Отворите главни мени

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (2)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у друга четири месеца 1947. године.

Напомена: Овај чланак представља први део чланка Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947., који је због обимности подељен на три дела.


Emblem of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.svg Јануар ‘47 Five-pointed star.svg Фебруар ‘47 Five-pointed star.svg Март ‘47 Five-pointed star.svg Април ‘47 Five-pointed star.svg Мај ‘47 Five-pointed star.svg Јун ‘47 Five-pointed star.svg Јул ‘47 Five-pointed star.svg Август ‘47 Five-pointed star.svg Септембар ‘47 Five-pointed star.svg Октобар ‘47 Five-pointed star.svg Новембар ‘47 Five-pointed star.svg Децембар ‘47 Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg


Мај 1947.Уреди

1. мајУреди

11. мајУреди

13. мајУреди

  • У Београду под оптужбом за „шпијунажу“ ухапшен др Драгољуб Јовановић, један од вођа бивше Земљорадничке станке и народни посланик (у октобру је осуђен на девет година затвора).

18. мајУреди

  • У Новом Саду одржана Покрајинска конференција Народног фронта Србије за Војводину. На Конференцији су одређени и конкретни задаци Народног фронта у Војводини за наредни период и изабран Покрајински одбор НФС за Војводину.

18—20. мајУреди

  • У Београду одржан Други конгрес Народне омладине Србије, коме је присуствовало око 1.000 делегата. Уводни реферат „Омладина Србије у Првом петогодишњем плану“ поднео је Светислав Поповић, а на крају Конгреса изабрано је ново руководство.

23. мајУреди

24. мајУреди

  • У Београду одржана свечана седница Народног одбора града Београда поводом 55-ог рођендана Јосипа Броза Тита на којој је донета одлука да се маршал Тито прогласи за почасног грађанина града Београда, у знак „признања за његове историјске заслуге у борби за ослобођење и за стварање Федеративне Народне Републике Југославије“. На седници је такође одлучено да централна градска улица краља Милана назове улицом Маршала Тита (улица је овај назив носила до 1990. године када је преименована у Улицу Српских владара, а 2004. године јој је враћен стари назив Улица краља Милана).

25. мајУреди

  • Поводом прославе 55-ог рођендана Јосипа Броза Тита, у Београду на Теразијама приређен митинг на ком су грађани дочекали 12 носилаца „Титових штафета“, који су потом отишли на Дедиње, где их је у Белом двору примио маршал Тито. Ове године ношено је 12 штафета - шест републичких штафета (последњи носиоци: БиХ-Мићко Старовић, Македонија-Илија Милијев-Петровски, Словенија-Тоне Церер, Србија-Милисав Ђурић, Хрватска-Петар Ламза и Црна Гора-Велизар Шкеровић), три штафете Југословенске армије (Војо Лукић, Душан Пичулин и Душан Драгања), штафета пионира Југославије (Бранко Остић), штафета градитеља пруге Шамац-Сарајево (Драган Радисављевић) и штафета града Београда (Матилда Барух), које је су прешле пут дуг око 29.000 километара, а носило их је око 100.000 учесника.

25—28. мајУреди

  • У Загребу одржан Други конгрес Народне омладине Хрватске, коме је присуствовало око 600 делегата.

29. мај—7. јунУреди

31. мајУреди

  • У Загребу отворен Први међународни сајам (ово је био први сајам у ФНРЈ). На Загребачком велесајму представљени су дотадашњи резултати југословенске привреде - експонати металне, грађевинске, дрвне и папирне индустрије, домаће рудно благо и пољопривредни производи. Такође су направљени почетни кораци у развоју извоза робе у иностранство. Од страних земаља на сајму су учествовали - Совјетски Савез, Бугарска, Албанија, Мађарска, Чехословачка, Пољска, Италија, Белгија, Холандија и Француска. Председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито посетио је Загребачки велесајам 2. јуна.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Јун 1947.Уреди

2. јунУреди

  • На Цетињу одржан Трећи конгрес Народне омладине Црне Горе, коме је присуствовало 300 делегата из читаве Црне Горе. На Конгресу су поднета два Реферата - „О задацима Народне омладине Црне Горе“ Радомира Коматине и „Извештај о раду Главног одбора НОЦГ“ Вукосаве Мићуновић. Најбољим омладинским организацијама додељене су прелазне заставице, а Среској организацији НОЈ Титограда додељена је прелазну заставицу Централног одбора НО Југославије као најбоља организација у целој земљи. На крају Конгреса изабран је Главни одбор од 79 чланова, који је изабрао своје Председништво од 27 и Секретеријат од 9 чланова. За председника НОЦГ изабран је поново изабран Радомир Коматина, а за секретара Вукосава Мићуновић.

