Хронологија радничког покрета и КПЈ 1937.

претходна целина:
◄ 1920—1929.
следећа целина:
1940—1949. ►


Worker.jpg

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1937. године.


ЈануарУреди

25. јануарУреди

МартУреди

3. мартУреди

  • У ноћи 3/4. марта ратни брод Краљевске југословенске ратне морнарице на Јадрану, у близини Зеленика, код Херцег Новог, открио француски трговачки брод „Корзика”, који је требао да покупи око 300 добровољаца, који су пошли у Барселону, како би се на страни Интернационалних бригада борили у Шпанском грађанском рату. Том приликом на броду су ухапшени Адолф Мук (1893—1943), члан Политбироа ЦК КПЈ и Антон Франовића, организатори илегалне акције пребацивања. Истовременом полицијском акцијом на обали у близини Чања ухапшено је око 120 добровољаца, које је претходно организовао Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору. У току полицијске истраге, Мук се није добро држао и одао је многе партијске сараднике. Због лоше организације пребацивања добровољаца, Мук је у децембру одлуком ЦК КПЈ искључен из КПЈ, а његов неуспех био је почетак политичког пада Милана Горкића (1904—1937), генералног секретара КПЈ, који је 1. новембра стрељан у Москви. Мук и Франовић су због организације илегалног пребацивања добровољаца били осуђени на вишегодишње затворске казне, а Мука су 21. априла 1943. стрељали италијански окупатори.[1]

АприлУреди

 
Биста Крсте Љубичића у Загребу

14. априлУреди

  • У Загребу у дворишту студентског дома у Руњаниновој улици франковци (претече усташа) убили Крсту Љубичића (1915—1937) студента Правног факултета, члана левичарског студентског друштва „Свјетлост“ и антифашисту. Сукоб студената франковаца и комуниста на Загребачком свеучилишту, били су чести у време Шпанског грађанског рата. Франковци су неколико дана раније, 9. априла тешко ранили Драгутина Колмана, студента права и председника друштва „Свјетлост”, а 12. априла је на Тргу краља Александра I дошло до великог сукоба студената франковаца и комуниста, током кога је интервенисала жандармерија. Убиство Љубичића изазвало је револт јавности, а испраћај његових посмртних остатак из Загреба, 16. априла био је претворен у масовну демонстрацију против фашизма, којој је присуствовало 10.000 људи.[2]

17. априлУреди

АвгустУреди

1. августУреди

НовембарУреди

1. новембарУреди

  • У Москви, у току „стаљинових чистки“, осуђен на смрт и истог дана стрељан Милан Горкић (1904—1937), секретар Централног комитета КПЈ. Горкић је на реферисање у Москву позван у току јула, у време жестоких чистки, када су многи чланови руководства комунистичких партија сумњичени као шпијуни, троцкисти, агенти и др. Његов углед у Коминтерни нагло је пао након хапшења Адолфа Мука и пропасти акције пребацивања добровољаца у Шпанију, почетком марта. Одлуком Врховног суда СССР Горкић је рехабилитован априла 1956, а јуна исте године га је политички рехабилитовала Контролна партијска комисија ЦК КПСС.[3]


РеференцеУреди

  1. ^ Hronologija 1 1980, стр. 251.
  2. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 253.
  3. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 258.

ЛитератураУреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479