Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. (3)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у последња четири месеца 1947. године.

Напомена: Овај чланак представља први део чланка Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1947. који је због обимности подељен на три дела.

Јануар ‘47 Фебруар ‘47 Март ‘47 Април ‘47 Мај ‘47 Јун ‘47 Јул ‘47 Август ‘47 Септембар ‘47 Октобар ‘47 Новембар ‘47 Децембар ‘47

Септембар 1947.

1. септембар

• У Љубљани пуштена у рад ливница „Литострој“, која је представљала једну од главних инвестиција Првог петогодишњег плана ФНРЈ. Свечаном пуштању у рад ливнице присуствовао је и председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито који је потом говорио пред око 30.000 радника и градитеља ливнице, као и грађана Љубљане.

6. септембар

• На реци Драви, у близини Марибора свечано завршени радови на изградњи Хидроелектране „Мариборски оток“, која је представљала једно од најзначајнијих инвестиција Првог петогодишњег плана НР Словеније. Генератор за ову ХЕ израдила је Фабрика електроопреме „Раде Кончар“ из Загреба (ово је био први генератор направљен у овој фабрици). Ова хидроелектрана појачана је 1952. другим и 1960. године трећим генератором.

7. септембар

• У Новом Саду Народна скупштина АП Војводине усвојила „Петогодишњи план привредног и културног развоја Војводине“. Овај план направљен је у складу са већ донетим Петогодишњим плановима ФНРЈ и НР Србије.
• У Новом Саду у згради Матице српске, у оквиру обележавања 100-годишњице победе народног језика, отворена изложба дела Вука Караџића (1878—1864), Бранка Радичевића (1824—1853) и Ђуре Даничића (1825—1882). Изложба трајала је до 30. септембра, а поред овога Матица српска је издала и свечани двоброј „Летописа“.

7—8. септембар

• На територији Народне Републике Босне и Херцеговине одржани су општи избори за одборнике свих степена, на којима су највише гласова освојили кандидати Народног фронта Босне и Херцеговине.

8. септембар

• На Бледу Председник Владе ФНРЈ и министар народне одбране маршал Јосип Броз Тито примио високог комесара и главног команданта британских трупа у Аустрији генерал-лајтнанта Џејмса Стила. У пратњи генерала Стила, били су чланови његовог Штаба, као и британски амбасадор у ФНРЈ.

9. септембар

• У Београду у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ отворена самостална изложба сликара Милана Коњовића (ово је била прва послератна самостална изложба у Београду).

13—14. септембар

• У Титограду одржан Први конгрес Јединствених синдиката Црне Горе, коме је присуствовало 297 делегата. Владо Божовић је на Конгресу поднео реферат „О задацима синдиката Црне Горе“, а Бранко Нилевић, секретар Земљаског одбора је поднео „Извештај о раду Јединствених синдиката од формирања Земљаског одбора марта 1945“. На крају Конгреса изабран је Главни одбор ЈСЦГ и његово руководство - председник Владо Божовић и секретар Алекса Маркуш.

15. септембар

• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио представнике Исламске верске заједнице у Југославији, које је предводио реисул-улем Ибрахим Фејић (на основу Устава Исламске верске заједнице, донетог 26. августа 1947. године, Фејић је 12. септембра именован за првог реисул-улема у новој Југославији).

16. септембар =

• Јединице Југословенске армије (ЈА) прешле демаркациону линију и запоселе територију Словеначког приморја и Истре, које су биле прикључене ФНР Југославији, на осонову мировног споразума са Италијом. Истог дана наредбом Президијума Народне скупштине ФНРЈ на овој територији је почела примена Устава ФНРЈ и других правних прописа.

21. септембар

• У Приштини одржана седница Обласног народног одбора Аутономне Косовско-метохијске области на којој је усвојена одлука о „Петогодишњем плану развоја АКМО“.
• На Лијаку у Приморској око 200.000 људи прославило прикључење Словеначког приморја ФНРЈ. На прослави су говорили Борис Кидрич, председник Привредног савета Владе ФНРЈ и Миха Маринко, председник Владе НР Словеније и најавили обнову овог краја и изградњу Нове Горице.

22. септембар

• Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз примо је представнике омладине Кине, Индије, Јужне Африке и Новог Зеланда, који су после рада Светског омладинског већа и Омладинског фестивала, одржаног у Прагу, посетили Југославију.