7. јунУреди

  • У Југославију допутовала делегација Краљевине Румуније коју су предводили - председник Министарског савета Румуније др Петру Гроза, потпредседник Министарског савета и министар спољених послова Георге Татареску и министар индустрије и трговине Георге Геогрију Деж. Делегацију је истог дана примио председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито.
  • У Сарајеву Војни суд града Сарајева због „колаборације са непријатељом и борбе против Народноослободилачког покрета“ осудио на смртну казну стрељањем Јездимира Дангића (1897—1947), бившег жандармеријског мајора и начелника Команде ЈВуО за источну Босну.
  • У близини места Ждала, код Ђурђевца илегално прешла југословенско-мађарску границу тројица усташких терориста - Љубо Милош, Анте Врбан и Лука Гргић. Они су у Југославију дошли са намером да покрену акцију „Десети травањ“, коју су у емиграцији осмислили Јосип Томљеновић и Божидар Кавран и која је имала за циљ извођење разних терористичких и диверзантских акција, окупљање крижарских група (усташке диверзантске групе које су илегално деловале на подручју бивше НДХ) као и долазак 80 обучених диверзаната. Ова група је после скоро месец и по дана лутања по Папуку, јер није успела да ступи у везу ни са једном крижарском групом, 20. јула ухваћена од припадника УДБЕ.

8—10. јунУреди

  • У Скопљу одржан Трећи конгрес Народне омладине Македоније, коме је присуствовало 430 делегата из свих крајева Македоније. Конгрес је отворио песник Ацо Шопов, а потом је председник Главног одбора НОМ Димче Беловски поднео Реферат „Петогодишњи план и задаци наше омладине“. На крају Конгреса изабран је нови Главни одбор НОМ, за чијег председника је поново изабран Димче Беловски.

9. јунУреди

11. јунУреди

  • У Београду председник Владе ФНРЈ и министар народне одбране маршал Јосип Броз Тито примио војну делегацију Чехословачке, коју су предводили министар народне одбране армијског генерала Лудвик Слобода и начелник Главног штаба чехословачких одбрамбених снага армијског генерала Б. Бачека.

12. јунУреди

  • У Љубљани одржан Трећи конгрес Народне омладине Словеније, на коме се говорило о успесима омладине у обнови земље, као и задацима омладине у оквиру извршења првог петогодишњег плана.

13—15. јунУреди

  • У Сарајеву одржан Други конгрес Народне омладине Босне и Херцеговине, коме је присуствовало око 470 делегата из свих крајева БиХ. На Конгресу се говорило о успесима омладине у обнови земље, као и задацима омладине у оквиру извршења првог петогодишњег плана.

14. јунУреди

20—21. јунУреди

23—24. јунУреди

  • У Београду одржан Трећи проширени пленум Јединствених синдиката Србије, коме је поред чланова Главног одбора присуствовало и 289 делегата среских и месних већа из свих већих синдикалних подружница. Председник Главног одбора Душан Петровић Шане поднео је Реферат „О задацима синдикалних организација Србије у извршењу Првог петогодишњег плана“.

25—26. јунУреди

  • У Загребу Сабор НР Хрватске усвојио „Закон о Петогодишњем плану развитка народне привреде НР Хрватске“ и „Закон о административно-територијалној подели“.

25—27. јунУреди

26. јунУреди

30. јунУреди

  • У Београду Народна скупштина НР Србије донела „Закон о Српској академији наука“, којим је Српска краљевска академија била преименована у Српска академија наука (године 1960. преименована је у Српску академију наука и уметности).



  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Јул 1947.Уреди

4. јулУреди

7. јулУреди

  • У Љубљани председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито примио председника Федерације синдиката ослобођене територије Кине Лиу Нинг Јиа и председника Свеиндијског синдикалног конгреса С. Дангеа, који су боравили у посети Југославији.

8. јулУреди

11. јулУреди

12—13. јулУреди

  • У Сарајеву одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 650 делегата из читаве Босне и Херцеговине. Главна пажња на Конгресу посвећена је остваривању Петогодишњем плану и задацима који пред АФЖ стоје у вези са тим.

