Отворите главни мени

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (1)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у прва четири месеца 1947. године.

Напомена: Овај чланак представља први део чланка Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947., који је због обимности подељен на три дела.


Emblem of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.svg Јануар ‘47 Five-pointed star.svg Фебруар ‘47 Five-pointed star.svg Март ‘47 Five-pointed star.svg Април ‘47 Five-pointed star.svg Мај ‘47 Five-pointed star.svg Јун ‘47 Five-pointed star.svg Јул ‘47 Five-pointed star.svg Август ‘47 Five-pointed star.svg Септембар ‘47 Five-pointed star.svg Октобар ‘47 Five-pointed star.svg Новембар ‘47 Five-pointed star.svg Децембар ‘47 Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg


Јануар 1947.Уреди

 

5. јануарУреди

6. јануарУреди

  • У Београду Врховни суд Народне Републике Србије због „давања информација америчкој амбасади“ осудио на осам година затвора радикала Милоша Трифуновића (1871—1957) бившег дипломату Краљевине Југославије и председника избегличке владе (1943), као и још седморицу лица, међу којима тројицу на смрт - Милутина Мићу Стефановића, преводиоца амбасаде САД; Жељка Шушина, бившег мајора ЈВ и Бранка Јовановића, новинара. Према тврдњи оптужбе Ефик Приндоноф, економски аналитичар амбасаде је био организатор ове доушничке мреже.

9. јануарУреди

12. јануарУреди

  • Окружни суд у Загребу осудио на смртну казну стрељањем четворицу високих функционера НДХ - Блажа Лорковића (1903—1947), повереника Главног усташког стана и једног од сарадника Анте Павелића; пуковника Божидара Церовског (1902—1947), шефа усташке полиције у Загребу; Зденка Блажековића (1915—1947), вође Мушке усташке младежи и пуковника Ивана Кирина (1911—1947), команданта Поглавникове Телесне гарде. Смртне казне над осуђеним лицима извршене су 24. јануара.

17. јануарУреди

18. јануарУреди

  • У Загребу Уставотворни сабор НР Хрватске изгласао и прогласио први Устав НР Хрватске и променио назив у Сабор НР Хрватске.

25. јануарУреди

  • У Љубљани одржан Први сабор ударника Словеније, који је организовао Главни одбор Јединствених синдиката радника и намештеника Словеније (ЈССРН). На сабору је учествовало око 500 ударника, као и Миха Маринко, председник Владе НР Словније и Тоне Долиншек, председник ЈСРН Словеније.

28. јануарУреди

30. јануарУреди


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Фебруар 1947.Уреди

1. фебруарУреди

  • У оквиру Ослободилачког фронта за словеначку Корушку основана је Савез словеначких исељеника (словен. Zveza slovenačkih iseljenka) организација која је окупљала Корушке Словенце исељене током Другог светског рата. У првом периоду британске окупационе власти и Аустријанци нису признавали овај Савез, а деловање му је одобрено тек 22. јула.

4. фебруарУреди

  • Основано југословенско-совјетско мешовито предузеће за авионски саобраћај „Југословенско совјетско авионско друштво за цивилно ваздухопловство“ (ЈУСТА). Овај авио превозник постојао је све до сукоба са Информбиром, а званично је угашено августа 1949. године

5—13. фебруарУреди

8. фебруарУреди

9—11. фебруарУреди

  • У Сарајеву одржан Први конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине (НОФ БиХ), ком је присуствовало 1.330 делегата и већи број гостију. У току рада Конгреса су поднета два реферата - „Политички реферат“ Ђуре Пуцара Старог и „Организациони реферат“ Богомира Брајковића. На крају Конгреса усвојен је Статут, донета Резолуција и извршен избор чланова Пленума и Извршног одбора Народног фронта БиХ.

10. фебруарУреди

  • У Паризу потписан Мировни уговор са Италијом у којем су биле наведена сва места која спадају на једну или другу страну границе, као и ток граничне линије између Италије, Југославије и Слободне Територије Трста - новоформиране државе која је обухватала окупационе зоне „А“ (припала Италији) и зоне „Б“ (припала Југославији)

11. фебруарУреди

  • У Бањој Луци Врховни суд НР Босне и Херцеговине осудио на смртну казну тројицу високих функционера НДХ у Босни и Херцеговини. На смртну казну вешањем осуђен је др Виктор Гутић (1901—1946), адвокат и жупан Велике жупе Покупље. На смртну казну стрељањем осуђени су Никола Билогривић (1893—1947), бањалучки жупник и Феликс Недјелски, поджупан Велике жупе Усора-Соли.

21. фебруарУреди

  • Влада ФНРЈ упутила је протестну ноту Контролном савету за Аустрију поводом пограничних инцидената на југословенско-аустријској граници.

