Хронологија Народноослободилачке борбе 1941.

◄ 1930—1939.
1950—1959. ►

Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1941. године.

Партизанска споменица 1941.
Партизанска споменица 1941.

Напомена: Преглед догађаја за 1941. годину се бави само догађајима који су се одвијали од јула месеца, док је претходни период представљен у чланку — Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.


Јул уреди

4. јул уреди

  • У Београду одржана седница Политбироа ЦК КПЈ на којој је одлучено — да се са саботажа и диверзија пређе на општи устанак и да партизански рат буде основна форма развијања устанка. У поједине делове земље су били упућени чланови ЦК КПЈ ради организовања устанка, а народима Југославије је упућен Проглас са позив на устанак (овај догађај касније се обележавао као Дан борца).[1]

5. јул уреди

7. јул уреди

13. јул уреди

  • Герилски одреди Црне Горе разоружали низ италијанских карабинијерских и жандармериских станица, а у борби са непријатељем убили и заробили више италијанских војника и запленили знатне количине ратног материјала (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Црне Горе; за више информација погледати Тринаестојулски устанак).[1]

22. јул уреди

27. јул уреди

  • Герилски одреди, под руководством Штаба герилских одреда за срез Босанско Грахово и околину, праћени стотинама сељака заузели Дрвар и Босанско Грахово, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце, заузели двадесетак жандаремријских станица и разбили неколико мањих одреда усташа, жандарма и домобрана који су покушали да од Срнетице, дуж железничке пруге, продру у Дрвар (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Босне и Херцеговине).[1]
  • Герилски одреди и народ из околине Доњег Лапца, заузели комуникације које су водиле ка Србу, напали усташко-жандармеријску станицу у заузели Срб. Истог дана разрушили су пругу Книн-Дрвар, код села Тишковца и код села Кланца уништили камион са усташама. Наредних дана устанак се проширио на остале крајеве Лике (овај догађај касније се обележавао као Дан устанка народа Хрватске).[1]


Август уреди

4. август уреди

8. август уреди

10. август уреди

17. август уреди

22. август уреди

29. август уреди


Септембар уреди

3. септембар уреди

16. септембар уреди

19. септембар уреди

24. септембар уреди

26. септембар уреди

  • У селу Столицама, код Крупња одржано војно-политичко саветовање представника НОП Југославије и партијских руководстава КПЈ из читаце Југославије. На саветовању су донете значајне одлуке за учвршћење и развијање Народноослободилачке борбе — формирани су Главни штабови у свим покрајинама, а Главни штаб је преименован у Врховни штаб НОПОЈ; почело је ставрање чвршћих и јединственијих војних формација и већа пажња је посвећена формирању НО одбора.[3]

29. септембар уреди


Октобар уреди

1. октобар уреди

11. октобар уреди

18. октобар уреди

19. октобар уреди

20. октобар уреди

21. октобар уреди

26. октобар уреди


Новембар уреди

6. новембар уреди

11. новембар уреди

17. новембар уреди

26. новембар уреди

29. новембар уреди


Децембар уреди

1. децембар уреди

  • Црногорски НОП одред за операције у Санџаку извршио напад на Пљевља, где се налазио јак гарнизон италијанске дивизије „Пустерија“. Одред је, у оштрим борбама, успео да заузме знатан део града, али је био присиљен да се у зору 2. децембра повуче уз велике губитке. Непријатељ је имао 74 мртва и око 170 рањених војника, док су партизанске снаге имале 232 мртва и 270 рањених бораца.[6]

5. децембар уреди

7. децембар уреди

16. децембар уреди

21. децембар уреди

22. децембар уреди

  • У селу Гаочићима, код Рудог, делови Прве пролетерске ударне бригаде уништиле ојачану чету италијанске дивизије „Пустерија“. Заробљена су 124 италијанска војника, а заплењен већа количина наоружања. Ово је била прва борба бригаде, и она се после рата обележавала као Дан Југословенске народне армије.[6]

29. децембар уреди


Референце уреди

Литераутра уреди

  • Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт. 1964. 
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919—1979 том I. Београд: „Институт за савремену историју“. 1980.