Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1942.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током новембра месеца 1942. године:

Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.


← октобар Хронологија Народноослободилачке борбе у 1942. децембар →
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31


1. новембар уреди

Партизани у ослобођеном Бихаћу новембра 1942.

2. новембар уреди

Споменик Жарку Зрењанину у Зрењанину

4. новембар уреди

Застава Прве пролетерске бригаде, Војни музеј у Београд

7. новембар уреди

9. новембар уреди

11. новембар уреди

12. новембар уреди

15. новембар уреди

  • Шеста источнобосанска бригада и Трећи сремски партизански одред извршили напад на усташко-домобранско посаду и заузели Лопаре. Том приликом заробљено је преко 100 домобрана и жандарма из 6. и 8. пука домобранске Треће пешадијске дивизије. Истог дана немачке снаге из Тузле су кренуле ка Лопарама, али су их у заседи сачекали Први батаљон Шесте бригаде и Први (фрушкогорски) батаљон и приморали да се са оштећеним тенком врате у Тузлу.[17][18]

16. новембар уреди

  • У близини Стабанског језера, код села Стабна (Плужине) група партизана, која је због немогућности даљег опстанка на Дурмитору кренула ка Босни, упала у четничку заседу, коју су организовали четници под командом капетана Ивана Ружића. Том приликом било је заробљено 10 партизана, док су се двојица — Јован Ћоровић (1913—1942) и Богдан Котлица (1907—1942), политички и организациони секретар Месног комитета КПЈ за Шавник ступили у борбу с четницима, а када и им је понестало муниције они су последњом бомбом извршили самоубиство. Након завршетка рата, Ћоровић и Котлица су проглашени за народне хероје.[15][19][20]

19. новембар уреди

  • У току ноћи 18/19. новембра у Новом Саду полиција након добијања сазнања о илегалној штампарији Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, у којој је штампан лист Слободна Војводина, опколила кућу у Кисачкој улици. Након краћег трагања они су открили улаз у базу, у којој је била смештена штампарија и позвали илегалце на предају. Илегалци су одбили да се предају и у сукобу с мађарском полицијом су погинули Бранко Бајић (1911—1942), председник Покрајинског Народноослободилачког одбора Војводине и уредник „Слободне Војводине“ и Ћира Шовљански, члан КПЈ и власник куће у којој је била смештена штампарија. Током сукоба Светозар Марковић Тоза је био рањен и заробљен, а 9. фебруара 1943. осуђен на смрт и обешен. Поред Марковића, биле су ухапшене Љубица Шовљански и Милица Марковић, Тозина супруга која је била у другом стању.[15][21]

22. новембар уреди

26. новембар уреди

Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу

28. новембар уреди

  • У селу Малешевци, на Мајевици, Шеста источнобосанска бригада и Трећи сремски партизански одред извршили на четничке снаге јачине око 1.500 бораца, које су сачињавали мајевички четници Ђуре Бижића, Јове Прњатовића и Радивоја Керовића и батаљона четника са Требаве, под командом попа Димитрија Стефановића. У изненадном партизанском нападу, који се претворио у жестоку вишечасовним борбама, четници су у потпуности разбијени — убијено их је око 150 и заробљено око 600, док је остатак успео да побегне. У борби су погинули сви четнички команданти (изузев Керовића), као и капетан Жарк Милуровић, који је од четничке Врховне команде био упућен у Славонију. Партизанске снаге имале су 17 погинулих и око 30 рањених, међу којима су били политички комесар чете у Другом батаљону Исмет Капетановић (1921—1942) и десетар Четврте чете Првог батаљона Шесте бригаде Бранко Милутиновић (1917—1942), народни хероји. Победа над четницима имала је велики војно-политички значај за даљи развој Народноослободилачког покрета у североисточној Босни, а посебно на Мајевици и Семберији, с обзиром да четници до краја рата на овом подручју више нису представљали значајну војну и политичку снагу.[5][24][25][26]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Hronologija NOB 1963, стр. 367–370.
  2. ^ Hronologija 2 1980, стр. 141.
  3. ^ Зборник НОР 1949, стр. 195.
  4. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 197.
  5. ^ а б в г д ђ е Hronologija NOB 1963, стр. 370–372.
  6. ^ а б Hronologija 2 1980, стр. 142.
  7. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 376.
  8. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 1090.
  9. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 1129.
  10. ^ Петовар & Трикић 1982, стр. 185.
  11. ^ а б Hronologija NOB 1963, стр. 373–377.
  12. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 198.
  13. ^ а б Зборник НОР 1949, стр. 199.
  14. ^ Петовар & Трикић 1982, стр. 192–195.
  15. ^ а б в Hronologija 2 1980, стр. 144.
  16. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 379–381.
  17. ^ Hronologija NOB 1963, стр. 371–372.
  18. ^ Петовар & Трикић 1982, стр. 196–199.
  19. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 166.
  20. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 408.
  21. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 503.
  22. ^ Зборник НОР 1949, стр. 200.
  23. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 540.
  24. ^ Петовар & Трикић 1982, стр. 200–209.
  25. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 363.
  26. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 553.

Литература уреди