Хронологија радничког покрета и КПЈ 1940.

◄ 1930—1939.
1950—1959. ►
Амблем Радничког покрета

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Раднички покрет Југославије и Комунистичку партију Југославије (КПЈ), као и општа политичка дешавања која су се догодила у Краљевини Југославији током 1940. године.


ЈануарУреди

почетак јануараУреди

18. јануарУреди

ФебруарУреди

19. фебруарУреди

  • У Београду, од 19. до 22. фебруара, трајао штрајк трамвајских радника Београда, чији је организатор био Бора Марковић, председник Савеза трамвајских, електрофабричких и општинских радника и службеника и члан Окружног комитета КПЈ за Београд. Иако је у току штрајка полиција ухапсила око 300 штрајкача, штрајк је завршен са успехом.[2]

МартУреди

15. мартУреди

крајем мартаУреди

МајУреди

крај мајаУреди

  • У Београду одржана Пета покрајинска конференција КПЈ за Србију, којој су присуствовала 33 делегата. Током конференције су поднета два реферата — Организациони извештај, Александра Ранковића и О политичкој ситуацији Милована Ђиласа, у којима је анализиран рад Партије. На крају је изабран нови Покрајински комитет чији је секретар био Александар Ранковић, као и 17 делегата за Пету земаљску конференцију.[5]

ЈунУреди

29. јунУреди

ЈулУреди

3. јулУреди

  • У Шаптељу, код Ђаковице одржана Друга среска конференција КПЈ за ђаковички срез, којој је присуствовало 16 делегата. Конференцији су присуствовали Крсто Попивода, инструктор ЦК КПЈ и Миладин Поповић, секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, а у току конференције се расправљало о политичкој ситуацији, о организационом стању и о раду са омладином, а изабран је и нови Срески комитет КПЈ за Ђаковицу.[7]

6. јулУреди

  • У Београду организован свечани дочек Виктора Плотникова, првог совјетског посланика у Југославији, који је дошао након успостављања дипломатских односа између Совјетског Савеза и Краљевине Југославије, 24. јуна. Дочеку совјетског посланика присуствовало је преко 5.000 грађана Београда, а истог дана су биле одржане манифестације на Теразијама и Карабурми. Поред Плотникова, прво опуномоћено представништво Совјетског Савеза, сачињавали су саветник Виктор Лебедев, војни аташе Александар Самохин и помоћник аташеа Петар Коваленко.[7]


РеференцеУреди

  1. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 280.
  2. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 281.
  3. ^ а б Hronologija Tito 1978, стр. 34.
  4. ^ Hronologija 1 1980, стр. 282.
  5. ^ Hronologija 1 1980, стр. 284.
  6. ^ Hronologija 1 1980, стр. 285.
  7. ^ а б Hronologija 1 1980, стр. 286.

ЛитератураУреди

  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739342
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479