21—22. фебруарУреди

  • У Београду Народна скупштина НР Србије изгласала „Закон о избору народних одбора Обласног Народног одбора Косова и Метохије и Народне скупштине Војводине“, „Закон о овлашћењу Владе НР Србије за доношење уредби из области заштите рада“, „Закон о ликвидацији аграрне реформе вршене од 6. априла 1941. године на великим поседима Аутономне Покрајине Војводине“, „Закон о поступку са напуштеном земљом колониста у Аутономној Косовско-метохијској области“, „Закон о проглашењу Приштине, Пећи и Косовске Митровице за градове“ и „Закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским поседима“.

23. фебруарУреди

  • У Загребу одржан Главна годишња скупштина Друштва књижевника Хрватске (овај скуп имао је значај Конгреса). Скупштини је присуствовао и почасни председник Друштва књижевника Хрватске и председник Президијума Сабора НР Хрватске књижевник Владимир Назор.

23. фебруарУреди

  • У Љубљани одржана седница Главног одбора Ослободилачког фронта Словеније на којој је донет закључак - о задацима и организацији рада организација ОФ и о што бржем одржавању избора нових одбора ОФ. Секретар Извршног одбора ОФ Миха Маринко поднео је Реферат „О задацима ОФ у остваривању планске привреде“, а на крају седнице је донета Резолуција у којој је захтевано праведно решење корушког питања.

25—26. фебруарУреди

  • У Новом Саду одржана Прва конференција Народне омладине Војводине.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Март 1947.Уреди

3—9. мартУреди

  • На подручју Народне Републике Србије одржане су среске, градске и рејонске конференција Народног фронта на којима су изабрани делегати за среске извршне одборе НФ. На овим конференцијама бирани су такође делегати за окружне конференције, за обласну и покрајинску конференцију, као и делегати за земаљски конгрес народног фронта.

4. мартУреди

4—6. мартУреди

  • У Загребу обновљен рад Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ), која је основана 1867. године. Академија је тада извршила коопцију старих и избор нових чланова и започела израду новог програма и радног плана. Према структури академија се састојала из одељења за социјалне, историјске и филозофске науке; одељења за математичке, физичко-хемијске и техничке науке; одељења за филологијске науке и књижевности; одељења за ликовну уметност и музику и одељења за природне и медицинске науке. Тада је изабрано и ново руководство академије - др Андрија Штампар за председника, Мирослав Крлежа за потпредседника и др Бранимир Гушић, за генералног секретара (академија је 1991. године преименована у Хрватска академија знаности и умјетности - ХАЗУ).

7—8. мартУреди

  • У Сарајеву Народна скупштина НР Босне и Херцеговине изгласала „Закон о избору одборника народних одбора“, „Закон о проглашењу 27. јула републичким празником народа НР БиХ“, „Закон о медицинском факултету“, „Закон о течајевима за неписмене“, „Закон о поступању са експрописаним и конфискованим шумским поседима“.

8. мартУреди

9. мартУреди

  • У Београду Војни суд града Београда осудио на смртну казну стрељањем 9 високих немачких официра због ратних злочина почињених у Југославији током Другог светског рата. Осуђени су били - Харалд Турнер (1891—1947), генерал-лајтант; Валтер Фиров (189—19472), генерал-мајор; Георг Кисел (1907—1947), виши саветник државне полиције; Адолф Јостен (1892—1947), мајор шулц полиције; Кал фон Ботмер (1880—1947), пуковник; Ернест Лудвиг Шулц (1898—1947), мајор; Валтер Бене (1898—1947), поручник и Франц Тичлер (1897—1947), криминални секретар. Смртна казна над овим лицима извршена је током марта месеца.

13/14. мартУреди

15. мартУреди

16—18. мартУреди

  • У Београду одржан Први конгрес Народног фронта Србије, коме је присуствовало 784 делегата из Србије, 228 из Војводине, 113 са Косова и Метохије и 24 госта из осталих република. На Конгресу је изгласан Статут и изабран нови Главни одбор, а за председника Извршног одбора изабран је др Благоје Нешковић, председник Владе НР Србије и секретар ЦК КПС, који је на Конгресу поднео Реферат „Народни фронт у борби за остварење плана“. Конгресу је присуствовао и Едвард Кардељ, потпредседник Владе ФНРЈ.

16. март—13. априлУреди

18. мартУреди

22. мартУреди

  • У Загребу Сабор НР Хрватске расписао опште изборе за месне, котарске, градске, окружне и обласне народне одборе на читавом подручју Народне Републике Хрватске.