22—27. септембар

• У бањи Шкљарска Поремба, код Вроцлава (НР Пољска) одржано саветовање представника комунистичких и радничких партија НР Бугарске, Краљевине Румуније, НР Мађарске, Чехословачке, НР Пољске, Француске, Италије, ФНР Југославије и Совјетског Савеза. Ово саветовање одржано је на предлог руководства СКП(б) и на њему је донета одлука о стварању Информационог бироа неких комунистичких партија (скраћено - Информбиро или Коминформ). За средиште ове организације, као и њеног листа „За чврст мир, за народну демократију“ одређен је Београд. Такође на саветовању је донета Декларација и посебна Резолуција о циљевима и задацима организације у којој је предвиђена размена искуства између партија и узајамна помоћ и подршка. Делегацију КП Југославије на овом саветовању предводили су Едвард Кардељ и Милован Ђилас, чланови Политбироа ЦК КПЈ (Информбиро је званично основан неколико дана касније - 5. октобра у Варшави).

26—28. септембар

• У Београду одржан Други конгрес Народног фронта Југославије, коме је присуствовало 1.200 делегата. Конгрес је отворио председник Владе ФНРЈ и председник Народног фронта маршал Јосип Броз Тито који је поднео реферат „Народни фронт као општенародна политичка организација“. На Конгресу је усвојена Резолуција у којој су констатовани дотадашњи успеси Народног фронта и одређени нови задаци. Конгрес је овластио нови Савезни одбор да припреми нови Статут Народног фронта и одбацио оптужбе изнете о стране Краљевине Грчке да се ФНРЈ, НР Бугарска и НР Албанија мешају у грађански рат у Грчкој. На крају Конгрес изабран је нови Савезни и Извршни одбор, а за председник НФЈ поново је изабран Јосип Броз Тито.

30. септембар

• У Београду одржан Оснивачки конгрес Савез бораца Народноослободилачког рата Југославије, организације која је окупљала бивше борце Народноослободилачке војске и бавила се очувањем тековина Народноослободилачког рата (овој организацији је 1961. промењен назив у Савез удружења бораца Народноослободилачког рата). На Конгресу су донета Правила Савеза бораца и изабран Главни одбор. За првог председника организације тада је изабран бивши Врховни командант НОВ и ПОЈ маршал Јосип Броз Тито.
• На територији Словеначког приморја, које је у састав ФНРЈ ушло 16. септембра одржани избори за Савезно веће Народне скупштине ФНРЈ и за Народну скупштину НР Словеније.

Јануар ‘47 Фебруар ‘47 Март ‘47 Април ‘47 Мај ‘47 Јун ‘47 Јул ‘47 Август ‘47 Септембар ‘47 Октобар ‘47 Новембар ‘47 Децембар ‘47

Октобар 1947.

5. октобар

• У Варшави (НР Пољска) званично потписан споразум о оснивању Информационог бироа неких комунистичких партија (скраћено - Информбиро или Коминформ), који су сачињавале Свесавезна комунистичка партија (бољшевика), Комунистичка партија Југославије, Бугарска радничка партија (комуниста), Комунистичка партија Румуније, Мађарска комунистичка партија, Комунистичка партија Чехословачке, Пољска радничка партија, Италијанска комунистичка партија и Комунистичка партија Француске. Информбиро је имао задатак да замени Коминтерну (која је распуштена 1943), а из његовог састава је 1949. године иступила КП Југославије. Укупно су одржана три заседања Информбироа - прво децембра 1947. у Београду, друго јуна 1948. у Букурешту и треће новембра 1949. у Будимпешти. Информбиро је званично распуштен 17. априла 1956. године у току „дестаљинизације“.

6. октобар

• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио групу британских парламентараца посланика Лабуристичке странке.

8. октобар

• У Београду одржано суђење на коме је због „издајничке делатности и раду на уједињавању против народних елемената у тзв сељачки блок“ др Драгољуб Јовановић, лидер левог крила бивше Земљорадничке странке и народни посланик у Народној скупштини ФНРЈ, осуђен на девет година затвора. На истом суђењу је и Фрањо Гажи, један од лидера бивше Хрватске сељачке странке и потпредседник Владе НР Хрватске осуђен не пет година политичке казне.

12—13. октобар

• На Цетињу одржана Прва конференција Антифашистичког фронта жена Црне Горе. На Конферецији су поднета два реферата - „Други конгрес Народног фронта Југославије и задаци АФЖ“, који је поднела Лидија Јовановић и „Извештај о раду и организацијама АФЖ“, који је поднела Добрила Ојданић. На крају Конференције изабран је Главни одбор АФЖ Црне Горе од 122 члана и његово руководство - предеседник Лидија Јовановић и секретар Добрила Ојданић.

