Отворите главни мени

Хунедоара

Град у Румунији

Хунедоара (рум. Hunedoara, мађ. Vajdahunyad) је град у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Хунедоара је други по важности град истоименог округа Хунедоара.

Хунедоара
Hunedoara
Hunyadi Castle, Hunedoara, front view.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругХунедоара
Становништво
Становништво
 — 2011.60.525[1][2]
Географске карактеристике
Координате45°45′31″ СГШ; 22°54′30″ ИГД / 45.7585937° СГШ; 22.9083379° ИГД / 45.7585937; 22.9083379Координате: 45°45′31″ СГШ; 22°54′30″ ИГД / 45.7585937° СГШ; 22.9083379° ИГД / 45.7585937; 22.9083379
Површина97 km2
Хунедоара на мапи Румуније
Хунедоара
Хунедоара
Хунедоара на мапи Румуније
Веб-сајт
www.primariahd.ro

Хунедоара је према последњем попису из 2011. године имала 60.525 становника.

ГеографијаУреди

Град Хунедоара налази се у крајње западном делу историјске покрајине Трансилваније, близу Баната. Хунеодара се образовала као рударско средиште у западним Карпатима.

ИсторијаУреди

Православну цркву Св. Николе која је отприлике сличне старости као и дворац Корвинов у Хунеодори, заједно су градили месни Срби и Румуни. Било је то дозвољено повељом Јована Хуњадија из Хунедоаре, сина краља Матије Корвина. Срби су се ту масовно населили у 15. веку, склањајући се од Турака. Помиње се 1507. године поп Петар, а следе и други подаци о свештенству из 1506, 1526. и 1540. године. По повељи издатој 5. јула 1548. године, дозвољено је Србима и Власима да у Хунеодари на месту старе, подигну нови православни храм.[3] Николајевски храм су узвисили (подигли у висину) својим прилозима богати Грци трговци 1634. године.

Према државном шематизму православног клира Угарске 1846. године у месту "Варош Хуњад" је било 315 православних породица. Свештеници су били пароси, поп Никола Поповић и поп Георгије Данц.[4]

СтановништвоУреди

У односу на попис из 2002. године, број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
68.20779.71981.33771.38060.525

Матични Румуни чине већину градског становништва Хунедоаре, а од мањина присутни су Мађари (око 5%), Немци и Роми.

ПривредаУреди

Хунедоара је традиционално била друго по важности средиште црне металургије у Румунији. Данас је производња гвожђа и челика обустављена, али је у порасту туризам, који се тесно ослања на велелепни дворац Сибињанин Јанка, који је скоро обновљен и претворен у музеј.

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ Virgil Vătăşianu: „Vechi Biserici româneşti de piatră din judeţul Hunedoara”, 1930, de Editura Cartea Românească.
  4. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.

Спољашње везеУреди