23—24. мартУреди

  • У Новом Саду одржана Трећа конференција Савеза пољопривредних радника Југославије, којој су присуствовали делегати подружница Савеза пољопривредних радника из свих република. На конференцији се расправљало о организационим питањима Савеза, нормама, бригадном систему рада и такмичењу у повећању пољопривредне производње.

29. мартУреди

  • У Београду током заједничке седнице Сваезног већа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ, на којој се расправљало о предлогу Општедржавног буџета и Финансијског закона за 1947. годину, дошло до дебате између народног посланика др Драгољуба Јовановића и председника Владе ФНРЈ и министра одбране маршала Јосипа Броза Тита, пошто је Јовановић критиковао „претерану милитаризацију и превелико трошење новца на армију“.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Април 1947.Уреди

 
Плакат са изградње омладинске пруге Шамац-Сарајево

1. априлУреди

  • Отпочела Омладинска радна акција на изградњи пруге „Шамац-Сарајево“, дуге 242 километра. Ова пруга представљала је највећи објекат планиран у првој години Петогодишњег плана и у њеној изградњи учествовало је 211.381 бригадира из Југославије, сврстаних у 887 радних бригада и 5.842 бригадира из иностранства, сврстаних је у 56 радних бригада. Изградња пруге је завршена 15. новембра, а пругу је свечано отоворио председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито 16. новембра приликом посете Сарајеву.
  • Уредбом Владе ФНРЈ основано Државно предузеће за цивилни ваздушни саобраћај „Југословенски аеротранспорт“ (ЈАТ). Две године касније ЈАТ је укључено и Државно предузеће за оправку ваздухопловног материјала „Аероремонт“. Током наредних година ЈАТ је постао један од познатијих и поузданијих европских авиопревозника и тако постао један од препознатљивих брендова СФРЈ.

5. априлУреди

  • Народна скупштина НР Србије усвојила „Закон о административно-територијалној подели Народне Републике Србије“ и „Закон о изменама и допунама Закона о избору народних одбора, Обласног одбора Аутономне Косовско-моетохијске области и Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине“.

12. априлУреди

  • На Цетињу одржан Први конгрес Народног фронта Црне Горе, коме је присуствовало 350 делегата из свих крајева Црне Горе. Конгрес је отворио председник Народног фронта ЦГ Милош Рашовић, а главни Реферат „Данашњи задаци Народног фронта“ поднео је Блажо Јовановић, председник Владе НР Црне Горе. На Конгресу је усвојен Статут Народног фронта и изабран Главни одбор НФЦГ, за чијег је председника изабран Блажо Јовановић.

11. априлУреди

  • Сабор НР Хрватске усвојио „Државни буџет Народне Републике Хрватске за 1947. годину“ и „Финансијски закон НР Хрватске за 1947. годину“.

13. априлУреди

  • На територији 27 срезова Народне Републике Македоније одржани избори за среске и општинске Народне одборе. На изборима је изашло 95% гласача, а највећи број је освојила листа Народног фронта Македоније.

15. априлУреди

  • У Београду председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито примио Ловела Рукса генералног директора Управе Уједињених нација за помоћ и обнову (УНРА).

15—18. априлУреди

  • Скупштина НР Босне и Херцеговине усвојила „Државни буџет НР БиХ за 1947. годину“, „Финансијски план за 1947. годину“, „Завршни рачун НР БиХ за 1946. годину“ и разне друге законске предлоге.

19. априлУреди

  • У Москви одржан састанак министара иностраних послова великих Савезничких земаља посвећен закључивању мира са Аустријом. Југословенску делегацију на овом састанку предводио је потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ. Током боравка у Москви Кардељ се састао са Стаљином о економски односима ФНРЈ и Совјетског Савеза, мешовитим друштвима, спољној политици и питању Трста и Албаније.

20. априлУреди

27. април—3. мајУреди

28. априлУреди

  • Народна скупштина ФНРЈ донела „Закон о Првом петогодишњем плану развитка народне привреде ФНРЈ за период 1947-1951“. Основни циљеви „прве петољетке“ били су - „ликвидирати привредну и техничку заосталост, јачати економске и одбрамбене снаге земље, учвршћивати државни социјалистички сектор привреде и социјалистичке односе и подизати опште благостање народа“. Главно тежиште плана било је на изградњи тешке индустрије, која је требало да послужи као темељ за развој осталих привредних грана и на електрификацији.

29. априлУреди


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


ЛитератураУреди

  • Преглед Историје Савеза комуниста Југославије. „Институт за изучавање радничког покрета“, Београд 1963. година.
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. НИП „Експорт прес“, Београд 1978. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Издавачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.
  • Модерна историја Србије 1804—2004. Хоронологија. „Историјски архив града Београда“, Београд 2004. година.