20. јулУреди

  • На планини Папук припадници УДБЕ за Хрватску открили и ухапслили трочлану усташку терористичку групу у којој су били Љубо Милош, Анте Врбан и Лука Гргић (страдао приликом покушаја бекства за време хапшења), која је 7. јуна прешла југословенско-мађарску границу са циљем да покрене акцију „Десети травањ“, која је имала за циљ извођење разних терористичких и диверзантских акција против нових власти ФНРЈ. УДБА је тада покренула операцију „Гвардијан“ (усташама у иностранству су слате лажне поруке којима су намамљивани да дођу) током које је у наредних годину дана ухапшено укупно 19 усташких група, а операција је завршена 3. јула 1948. године хапшењем Божидара Каврана, главног организатора илегалног убацивања усташа. Ухапшеним усташама суђено је током августа 1948. године и већина их је осуђена на смрт, а остали на дуже затворске казне.

21. јулУреди

26. јулУреди

27. јул—3. август =Уреди

  • У посети Југославији боравила делегација Народне Републике Бугарске, коју је предводио председник Министарског савета Георги Димитров. Истог дана председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито је приредио свечани пријем у Белом двору, а сутрадан 28. јула у бугарском посланству је приређен пријем коме су присуствовали: председник Владе ФНРЈ маршал Тито, председник Президијума Народне скупштине ФНРЈ др Иван Рибар, потпредседник Владе ФНРЈ Едвард Кардељ, чланови Президијума и Владе ФНРЈ, као и представници ЈА. Од 30. јула до 1. августа бугарска делегација је боравила на Бледу, где је одржана Југословенско-бугарска конференција.

30. јул—3. августУреди

  • На Бледу одржана Југословенско-бугарска конференција на којој су размотрена питања узајамних односа двеју земаља у области економског, културног и политичког живота, као и припрема царинске уније и формирање Балканске федерације. На крају Конференције потписан је тзв „Бледски споразум“ којим је постигнут договор о закључењу Уговора о пријатељству (потписан у новембру у Софији), сарадњи и узајамној помоћи, затим о развијању робне размене, привредне сарадње и др. Такође овим споразумом су отписане бугарске ратне репарације према ФНРЈ.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Август 1947.Уреди

5. августУреди

12. августУреди

  • У Љубљани Врховни суд НР Словеније под оптужбом за „шпијунажу и контрареволуционарни рад“ осудио на смртну казну Чртомира Нагоду (1903—1947), инжењера и лидера либералне странке Стара правда, како и још двојицу лица - Бориса Фурлана (1894—1957), правника и преводиоца и Љубу Сирца (1920), студента економије. Другој двојици је одлуком Президијума Народне скупштине ФНРЈ смртна казна замењена временском у трајању од двадесет година (Фурлан је због болести из затвора био пуштен после четри и по године, а Сирц после седам и по година). Смртна казна над Нагодом је извршена 12. септембра. Овај процес трајао је од 29. јула и познат је као „Нагодетов процес“. Поред Нагоде, Фурлана и Сирца, на овом процесу је осуђено још једанаест лица, углавном на мање временске казне - Леон Кавчник, Зоран Хрибар, Павла Хочевар, Ангела Воде, Метод Кумељ, Сватоплук Зупан, Богдан Старе, Метод Пирц, Вид Лајовиц, Елизабета Хрибар и Франц Сној (после осамостаљења Словеније, 1991. године Врховни суд Словеније је обновио процес и рехабилитовао све оптужене укључујући и Нагоду).
  • У Београду одржана оснивачка скупштина Савеза сељачких радних задруга Народне Републике Србије (ово је био први Савез сељачких радних задруга у Југославији).
  • У Љубљани председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито посетио градилиште фабрике „Литострој“.

15. августУреди

 
Камион „Прага РН“ по чијој је лиценци прављен камион „ТАМ Пионир“
  • У Марибору у Творници аутомобила Марибор (основана 31. децембра 1946. године), месец дана пре рока отпочела израда првог југословенског послератног камиона - „ТАМ Пионир“ (производио се до 1962. и укупно је направљено 1.700 комада), који је прављен по лиценци чехословачке фабрике камиона „Прага“.

22. августУреди

23. августУреди

29. августУреди

31. августУреди


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


ЛитератураУреди

  • Преглед Историје Савеза комуниста Југославије. „Институт за изучавање радничког покрета“, Београд 1963. година.
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. НИП „Експорт прес“, Београд 1978. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Издавачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.
  • Модерна историја Србије 1804—2004. Хоронологија. „Историјски архив града Београда“, Београд 2004. година.