Хронологија СФРЈ април 1990.
Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току априла месеца 1990. године.
.svg)
| ← март | Хронологија СФРЈ током 1990. | мај → | |||||||||||||||||||||||||||
| Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П | У | С | Ч | П | С | Н | П |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Догађаји уреди
3. април уреди
- Припадници Здруженог одреда милиције Савезног секретаријата унутрашњих послова (ССУП) из СР Хрватске напустили САП Косово (пре њих, ово су почетком фебруара учинили милиционери из Словеније).
8. април уреди
- На територији Републике Словеније одржани први вишестраначки парламентарни избори (тада су одржани избори за Друштвено-политичко веће Скупштине и први круг председничких избора, док су избори за Веће удруженог рада одржани 12. априла). На изборима је од 1.491.471 бирача гласало 83,5%. Највећи број гласова освојила је опозициона коалиција странака — ДЕМОС, која је освојила 54,8% гласова односно 47 посланичких места; резултат преосталих парламентарних страна био је следећи: Савез комуниста Словеније-Странка демократских реформи (реформисани Савез комуниста Словеније) — 14 мандата, Савез социјалистичке омладине Словеније — 12 мандата и Социјалистичка странка Словеније (реформисани Социјалистички савез радног народа Словеније) — 5 мандата. Нова Влада Словеније на чијем челу се налазио Алојз Петерле формирана је 16. маја.
11. април уреди
- У Београду, на Војномедицинској академији (ВМА) умро Петар Шимић (1932—1990), адмирал ЈНА, члан Председништва ЦК СКЈ и председник Конференције СКЈ за ЈНА.[1] Преминуо је од последица можданог удара, који је доживео 7. априла на састанаку код начелника Генералштаба Благоја Аџића, на коме се расправљало о политичкој кризи у земљи.[2]
12. април уреди
- На територији Републике Словеније одржани избори за Веће удруженог рада Скупштине Словеније.
15. април уреди
- У Љубљани преминула Пепца Кардељ (1914—1990), учесница Народноослободилачке борбе и супруга некадашњег високог словеначког и југословенског функционера Едварда Кардеља.
16. април уреди
- Републички секретаријат унутрашњих послова (РСУП) СР Србије преузео од Савезног СУП-а све послове јавне и државне безбедности на територији САП Косова. Пре тога, Савезни СУП на Косову су напустили припадници из Словеније и Хрватске.
18. април уреди
- Председништво СФРЈ укинуло ванредно стање на територији САП Косова и амнестирало 108 политичких затвореника, од којих су њих 103 били Албанци.
19. април уреди
- У Сарајеву одржан XII конгрес Савеза социјалистичке омладине Босне и Херцеговине (ССОБиХ), ком је присуствовало 367 делегата и 65 гостију. На Конгресу је усвојен политички манифест којим је практично формирана нова партија — Савез социјалистичке омладине-Демократски савез Босне и Херцеговине. Партија је касније променила назив у Либерално демократска страна Босне и Херцеговине.
21. април уреди
- Из затвора у Старој Градишки, у складу са амнестијом Председништва СФРЈ, пуштен писац Адем Демаћи, који се у затвору налазио од 1975. због оптужби за албански национализам, пре тога, због истих оптужби робијао је у периодима 1958—1961. и 1964—1974. година.
22. април уреди
- На територији Републике Словеније одржан други круг председничких избора на којима је победио Милан Кучан, кандидат Савеза комуниста Словеније-Странке демократских реформи (реформисани Савез комуниста Словеније), освојивши 58,5% гласова, док је његов против кандидат Јоже Пучник, кандидат опозиционе коалиције ДЕМОС, освојио 41,4% гласова. На дужност председника Председништва Републике Словеније, Милан Кучан, дотадашњи члан Председништва ЦК СК Словеније и његов председник (од маја 1986. до децембра 1989) ступио је 10. маја.[3]
- На територији Социјалистичке Републике Хрватске, 22. и 23. априла, одржани први вишестраначки парламентарни избори (избори за Друштвено-политичко веће и Веће општина одржани су у недељу 22, а избори за Веће удруженог рада у понедељак 23. априла). На изборима је највећи број гласова освојила опозициона Хрватска демократска заједница, која је освојила 57,58% гласова, односно 205 посланичких места; резултат преосталих парламентарних страна био је следећи: Савез комуниста Хрватске-Странка демократских промјена (реформисани Савез комуниста Хрватске) — 96 мандата, Коалиција народног споразума — 21 мандат и остале странке 23 мандата. Нови Сабор састао се 30. маја, када је изабрана и нова Влада Хрватске, на чијем се челу налазио Стјепан Месић.[4]
24. април уреди
- Из затвора у Титовој Митровици, у складу са амнестијом Председништва СФРЈ, пуштен Азем Власи, бивши члан Покрајинског комитета СК Косова и још 14 лица, радника и руководилаца рудника „Трепча“, који су ослобођени оптужбе за „контрареволуционарно деловање”, односно за организовање штрајка у Старом тргу 21. фебруара 1989. (ухапшени су 1. марта 1989).[5]
Референце уреди
- ^ „Jučer u Beogradu: Umro admiral Petar Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 12. 4. 1990. стр. 3.
- ^ „Zbog naglog izljeva krvi u mozak: Operiran general Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 4. 1990. стр. 32.
- ^ „Predsedniške volitve 1990 - 2007”. rtvslo.si. n.d.
- ^ „IZBORI ZA ZASTUPNIKE U HRVATSKI SABOR (22.04.1990.)”. izbori.hr. Slobodna Dalmacija. n.d.
- ^ „Na licu mjesta: Kad se Vlasi vraća kući”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 4. 1990. стр. 48.
Литература уреди
- Хронологија 1990—1995. Бања Лука: Документациони центар Републике Српске. 2002. COBISS.SR 71272457
- Модерна српска држава 1804—2004 хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004. COBISS.SR 119075084
- Bilić, Ivan (2005). „Kronologija raspada SFRJ i stvaranje Republike Hrvatske do 15. siječnja 1992.”. National security and the future. Zagreb: St. George Association / Udruga sv. Jurja. VI: 73—184.
