Отворите главни мени

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (3)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у последња четири месеца 1947. године.

Напомена: Овај чланак представља први део чланка Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. који је због обимности подељен на три дела.


Emblem of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.svg Јануар ‘47 Five-pointed star.svg Фебруар ‘47 Five-pointed star.svg Март ‘47 Five-pointed star.svg Април ‘47 Five-pointed star.svg Мај ‘47 Five-pointed star.svg Јун ‘47 Five-pointed star.svg Јул ‘47 Five-pointed star.svg Август ‘47 Five-pointed star.svg Септембар ‘47 Five-pointed star.svg Октобар ‘47 Five-pointed star.svg Новембар ‘47 Five-pointed star.svg Децембар ‘47 Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg


Септембар 1947.Уреди

1. септембарУреди

  • У Љубљани пуштена у рад ливница „Литострој“, која је представљала једну од главних инвестиција Првог петогодишњег плана ФНРЈ. Свечаном пуштању у рад ливнице присуствовао је и председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито који је потом говорио пред око 30.000 радника и градитеља ливнице, као и грађана Љубљане.

6. септембарУреди

  • На реци Драви, у близини Марибора свечано завршени радови на изградњи Хидроелектране „Мариборски оток“, која је представљала једно од најзначајнијих инвестиција Првог петогодишњег плана НР Словеније. Генератор за ову ХЕ израдила је Фабрика електроопреме „Раде Кончар“ из Загреба (ово је био први генератор направљен у овој фабрици). Ова хидроелектрана појачана је 1952. другим и 1960. године трећим генератором.

7. септембарУреди

7—8. септембарУреди

8. септембарУреди

  • На Бледу Председник Владе ФНРЈ и министар народне одбране маршал Јосип Броз Тито примио високог комесара и главног команданта британских трупа у Аустрији генерал-лајтнанта Џејмса Стила. У пратњи генерала Стила, били су чланови његовог Штаба, као и британски амбасадор у ФНРЈ.

9. септембарУреди

13—14. септембарУреди

  • У Титограду одржан Први конгрес Јединствених синдиката Црне Горе, коме је присуствовало 297 делегата. Владо Божовић је на Конгресу поднео реферат „О задацима синдиката Црне Горе“, а Бранко Нилевић, секретар Земљаског одбора је поднео „Извештај о раду Јединствених синдиката од формирања Земљаског одбора марта 1945“. На крају Конгреса изабран је Главни одбор ЈСЦГ и његово руководство - председник Владо Божовић и секретар Алекса Маркуш.

15. септембарУреди

  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио представнике Исламске верске заједнице у Југославији, које је предводио реисул-улем Ибрахим Фејић (на основу Устава Исламске верске заједнице, донетог 26. августа 1947. године, Фејић је 12. септембра именован за првог реисул-улема у новој Југославији).

16. септембар =Уреди

21. септембарУреди

22. септембарУреди

  • Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз примо је представнике омладине Кине, Индије, Јужне Африке и Новог Зеланда, који су после рада Светског омладинског већа и Омладинског фестивала, одржаног у Прагу, посетили Југославију.

22—27. септембарУреди

26—28. септембарУреди

  • У Београду одржан Други конгрес Народног фронта Југославије, коме је присуствовало 1.200 делегата. Конгрес је отворио председник Владе ФНРЈ и председник Народног фронта маршал Јосип Броз Тито који је поднео реферат „Народни фронт као општенародна политичка организација“. На Конгресу је усвојена Резолуција у којој су констатовани дотадашњи успеси Народног фронта и одређени нови задаци. Конгрес је овластио нови Савезни одбор да припреми нови Статут Народног фронта и одбацио оптужбе изнете о стране Краљевине Грчке да се ФНРЈ, НР Бугарска и НР Албанија мешају у грађански рат у Грчкој. На крају Конгрес изабран је нови Савезни и Извршни одбор, а за председник НФЈ поново је изабран Јосип Броз Тито.

30. септембарУреди

  • У Београду одржан Оснивачки конгрес Савез бораца Народноослободилачког рата Југославије, организације која је окупљала бивше борце Народноослободилачке војске и бавила се очувањем тековина Народноослободилачког рата (овој организацији је 1961. промењен назив у Савез удружења бораца Народноослободилачког рата). На Конгресу су донета Правила Савеза бораца и изабран Главни одбор. За првог председника организације тада је изабран бивши Врховни командант НОВ и ПОЈ маршал Јосип Броз Тито.
  • На територији Словеначког приморја, које је у састав ФНРЈ ушло 16. септембра одржани избори за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ и за Народну скупштину НР Словеније.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Октобар 1947.Уреди

5. октобарУреди

6. октобарУреди

8. октобарУреди

  • У Београду одржано суђење на коме је због „издајничке делатности и раду на уједињавању против народних елемената у тзв сељачки блок“ др Драгољуб Јовановић, лидер левог крила бивше Земљорадничке странке и народни посланик у Народној скупштини ФНРЈ, осуђен на девет година затвора. На истом суђењу је и Фрањо Гажи, један од лидера бивше Хрватске сељачке странке и потпредседник Владе НР Хрватске осуђен не пет година политичке казне.