13—15. октобар

• У Југославији боравила делегација Народне Републике Мађарске, коју су предводили Лајош Дињеш, председник Министарског савета; Арпад Сакашич, потпредседник Министарског савета; др Ерик Молнар, министар иностраних послова; Петар Вереш, министар народне одбране; Ерне Гереа, министар саобраћаја и Иштван Добија, представник Странке малих поседника. Првог дана посете мађарску делегацију је у Белом двору примио председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито. Током боравка мађарске делегације у ФНРЈ потписана је „Конвенција о културној сарадњи између ФНР Југославије и НР Мађарске“.

20. октобар

• Наредбом Врховног команданта и мнинстра народне одбране ФНРЈ Јосипа Броза Тита 22. децембар, дан фомирања Прве пролетерске ударне бригаде, проглашен за Дан Југословенске армије.
• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито, у присуству помоћника министра иностраних послова ФНРЈ др Владимира Велебита, примио Стансилава Швалбу, потпредседника Народне Републике Пољске и Јана Карола Вендеа, опуномоћеног амбасадора НР Пољске у ФНРЈ.

21. октобар

• Генерална скупштина Организације уједињених нација донела „Резолуцију 109“ у којој су се НР Албанија, ФНР Југославија и НР Бугарска позивале да не помажу Демократску армију Грчке и тиме се директно мешају у грађански рат у Краљевини Грчкој (који је окончан октобра 1949). У складу са овом Резолуцијом у Солуну је била основана Специјална комисија која је надгледала ситуацију (ова комисија радила је до децембра).

23. октобар

• У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио Тома Драјберга, члана британског парламента и специјалног дописника лондонског листа „Рејнолд њуз“.

Јануар ‘47 Фебруар ‘47 Март ‘47 Април ‘47 Мај ‘47 Јун ‘47 Јул ‘47 Август ‘47 Септембар ‘47 Октобар ‘47 Новембар ‘47 Децембар ‘47

Новембар 1947.

3. новембар

• У Београду на Коларчевом универзитету одржана свечана академија поводом 30-огодишњице Велике октобарске социјалистичке револуције, коју су организовале Српска академија наука, Универзитет у Београду и студентска омладина. Свечаној академији је присуствовао и председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито.

6. новембар

• Централни комитет КП Југославије упутио друго писмо Централном комитет КП Албаније, у којем је први секретар ЦК КП Албаније и председник Савета министара НР Албаније Енвер Хоџа оптужен да мења политику према Југославији, после посете Совјетском Савезу (Енвер Хоџа боравио је у посети Москви од 14. до 26. јула). Писмо ЦК КПЈ је подржала већина чланова Политбироа ЦК КП Албаније.

16. новембар

• Председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито посетио Сарајево, где је присуствовао свечаном пуштању у рад пруге „Шамац-Сарајево“. У изградњи ове пруге дуге 242 километра, учествовало је 211.381 омладинаца из Југославије и 5.842 омладинаца из иностранства. Пруга је грађена од 1. априла и представљала је највећи објекат планиран у првој години Петогодишњег плана.
• На територији Аутономне Покрајине Војводине одржани избори за Народну скупштину АП Војводине. Од укупно 235 изабраних посланика, њих 178 су били чланови Комунистичке партије Југославије. Међу изабраним посланицима било је припадника свих народа и анродности Војводине - Срба, Мађара, Хрвата, Словака, Црногораца, Румуна, Русина и др.

23—24. новембар

• У Сарајеву одржана Оснивачка скупштина Савеза сељачких радних задруга НР Босне и Херцеговине. На крају скупштине изабрани су чланови Управног одбора и Контролног одбора Савеза.

23. и 30. новембар

• На територији Народне Републике Словеније одржани избори за Среске народне одборе.

25—28. новембар

• У Народној Републици Бугарској боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе маршал Јосип Броз Тито. Током посете југословенску делегацију су примили привремени председник НР Бугарске Васил Коларов и председник Министарског савета НР Бугарске Георги Димитров. Током посете југословенска делегација је у пратњи Димитрова посетила Софију, 25. новембра; Варну, где је 26. новембра потписан и „Уговор о пријатељству, сарадњи и изајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Бугарске“ и Пловдив, 28. новембра где је југословенској делегацији приређен величанствен дочек од око 150.000 људи. У разговорима између југословенских и бугарских званичника говорило се о намери да се створи царинска унија и координишу привредни планови.

