Хронологија СКЈ 1980, стр. 115.
  27. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 397.
  28. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 249.
  29. ^ Народни хероји 2 1982, стр. 173.
  30. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 308.
  31. ^ Херцеговина у НОБ 4 1986, стр. 380—394.
  32. ^ Народни хероји 1 1982, стр. 288.

ЛитератураУреди

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. Београд: „Експорт прес“. 1978. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том II. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том I. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: „Народна књига”. 1980. 
  • Гончин, Милорад; Рауш, Стево (1981). Прва крајишка ударна пролетерска бригада. Београд: Војноиздавачки завод. ISBN. 
  • Народни хероји Југославије том I. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: „Народна књига”. 1982. 
  • Петовар, Руди; Трикић, Саво (1982). Шеста пролетерска источно-босанска бригада. Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Херцеговина у НОБ том IV. Београд. 1986.