12—13. октобарУреди

  • На Цетињу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе. На Конферецији су поднета два реферата - „Други конгрес Народног фронта Југославије и задаци АФЖ“, који је поднела Лидија Јовановић и „Извештај о раду и организацијама АФЖ“, који је поднела Добрила Ојданић. На крају Конференције изабран је Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство - предеседник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.

13—15. октобарУреди

  • У Југославији боравила делегација Народне Републике Мађарске, коју су предводили Лајош Дињеш, председник Министарског савета; Арпад Сакашич, потпредседник Министарског савета; др Ерик Молнар, министар иностраних послова; Петар Вереш, министар народне одбране; Ерне Гереа, министар саобраћаја и Иштван Добија, представник Странке малих поседника. Првог дана посете мађарску делегацију је у Белом двору примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. Током боравка мађарске делегације у ФНРЈ потписана је „Конвенција о културној сарадњи између ФНР Југославије и НР Мађарске“.

20. октобарУреди

  • Наредбом Врховног команданта и мнинстра народне одбране ФНРЈ Јосипа Броза Тита 22. децембар, дан фомирања Прве пролетерске ударне бригаде, проглашен за Дан Југословенске армије.
  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио Стансилава Швалбу, потпредседника Народне Републике Пољске и Јана Карола Вендеа, опуномоћеног амбасадора НР Пољске у ФНРЈ.

21. октобарУреди

23. октобарУреди

  • У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Тома Драјберга, члана британског парламента и специјалног дописника лондонског листа „Рејнолд њуз“.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Новембар 1947.Уреди

3. новембарУреди

6. новембарУреди

16. новембарУреди

23—24. новембарУреди

  • У Сарајеву одржана Оснивачка скупштина Савеза сељачких радних задруга НР Босне и Херцеговине. На крају скупштине изабрани су чланови Управног одбора и Контролног одбора Савеза.

23. и 30. новембарУреди

25—28. новембарУреди

  • У Народној Републици Бугарској боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе маршал Јосип Броз Тито. Током посете југословенску делегацију су примили привремени председник НР Бугарске Васил Коларов и председник Министарског савета НР Бугарске Георги Димитров. Током посете југословенска делегација је у пратњи Димитрова посетила Софију, 25. новембра; Варну, где је 26. новембра потписан и „Уговор о пријатељству, сарадњи и изајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Бугарске“ и Пловдив, 28. новембра где је југословенској делегацији приређен величанствен дочек од око 150.000 људи. У разговорима између југословенских и бугарских званичника говорило се о намери да се створи царинска унија и координишу привредни планови.

29. новембарУреди

  • У Београду, поводом Дана Републике одржана свечана седница Народне скупштине ФНРЈ, којој су присуствовали сви посланици Савезног већа и Већа народа, чланови Владе ФНРЈ и страни дипломатски представници. На овој седници је председнику Владе ФНРЈ маршалу Јосипу Брозу Титу свечано уручен Орден слободе, највише југословенско војно одликовање, којим га је „за изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама током Народноослободилачког рата“ 28. новембра одликовао Президијум Народне скупштине ФНРЈ.
  • У Народном позоришту у Београду премијерно изведен балет „Охридска легенда“, чији је аутор био композитор Стеван Христић. Први чин овог балета први пут је био одигран још априла 1933. године у Народном позоришту, али су аутор у међувремену дописао још неке делове. Током времена овај балет је постао најпознатије и у свету најизвођеније музичко-сценско дело српске и југословенске културе.


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


Децембар 1947.Уреди

 
Нова Горица, 1969. године

3. децембарУреди

  • Омладинске радне бригаде отпочеле припремне радове на изградњи Нове Горице, чија је званична изградња почела током 1948. године. На идеју за изградњу новог града дошло је руководство НР Словеније у априлу, пошто је Париским мировним уговором град Горица припао Италији. Нова Горица је настајала постепено, а статус града је добила тек априла 1952. године када је извршена изградња пет стамбених блокова у којима је живело око 700 људи.

6—9. децембарУреди

13. децембарУреди

16. децембарУреди

16—20. децембарУреди

  • У посети Краљевини Румунији боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе маршал Јосип Броз Тито. Југословенска делегација је најпре посетила Крајову и Плоешти, а у Букурешт је стигла 17. децембра. Током посете југословенска делегација је водила са председником Министарског савета др Петру Грозеом. Дана 19. децембра министар спољених послова Румуније Ана Паукер је приредила пријем у част југословенске делегације на којој је потписан „Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Румуније“, а потом је у Букурешт одржан велики митинг на коме је маршал Тито говорио пред око 400.000 људи.

28. децембарУреди

30. децембарУреди


  Јануар ‘47   Фебруар ‘47   Март ‘47   Април ‘47   Мај ‘47   Јун ‘47   Јул ‘47   Август ‘47   Септембар ‘47   Октобар ‘47   Новембар ‘47   Децембар ‘47  


ЛитератураУреди

  • Преглед Историје Савеза комуниста Југославије. „Институт за изучавање радничког покрета“, Београд 1963. година.
  • Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. НИП „Експорт прес“, Београд 1978. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Издавачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.
  • Модерна историја Србије 1804—2004. Хоронологија. „Историјски архив града Београда“, Београд 2004. година.