29. новембар

• У Београду, поводом Дана Републике одржана свечана седница Народне скупштине ФНРЈ, којој су присуствовали сви посланици Савезног већа и Већа народа, чланови Владе ФНРЈ и страни дипломатски представници. На овој седници је председнику Владе ФНРЈ маршалу Јосипу Брозу Титу свечано уручен Орден слободе, највише југословенско војно одликовање, којим га је „за изванредне успехе у руковођењу и командовању војним јединицама током Народноослободилачког рата“ 28. новембра одликовао Президијум Народне скупштине ФНРЈ.
• У Народном позоришту у Београду премијерно изведен балет „Охридска легенда“, чији је аутор био композитор Стеван Христић. Први чин овог балета први пут је био одигран још априла 1933. године у Народном позоришту, али су аутор у међувремену дописао још неке делове. Током времена овај балет је постао најпознатије и у свету најизвођеније музичко-сценско дело српске и југословенске културе.

Јануар ‘47 Фебруар ‘47 Март ‘47 Април ‘47 Мај ‘47 Јун ‘47 Јул ‘47 Август ‘47 Септембар ‘47 Октобар ‘47 Новембар ‘47 Децембар ‘47

Децембар 1947.

Нова Горица, 1969. године

3. децембар

• Омладинске радне бригаде отпочеле припремне радове на изградњи Нове Горице, чија је званична изградња почела током 1948. године. На идеју за изградњу новог града дошло је руководство НР Словеније у априлу, пошто је Париским мировним уговором град Горица припао Италији. Нова Горица је настајала постепено, а статус града је добила тек априла 1952. године када је извршена изградња пет стамбених блокова у којима је живело око 700 људи.

6—9. децембар

• У посети Народној Републици Мађарској боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио Владе маршал Јосип Броз Тито. Током посете југословенска делегација је водила разговоре са председником НР Мађарске Золтаном Тилдием и председником Министарског савета Лајошем Дињешом. У Будимпешти је 8. децембра потписан „Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између ФНР Југославије и НР Мађарске“.

13. децембар

• У Приштини одржана седница Обласног народног одбора Аутономне Косовско-метохијске области на којој је извршено конституисање овог Одбора, усвојен Статут АКМО и изабран Обласни извршни одбор АКМО. Обласни извршни одбор је имао 10 чланова - председник је био Фадиљ Хоџа, потпредседници Ђоко Пајковић и Џавид Нимани, а секретар Павле Јовићевић.

16. децембар

• У Новом Саду одржано заседање Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине на коме је конституисан Главни извршни одбор Народне скупштине АПВ. Главни одбор НС АПВ имао је 25 чланова, а председник је био Лука Мркшић.

16—20. децембар

• У посети Краљевини Румунији боравила делегација Владе ФНРЈ, коју је предводио председник Владе маршал Јосип Броз Тито. Југословенска делегација је најпре посетила Крајову и Плоешти, а у Букурешт је стигла 17. децембра. Током посете југословенска делегација је водила са председником Министарског савета др Петру Грозеом. Дана 19. децембра министар спољених послова Румуније Ана Паукер је приредила пријем у част југословенске делегације на којој је потписан „Уговор о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи између Југославије и Румуније“, а потом је у Букурешт одржан велики митинг на коме је маршал Тито говорио пред око 400.000 људи.

28. децембар

• У Загребу одржана свечана седница Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) на којој је за првог почасног члана изабран председник Владе ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито.

30. децембар

• У Букурешту румунски краљ Михај извршио абдикацију, након чега је Народна скупштина прогласила Народну Републику Румунију (ова долука је озваничена доношењем новог Устава 12. априла 1948).

Јануар ‘47 Фебруар ‘47 Март ‘47 Април ‘47 Мај ‘47 Јун ‘47 Јул ‘47 Август ‘47 Септембар ‘47 Октобар ‘47 Новембар ‘47 Децембар ‘47

Литература

• Преглед Историје Савеза комуниста Југославије. „Институт за изучавање радничког покрета“, Београд 1963. година.
• Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита. НИП „Експорт прес“, Београд 1978. година.
• Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига трећа). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
• Историја Савеза комуниста Југославије. Издавачки центар „Комунист“ Београд, „Народна књига“ Београд и „Рад“ Београд, 1985. година.
• Модерна историја Србије 1804—2004. Хоронологија. „Историјски архив града Београда“, Београд 2004. година.